Priča o leptiru!

Nađe neki čovek čauru larve i primeti da se na vrhu pojavio mali otvor. Zadivljen mogućnošću da prvi put u životu vidi kako leptir izlazi iz čaure, sedne i stane strpljivo posmatrati njegovo polagano izvlačenje. Nakon nekog vremena primeti da je insekt prestao izlaziti. Zapeo je i ne miče se. „Izgleda da se zaglavio“ pomisli čovek pa uzme makaze i proširi rupicu. leptir se tada bez problema provuče kroz nju.

Ali čovek tada primeti nešto čudno: leptirovo je telo bilo nateklo, a krila smežurana. Satima je čekao da se leptir oporavi i poleti, ali on to nikako nije mogao.

U svojoj dobroj nameri čovek je sprečio leptira da se, iako s mukom, sam izvuče iz čaure i tako pripremi za let. Priroda je, naime, osmislila preobražaj larve u leptira tako da se tečnost, u leptirovoj borbi da se provuče kroz rupicu, istisne iz tela i ispuni mu krila da bi se razvila za let.

Kad pomažemo drugima, treba da vodimo računa o tome da ljudi moraju ponešto učiniti i sami!

To sam oduvek znao, ali ova prica dokazuje to u praksi 

Zanimljivo.   

успех да пронађем цитат ... 

Put do pakla poplocan je dobrim namerama

Leptiri me plaše.

+1

što se teme tiče, nekad ćemo najbolje pomoći nekome, ako ga pustimo da sam rješi svoj problem

najbolje znamo kako da pomognemo drugom...svoga posla,za svaki slučaj

lako je tuđim ku*cem gloginje mlatiti 

Pametnio saveti drugima me plaše