Priča o četničkom vojvodi koji je šamarao Čerčila u centru Beograda!

Čuvenog premijera Velike Britanije iz Drugog svetskog rata na sred Knez Mihailove ulice u Beogradu psovao je i šamarao čuveni vojvoda srpske kraljevske vojske i pripadnik četnika, jer je pljuvao Srbe


Foto: Wikipedia/Stefan Teodosic, United Nations Information Office, New York


Čuveni premijer Velike Britanije iz Drugog svetskog rata Vinston Čerčil 1903. godine dobio je šamar od srpskog majora Vojislava Tankosića na sred Knez Mihailove ulice! Telegraf.rs vam donosi priču, koju neko naziva i “teorija zavere” o ovom događaju i herojstvu četničkog vojvode!

 
Naime za vreme Burskog rata u Južnoj Africi (1899-1902) beogradska štampa redovno je donosila izveštaje sa terena, a Srbi su još uvek pamteći turske zločine “navijala” za Bure!

Jedan od britanskih dopisnika iz Burskog rata bio je tadašnji mladi novinar Vinston Čerčil, kasnije premijer Velike Britanije, a u jednom svom članku, zbog tih simpatija Srba prema Burima osuo je “drvlje i kamenje po njima”.


Foto: Yousuf Karsh, 1941Foto: Yousuf Karsh, 1941

Prema istorijskim podacima baš taj članak je na sav glas, veoma besan u jednoj tada poznatoj beogradskoj kafani pročitao mladi potporučnik Vojislav Tankosić, i tom prilikom se zakleo da će se osvetiti dotičnom novinaru: “Stoka jedna! Ako se tog Vinstona ikada dočepam, sve ću klevete da mu naplatim!“

Prema istorijskim predanjima Vinston Čerčil se godinu dana posle završetka Burskog rata Orjent ekspresom, od Carigrada preko Beograda, vraćao u Englesku. Voz je, navodno, u beogradskoj železničkoj stanici boravio nekoliko sati, pa je Čerčil odlučio da se prošeta gradom i malo osveži.

Vest da je novinar koji je “pljuvao po Srbima” u Beogradu i da se nalazi u jednoj od kafana sadašnje Knez Mihailove ulice došla je do Voje Tankosića, koji se odmah uputio ka kafani “Grčka Kraljica”.


Foto: Wikipedia/ZoupanFoto: Wikipedia/Zoupan

Vojvoda Tankosić pronašao je Vinstona Čerčila u pomenutoj kafani gde ga je psovao i šamarao, kao i da mu je zapretio da će mu “ukoliko još jednom bilo šta tako napiše o Srbima odgovarati glavom”. Tadašnjeg novinara, kasnijeg premijera Velike Britanije od ljutog srpskog vojvode spasila je policija i otpratila ga do železničke stanice i smestila u voz!

Ova legenda je kasnije, dobila šire razmere, naravno na nivou teorije zavere. Čerčil je, navodo, upravo zbog ovog događaja mrzeo Srbe, naročito Ravnogorce, naslednike četnika kojima je i Voja Tankosić pripadao, pa je zato podržao Tita i partizane u toku II svetskog rata.

Vojislav Tankosić se rodio u selu Ruklada, nedaleko od Uba, kraj reke Tamnave u Valjevskom srezu. Neki autori navode da njegovi preci vode poreklo iz Bosne ili Krajine. Kao datumi njegovog rođenja navode se 11. i 29. septembar i 16. oktobar 1881 ili 1880. godine.


Foto: Wikipedia/Stefan TeodosicFoto: Wikipedia/Stefan Teodosic

Porodica Tankosić se preselila u Beograd između 1888. i 1892. godine. Nastanili su se u kući u ulici Kralja Milutina br. 19, a Vojin otac Pavle otvorio je i s uspehom vodio kazandžijsku radnju negde u okolini Pozorišnog trga (današnjeg Trga Republike). Tek posle dolaska u Beograd, porodica je promenila prezime u Tankosić. Pričalo se da je to bilo iz straha od osvete ili u čast neke travarke Tankosave koja je Jovanoviće negovala i lečila za vreme jedne epidemije. Međutim, najverovatnije su to učinili u čast Vojine babe Tankosave, žene veoma cenjene i poštovane u zavičaju Jovanovića.

(D. Z.)

Izvor: Telegraf

tako se to radi.

Isprva ova cest mi je delovala toliko smesno da sam otvoreno na nekom drugom mestu doveo u pitanje dusevno zdravlje onog koji to tvrdi. Posle nekog vremena, imao sam cast da razgovaram sa jednim od nasih najpoznatijih mladih istoricara i on mi je potvrdio autenticnost.

Ne mislim da je Cercil posebno mrzeo Srbe. On je radio u sluzbi Britanske imperije. Pustanje cetnika niz vodu je bilo u sluzbi dogovora sa Staljinom da se saveznici nece iskrcavati na Balkan (kako je planirano). Oni su bili kolateralna steta vecih igrica.

A i cetnici nisu bili srpski nego jugoslovenski pokret. To je istorijska cinjenica, iako sad postoji tendencija da se to revidira.

LoL  

Btw 



Ko bi reko da ce se onoliko raspast

Da mi dozivimo sedamdesete, godine u kojima se Cercil na prvoj slikao, pa da vidimo na sta cemo liciti...

Inace bio je neverovatan covek. Poslednji pravi engleski buldog...

Slazem se.

To stoji, medjutim, brojcano najpopunjeniji je bio Srbima i problem je posle bio sto se nije znalo ko pije a ko placa, tj. ko drzi komandu dok su partizani to rigorozno upraznjavali sa glavnim stabom i raznim direktivama  


Tako nekako, u igrama velikih cesto strada dosta ljudi  


Cisto logicki, i da se zadesio u BG-u u to doba na par sati, tesko bi ga ko tek tako prepoznao na ulici, nije ko danas gde se na svakom koraku sve vrvi od slika... Osim toga, ko je to zabelezio u to doba ili je jedna od "urban legend" iz tog doba  


True, covek ziveo 91 godinu, ko kornjaca, nit se bavio sportom nit "zdravo" hranio, uz put i pusio i bio vecito mrzovoljan 

@maradic

Treba da uzmes u obzir da je Beograd bio varosica... Pa sam Vracar je bio na granici sa periferijom. Svako je svakog znao. Osim toga bilo je par mesta za posedeti, a najvise na Terazijama. U takvim okolnostima, stranac se lako uocava. Navodno se to desilo u hotelu, tacnije ispred hotela Moskva.

Meni je prvom ovo delovalo neverovatno i kao sto ti kazes "urbana legenda". Ali potvrdi mi ovaj istoricar, cak kaze da je video dokumente koji su ovo potvrdili.

Britanci su tad bili posebno neprijateljski nastrojeni prema Srbiji (zbog ubistva kraljevskog para). Licemerni kakvi kao narod i nacija jesu, preskocili su cinjenicu da su prvu krunisanu glavu upravo oni posekli 250 godina pre nas...

Verovatno stoji da se tu stranac lako uocava, medjutim, u blizini zel. stanice gde je prolazio Orijent Ekspres je svakako bilo dosta stranaca koji su protezali noge dok voz stoji a bas se tada i nije pamtila slika svakog britanskog novinara. Mislim i danas bas ne bi prepozno nekog prosecnog novinara stranca, ukoliko recimo nije neki video reporter, a danas je mnogo vise slika nego tada...
Drugo, Telegraf bas nije naveo nikakav izvor, nego samo napisali tekst