BiH od Rima traži povratak ostataka posljednje bosanske kraljevske obitelji



Posmrtni ostaci posljednje bosanske kraljice Katarine Kosače-Kotromanić, koja je nakon progonstva i smrti 1478. pokopana u crkvi Aracoeli na Rimskom brežuljku Capitoliumu, mogli bi biti prebačeni u BiH. Inicijativa za prijenos kostiju posljednje bosanske kraljice i blažene članice Franjevačkog svjetovnog reda, po tvrdnji Josipa Pejakovića, člana autorske ekipe dokumentarno-povijesnog filma “Bosna i vrijeme”, koji bi se uskoro trebao emitirati na BHT-u, stigla je od fra Branimira Tezera, franjevca koji u Rimu pohađa postdiplomske studije.

Relikvije
S projektom je, tvrdi naš sugovornik, upoznato i Predsjedništvo BiH, kao državna institucija koja bi posao od posebne povijesne težine mogla operacionalizirati.

Zajedno s lijesom kraljice Katarine, u rodnu zemlju koju je 1463. pred osvajačkim naletom turskog sultana Mehmeda II. morala napustiti, trebala bi biti vraćena i njezina ostavština.

To uključuje povratak relikvija u crkvu Sv. Marije u Jajcu, koju je za života dala sagraditi, mač njezina muža Stjepana Tomaša Kotromanića, koji je u Dubrovniku pohranila “pod zavjetom da se on dadne njezinu sinu Šimunu, kad se oslobodi turskog ropstva”.

 U oporučnom opusu stoji i njezina pisana želja da je pokopaju u rimskoj crkvi Aracoeli. Za tu namjenu ostavila je 200 dukata, osobni kraljevski plašt i svileni oltarnik. Na popisu njezine ostavštine nalaze se knjige, posude, misna odjela i njezina dvorska kapela koju je u oporuci ostavila Hrvatskoj crkvi sv. Jeronima u Rimu. Inicijatori povratka posmrtnih ostataka kraljice Katarine morat će u rimskim arhivima pronaći i njezinu pisanu odluku u kojoj navodi “da kao zakonita predstavnica bosanskog kraljevstva - Kraljevinu Bosnu: daje na upravljanje Svetoj Stolici, u slučaju da se njezina djeca koje su odveli Turci ne vrate na katoličku vjeru”.

 Naši sugovornici tvrde da bi povratak posmrtnih ostataka posljednje bosanske kraljice bio događaj od posebne povijesne i političke težine.

I Rim se slaže
– Postoji volja, kako doznajemo, i Rima, da se povrat kostiju Katarine Kosača dovrši. No, time povrat posmrtnih ostataka dinastija koje potvrđuju povijesni kontinuitet BiH neće biti gotov. Tražit ćemo od Istanbula i Skoplja da se vrate posmrtni ostaci pripadnika dinastije Kotromanića – tvrdi Josip Pejaković.     

Najveća polemika mogla bi se povesti o pitanju na kojem bi mjestu u BiH posmrtni ostatci kraljice Katarine mogli biti pokopani.

U igri su rodni Blagaj, Bobovac, gdje je stolovala, Jajce, gdje je za života dala sagraditi crkvu, ili Zemaljski muzej u Sarajevu, gdje se u lošim uvjetima nalaze kosti ostalih bosanskih kraljevskih obitelji.


Izvor: Vecernji list

Interesantna prica o srpskoj kraljici, katolicke vjeroispovjesti.

Ja vec rekoh par strana unazad da necu tolerisati uriniranje po ovoj temi...
Vi kako ocete,ali negiranje ovoga sto je Vlado postovao cu koliko sutra da obrisem,i bilo kakav chat tog tipa.(sad sam na netu preko GPRS-a,pa me mrzi)
Ovo je SNF i svaki oblik ili sam pokusaj negacije srpske istorije,ce biti obrisan

Edit:
Kao sto sam i rekao...obrisao...

Znaci za sve vas koji izvrcete istorijske cinjenice u svoju korist,a imajuci u vidu da je ovo Srpski Nacionalisticki Forum jos jednom,ako niste videli...

Svaki oblik ili sam pokusaj negacije srpske istorije,ce biti obrisan...

Da se razumemo...da diskutujemo mozemo uvek...ali kad meni neko kaze da Kotromanici nisu bili Srbi,to kao prvo vredja moju inteligenciju,i miliona Srba... i to samo po sebi na ovom delu Foruma nije diskusija vec cista provokacija...
Znam da cete sad da kazete kako su ovo "slobodne diskusije" i slicne odavno mi poznate zalopojke...
To koliko je Burek slobodan,mozete samo da zahvalite ljudima iz tima Bureka i njihovoj ogromnoj toleranciji koja na ovom govornom podrucju ne postoji ni nalik ovoj ovde.
Ko hoce da prica o tome kako Kotromanici nisu Srbi,ili bilo sta sto se kosi sa srpskom istorijom,nek izvoli na neko drugo mesto,ima ih koliko hoce,na Burekovom SNF-u to nece proci...

He, he, jednom temom, dvije muve...
Cestitka autoru, bravo vlado...

: САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НОВИХ СПЛЕТКИ РИМСКЕ КУРИЈЕ ОКО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


   25.10.2007. године у Риму је ратификован тзв.Темељни уговор између Свете столице и Босне и Херцеговине. На дан смрти посљедње босанске краљице Катарине Котроманић-Косаче, кћерке Херцега од Светога Саве, Стефана Вукчића-Косаче, босански кардинал Винко Пуљић служио је мису и тим поводом изговорио нечувене неистине служећи се вјековном подвалом римокатоличке цркве о опоруци краљице Катарине, којом наводно она оставља папи на управљање Босну и Херцеговину.
   Изјава кардинала Винка Пуљића за православни народ у БиХ није никаква новост, међутим када на годишњицу смрти краљице Катарине присуствује и предсједавајући предсједништва БиХ, Жељко Комшић, који притом покушава заједно са папом Бенедиктом шеснестим да обнови ову лажну опоруку, онда то има за циљ у данашње вријеме политичке искварене игре да на званичном нивоу, без обавјештења остала два члана предсједништва БиХ, присвоји римокатоличкој цркви Босну и Херцеговину, која то историјски гледано никада није била.
   Од првих записа о Босни, које налазимо код Константина Порфирогенита у 10. вијеку, она се налази у саставу Рашке државе. Народ који ту живи припада племену Срба. Каснијим раздвајањем Рашке државе, Босна постаје самостална и под управом византијског намјесника Кулина бана, са већинским српским елементом. Све даље постојање кроз средњи вијек Босна се више држи са Србијом, неголи са другим државама, иако једно вријеме потпада под Угарско вазалство, али и банови и краљеви гледају да се отргну од њиховог туторства. Више пута римски папа је покретао на Босну крсташке ратове под изговором да иде истријебити богумиле, који су након истјеривања из Србије, истјерани и из Босне, па су се населили углавном у далматинске крајеве и даље на запад. Главни разлог ипак не лежи у овим измишљотинама римске курије, него у томе што им је сметао чисти народни српски православни елемент, који се након раскола  цркве 1054. године на источну и западну, опредјелио за истоћну.Све писане повеље које и данас можемо пронаћи у архивама музеја, говоре у прилог наведеног. Све почињу  ''У име Оца и Сина и Светога Духа'' и завршавају се датумом на празник који се прославља код православне цркве, а помиње се и Живототворни Крст. Дакле, све се спомиње оно што богумилска секта не прихвата, па тако и Калајева теза о богумилству босанаца из 19. вијека отпада.
   Но, вратимо се римским подвалама. Комплетна кампања римске курије од почетка заснована је на измишљотинама, без икаквих правих аргумената и често са лажним оптужбама на рачун вјере босанских владара, која су се касније показале недобронамјерним за народ српски у Босни. Историјске чињенице говоре сљедеће: Кулин бан удаје сестру за хумског кнеза Мирослава, који исповједа вјеру православну, исти бан касније помаже краља Стефана Првовјенчаног у борби против заблудјелог Вукана, који због тога лажно оптужује Кулина римском папи да је постао богумил, па овај покреће крсташки поход на Босну, али безуспјешно. Кулин бан због тога сазива сабор у Зеници и на врло вјешт начин се рјешава римског папе, тако што наводно прихваћа римску цркву, док у пракси и даље остаје вјеран Византији и свом пријатељу Стефану Немањи; Језик и писмо које се користи у Босни су чисто ћирилићни и српски, што потврђују и сачуване повеље и стећци; Свети краљ Драгутин влада већим дјелом истоћне Босне без проблема, касније удаје кћерку Јеслисавету за бана Стефана првог Котроманића који је изградио много цркви са олтаром окренутим ка истоку, једна од сачуваних јесте и црква у Високом посвећена Светом Николи, а другу за бана Павла Шубића који влада најзападнијим дјелом Босне, гради многе задужбине по Босни и народне успомене говоре о њему као добром владару којем је народ наклоњен; Краљ Стефан Твртко први Котроманић крунише се том титулом на гробу Светога Саве у манастиру Милешеви, из његовог времена је и манастир Драговић у далмациији који подижу његови војници након Косовског боја, помаже Светом кнезу Лазару у борби са Алтомановићима, кнез Лазар му се није противио титули краља Срба, Босне и осталих крајева, шаље у Косовски бој војводу Влатка Вуковића из Херцеговине, који се прићешћује у једној цркви код Билеће по православном обичају, Тада као што знамо папа није послао у помоћ своје војнике из Европе на Косово и Метохију и то можемо сматрати издајом, као и чињеницом колико му је стало до Босне и Србије да им помогне, и по овоме видимо да је само сплеткарењем хтјео освојити Босну за себе; Краљ Твртко гради град Нови и посвећује га Светом Стефану Архиђакону којег углавном славе Срби; У походу цара Душана на тврди град Бобовац народ га дочекује са свим почастима, Кћерка Светог Стефана Дечанског удаје се за бана Младена Шубића трећег и гради манастир Крка; И други манастири у Босни и Херцеговини из Средњег вијека су углавном задужбине славних Немањића; Завршавамо ово набрајање историјских факата великим обласним господарем Босне и Херцеговине Стефаном Вукчићем-Косачом који узима титулу Херцега од Светога Саве и помаже градњу и обнову многих православних цркава, из разлога што је повод писања управо његова кћерка Катарина Косача.
   Као посљедња господарица Босне са својом невјестом Јеленом Бранковић, након погибије краља Стефана Томашевића 1463. године и коначног пада Босне под Турке, која је као што видимо била хришћанска и православна, одлази у Дубровник и тамо тражи склониште.У међувремену трага за својом дјецом коју су турци одвели у ропство у Цариград. Како је Дубровчани нису дочекали са свим почастима, и како је њен сплетом околности посинак Стефан Томашевић, очекујући помоћ од папе у борби са турцима једини примо римокатоличку вјеру од лозе Котроманића, тако се она одлучила преселити у Рим.Са собом је поњела и дио моштију Светог апостола Луке, који је био мираз Јелене Бранковић. У Риму је живјела све до своје смрти. Умрла је у великом жалу за својом дјецом о којој није чула ништа до краја свог живота, осим да су потурчена. Док је боравила у Риму водила је и свој дневник, који ће касније римски бенедиктанци злоупотрјебити на своју корист како би се напокон дочепали Босне.У свој трагедији која је задесила Босну, српски народ и босанску краљицу, Рим се само осмјехивао и величао своју побједу. Дошавши тајно до дневника краљице Катарине, један бенедиктанац је страницу на којој је писало да краљица оставља Босну у руке свог сина или кћерке ако се поврате из исламске вјере у хришћанство. Након неколико дана, искористивши слабост и стање у којем се налазила краљица Катарине, папа је написао тзв. Темељни уговор који треба потписати краљица, у којој дословно наглашава да оставља Босну римској цркви на управљање. У међувремену су већ били присвојили мошти Светог апостола Луке. Краљица се одупирала да потпише такав докуменат, без обзира на гостопримство које су јој пружили, имала је у виду да папа није помогао ни у боју на Косову, нити је одржао обећање да ће помоћи посљедњем босанском краљу против навале агарјана, а у Босни и Херцеговини су још били у животу и држали своје територије њен отац Стефан и брат Влатко. Сјетила се и свог дјетињства и оца Стефана који ју је одгајао православно, сјетила се свих савјета очевих и обећања које је дала њему, иако ју је он удао за Стефана Томаша, који је у то вријеме био много слабија личност од Херцега од Светога Саве. Катаринино одупирање није могло дуго трајати. Имајући у виду да је сама без икакве заштите, (отац Стефан је умро 1466. године, а са братом Влатком није имала никакав контакт), и на удару римокатоличке пропаганде и дрских папиних службеника, који су јој запријетили отказивањем гостопримства, посљедња босанска краљица у свој својој трагедији молила се само да смрт пожури и однесе је из овог поквареног свијета. 25.10.1478. године краљица се упокојила, а на тзв. Темељни уговор стављен је њен фалсификовани потпис.
   С Босном је 1463. год. нестало једне државе, која је не само настала него и читав свој вјек провела само као географска јединица. Њена прошлост заборавила се скоро потпуно у властитом народу и на сопственом подручју. У нашој тако богатој епској народној поезији њени јунаци и толики догађаји потонули су у заборав, или пјевач можда није ни осјетио правог надахнућа да се на њима задржи. Но, остала је иста римокатоличка пропаганда, која ето и данас живи у неком свом свијету неистина и заблуда.

Информативна служба Светосавске омладинске заједнице
У Брчком, Поводом 630 година од крунисања Стефана Твртка I Котроманића
За краља Срба, Босне, Далмације и осталих крајева

ovo treba pokazati balijama neka procitaju i neka vide ciji su grb uzeli i od koga su nastali jedino ako nisu neki vanzemaljci.svaka cast na ovome     

Докази да је Босна Српска
Spetsnaz (Spic) - 24. mart 2008. u 21.21

SERBIAN SETLEMENT IN BOSNIA-HERZEGOVINA BEGAN IN THE SEVENTH CENTURY A.D.

The above quote is from:
„Encyclopedia Britannica”
Edition 1971, Volume 3, page 983
Entry: Bosnia, history
---------------------
According to the emperor Constantine Porphyrogenitus, the emperor Heraclius (610-640) INVITED THE SERBS TO SETTLE in the devastated north-western provinces of the Byzantine empire and TO DEFEND them AGAINST THE INCURSIONS OF THE AVARS...

Toward the end of 9th century the political centre of the Serbs was transfered to ZETA (or: Zenta: see MONTENEGRO) and the PRIMORYE (SEA-COAST)... [Serbian] Prince Voislav of TRAVUNIYA (today: Trebinje [Herzegovina]) ...united under his own rule Travuniya, ZAHUMLYE (the modern HERZEGOVINA) and Zeta. His son Michael Voislavich annexed the important Zhupania of RASHKA (Rascia or Rassia) [Central Serbia], and in 1077 was addressed as king (rex) in a letter from Pope Gregory VII. His son Bodin enlarged the first Serb kingdom by annexing territories...

The above quote is from:
„Encyclopedia Britannica”
Edition 1943, Vol 20, Page 341
Entry: Serbia, History
-------------------------------------------------------------
[Serbian] King Bodin (1081-1101) united BOSNIA with the other two Serbian principalities - RASHKA [Central Serbia] and ZETA [Montenegro]...

The above quote is from:
„Encyclopedia Britannica”
Edition 1971, Vol 3, p 983
Entry: Bosnia-Herzegovina
----------------------------------------------------------------
THE EMPEROR CONSTANTINE VII PORPHYROGENITUS (reigned 913-957) REFFERED TO BOSNIA AS PART OF *THE LAND OF THE SERBS*.

The above quote is from:
„Encyclopedia Britannica”
Edition 1990, Volume 29, Macropedia, page 1098
Entry: Yugoslavia, Bosnia and Herzegovina

------------------------------------------------------------------
Serbian groups settled the region of present-day Bosnia and Hercegovina during the seventh century... Bosnia or Bosna (from Bosna river) appears to have originated as a small principality in the mountainous region of the upper reaches of the Bosna and Vrbas rivers. The name Hercegovina originated in the fifteenth century when a powerful Bosnian noble, Stephen Vuksic, gained control of lands in the southern part of Bosnia and took the title of Herzog, the German equivalent of duke, from which came the name of the region.

The above quote is from:
„Yugoslavia, a Country Study”
Headquarters, Department of the Army,
United States Government Printing Office,
Washington, DC
Edition 1982, pp 16, 17
Subtitle: Bosnia and Hercegovina


 

Nemoguce da su ovi izvor

zasto nemoguce?
pa mjenjanje istorije je jedna stvar koju cak ni svemoguci ameri ne mogu da izvedu
ako pise da je bilo srpsko onda je srpsko...