U godini Mocarta, Alisa Stojanović u BDP-u postavlja "Amadeusa"

Priča o Mocartovom odnosu prema slavi

Premijera predstave "Amadeus", u režiji Alise Stojanović, u BDP-u 14. januara 2006. godine, biće jedna od prvih svečanosti posvećenih Volfganu Amadeusu Mocartu u godini kada se obeležava 250 godina njegovog rođenja. Komad je 1984. godine napisao Piter Šefer, kao i scenario za istoimeni film u režiji Miloša Formana. Bavi se životom velikog kompozitora iz ugla Antonija Salijerija, čoveka koji ga mrzi, ali mu se potajno i divi.

- Drama je važno zbog činjenice da se o Mocartovoj smrti ne zna mnogo. Ne znaju se tačni uzroci, da li su prikriveni, sakriveni ili su prosto ostali nedorečeni. Šefer je uzeo slobodu da napravi svoju verziju istorije. Ispričao je priču, ne samo o velikim ljudima, već i o odnosu prema slavi, kao pojmu koji je i danas aktuelan. Sada putem medija, a tada preko glasnika koje u ovom komadu simbolizuje Ventičeli, rekla je Alisa Stojanović na konferenciji za štampu.
      

Ejdus fotogeničniji za klavirom

Smatrajući, kako kaže Alisa Stojanović, postavku ovog komada svojom istorijskom obavezom, trebalo je odabrati glumce za ova dva veličanstvena lika - Mocarta i Salijerija.
- U oba slučaja glumački zadatak je izuzetan. Za moje čitanje pozorišta u našoj zemlji to su Gordan Kičić za Mocarta i Predrag Ejdus kao Salijeri, rekla je Stojanovićeva. Na radoznalo pitanje prisutnih, pri najavi predstave, da li Kičić zna da svira, Alisa je odgovorila: "Gordan zna da svira klavir, ali Peca Ejdus mnogo bolje na fotografijama deluje za klavirom. Naprosto je fotogeničniji uz klavir".
      
   
   

Mitovi koji su se pojavili u Šeferovom komadu kasnije su se proslavili filmom Miloša Formana i sve to je izazvalo veliku pažnju prema Mocartu. U istoriji postoje samo podaci o velikom prijateljstvu Mocarta i Salijerija. Ne postoje čak ni dokazi da je Salijeri bio prisutan u samom Beču u vreme Mocartove smrti. Čak i rečenica koju je Mocart izgovorio pre smrti "Salijeri me je ubio", koja je bila povod Šeferu da napiše komad, nije postojala.

- Bez obzira na to, ova drama je genijalna, postala je klasika 20. veka zato što je postavila pitanja o odnosu prema slavi. To je uporište našeg čitanja "Amadeusa". On je genijalan umetnik koji nije imao svest o svojoj slavi, nije znao da je upotrebi. Ceo komad govori o tome kako mu neprekidno treba novac da bi stvarao dela - dodaje Stevanovićeva. Za razliku od Mocarta, Salijeri je posedovao razvijen poslovni, reklo bi se marketinški odnos. Dokaz tome su priče nastale, naročito nakon Formanovog filma, o tome da Salijeri nije plasirao lažnu priču o sebi kao Mocartovom ubici da bi ostao slavan i besmrtan - možda bi i Mocart bio zaboravljen.

- Upravo taj zao mit je priča o odnosu javnosti prema vrednostima, umetnicima... U medijima svi možemo pre postati poznati kao ubice ili po bilo kom lošem delu nego po dobrom. Fini događaji nisu medijski zanimljivi - objasnila je Alisa Stojanović.


Izvor: Glas Javnosti \ B. Bošnjak