Ti upadas u kontradiktornosti jer iz svoje parabole skaces u racionalnost. Parabola je iracionalna. Ona operise alegorijama.

U paraboli, dakle, nema smislenosti tipa sta je kog roda u hebrejskom, ili cinjenice da je bog imenica muskog roda u vecini jezika, i da u vecini jezika takodje psotoji rec "boginja" koja je zenskog roda.

Upravo zato si govorio o tome da je bog kao majka. OK. Neka je bog kao majka, onda pitam sta je -- ne u racionalnom, nego u okviru te tvoje banalne parabole -- otac. Dakle, sta je on u paraboli? Sta znaci njegovo odsustvo u vreme pre rodjenja?

Naravno, svako ko zivi na ovoj planeti sasvim jasno zna kako dolazi do zaceca u telu majke koja nije bog i nije sveti duh, niti je to biolsoki otac; problem je da ti koristis parabolu u kojoj imas gotovui situaciju, a ja pitam kako je u toj paraboli, a ne u bioloskoj realnosti doslo do zaceca i kakvu je ulogu u toj paraboli imao otac -- ako on uopste postoji za takve vernike kao sto si ti.

Dalje, tvoja parabola izjednacava rodjenje fetusa i biolosku smrt -- kao navodno nekakvo rodjenje za nekakav navodni vecni zivot, ali samo za neke vernike nekih religija, ali nikako za sve vernike ijedne jedine religije, a kamoli svi vrenici svih monoteistickih religija, koje sve operisu navodno jednim jedinim bogom. 

To moze da bude problematicno ako se tvoja parabola predstavlja kao univerzalno validna. Ako je ona samo vezba dogmatskog misljenja za pripadnike tvoje religije -- onda je to sasvim OK, ali onda treba i da naglasis da je to samo to i nista vise od toga, a ne da kao kukavicje jaje podmeces svoju vizuru sveta kao jedinu mogucu.

Najzad, Jevreji nisu organizovali ubistvo Jevrejina rabina-Jehošue, cije ime ti iskvareno izgovaras (pises) kao "Isus". Naprotiv, neki Jevreji su sledili ovog rabina, kojeg je ubila rimska administracija. Ali to nema nikakve veze, jer se ne bavimo ovde bilo kojom odredejnom religijom, nego monoteizmom kao takvim, jer tvoja parabola je uvela nekakva apstraktni, neprecizni monoteizam, a ne neku njegovu specificnu varijantu.

Ipak, u tom pslamu o kojem sma govorio (a to je 81. psalam po rimokatolickom, 82. po pravolavnom brojanju) pise doslovce:

Psalmus 81.  Deus stetit

1  Deus stetit in synagóga deórum: * in médio autem deos dijúdicat.
2  Usquequo judicátis iniquitátem: * et fácies peccatórum súmitis?
3  Judicáte egéno, et pupíllo: * húmilem, et páuperem justificáte.
4  Erípite páuperem: * et egénum de manu peccatóris liberáte.
5  Nesciérunt, neque intellexérunt, in ténebris ámbulant: * movebúntur ómnia fundaménta terræ.
6  Ego dixi: Dii estis, * et fílii Excélsi omnes.
...

odnosno:

Псалам 82
1. Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
2. "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
3. Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.
4. Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
5. Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
6. Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.
...

Jos jednom, kad me vec pitas znam li (valjda) -- da: znam. I rekao sam ti to mnogo puta: Svakome je data mogucnost da postane div(a)n(a) = divine, tj. bozanstvo. Ali ogromna vecina, iz nekog meni neshvatljivog razloga, odabrace da tu mogucnost ne iskoristi.

Pa ti si počeo sa tim pitanjima - ko je otac u paraboli?
Dobro me nisi pitao i ko je bio Stari Svat na svadbi mame i tate!
I ima li mama AB ili 0 krvnu grupu!
Kao i ti - tako i ja proširih temu.
Znam da postoji reč "boginja" i znam da je ženskog roda.
Kako shvatam Boga - On je i Otac i Majka.
Otac stvara čoveka i ženu.
Za to mu ne treba niko jer je Bog.
Ne odlazi od njih, od nas, već dolazi kod nas, prvo u Telu Svoga Sina, a onda posle vaskrsenja - i Svojim Duhom, tzv. Duhom Svetim.
Stavivši deo Sebe u ljude (stavivši Duha Svoga u njih), započinje Crkvu da bi oni ljudi - koje On začne verom, u njoj u veri i rasli.
Da akcenat priče nije na ocu blizanaca.
Ili misliš da je otišao na pijacu?
Može i tako.
Vidi gore.
Život u večnosti - da.
Ali ne vidim kako si iscedio iz ove priče sve ovo ostalo.
Pa, neki Jevreji jesu organizovali Hristovo ubistvo.
Ali, tačno kažeš da neki Jevreji jesu sledili svoga Gospoda i posle smrti i vaskrsenja.
I ne mislim da je Hrist - rabin.
I On Sam za sebe kaže: "Ja sam Sin Božiji", negde u Jevanđelju po Svetom Jovanu.
Ne znam latinski, ali ti verujem da si dobro prekopirao. (copy-paste mislim)
A ja ti kažem da se slažem sa ovim!
Bog nam nudi Svoju Blagodat - da po njoj postanemo božanstva, ali "uska je staza i malo ih je koji je nalaze".
I Duha Svoga nam je ostavio (a Bog ne daje Svoga Duha na meru!), i opet isto!
Ni ja to ne shvatam.

Ne, ja mislim da se ti ne usudjujes da se suocis sa fundamentalnom pogreskom u svojoj (tj. od strane tebe promovisanoj) paraboli, po kojoj se pocinej od jednog slucajno uzetog odsecka vremena i kaze se da nista pre toga nije bitno, ili i da ga uopste nema, jer vreme "nastaje" kad majka (bog) odluci da ga stvori iz sebe za svoju decu (covecanstvo), prenebregavajuci da je to upsavo ucenje onih koje monoteisti najcesce zovu "seljacima" (tj. na latinskom "paganima").


Nista nisam "iscedio". Parabola jeste bila monoteisticka, ali nigde i nicim nije bila specificno hriscanska. Mogla je da bude islamska ili judaisticka, pa cak i ekhnatonska ili bilo koja d4ruga monoteisticka bajka. Medjutim onda si je upotrebio za promovisanje hriscanskog Weltanschauunga.


Da "sin bozji", ali samo kao blizanci u alegorisjkom smislu, tj. kao svako (bilo koje) ljudsko bice.

Inace, naravno da Jehošua jeste bio rabin, u samom tzv. Novom zavetu ga tako mnogo puta nazivaju njegovi ucenici. Naravno, rec "rabin" znaci "ucitelj" (odnosno "onaj koji podize" tj. ucenike, decu itd.) i u vreme Jehošue i danas. Inace, ova rec je straohebrejska, iako su tada skoro svi u Izraelu mahom govorili aramejski (not that it matters).

Najzad, naravno da "Jevreji" nisu organizovali ubistvo Jevrejina Jehošue. Jevreji su u to vreme bili pod kolonijalnom upravom Rimljana, koji su vrsili ubistva onih za koje su sumnjali da spremaju pobunu. Dakle, Jevreji su rabina-Jehošuu sledili, neki Jevreji su ga rodili (Mirjam, iskvareno u "Marija"), neki su ga podigli (Marijin muz Josef), neki su bili njegovi ucenici, pomagaci isl., neki (tj. neke) su pod spravom za mucenje = krstom patile i naricale, a svakako nekakvi "Jevreji" nisu organizovali njegovo ubistvo.

Premda su neki jevreji mogli i lično (kamenjem) ubiti Hrista Isusa (kao što su to uradili sa Arhiđakonom Stefanom) nisu to uradili. Nego su za to iskoristili činjenicu da je okupator tu, iza ćoška.
Hrist je učinio da im je to bilo oprošteno još sa krsta, rekavši: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine".
Ako im je Hrist oprostio i ako im je i Otac oprostio - šta preostaje nama nego da uđemo u tu slobodu i oprostimo ne samo tim, nekim jevrejima, već i svojim bližnjim savremenicima, bez obzira na naciju.

Ako pogledaš Jevanđelja malo bolje videćeš da jeste Gospodnje ubistvo organizovano: redom - od plaćanju Judi Iskariotskom, do slanja hramovne vojske (po mraku) preko lažnih svedoka....
Šta su isplanirali - to su i ostvraili.
Ali - Hristos je vaskrsao.
I to ne sa rečima "U-ta-ta ne možete mi ništa" ili sa gnevom.
Već sa ljubavlju prema onima koji "...ne znaju šta čine".

Kao sto rekoh, iako je hriscanstvo kad je prestalo da bude jevrejska sekta i trazilo da postane univerzalna (ili bar drzavna) religija pokusavalo da se dodvori carevima rimskim ne diskreditujuci njihove podrepase kao sto je bio Pontius Pilatus, ipak je zabelezeno da je on naredio da Jevrejin rabin-Jehošua bude raspet, a onda su strazu cuvali rimski vojnici i o njegovu odecu su se ti siti vojnici kocklai, i umocili su sundjer u kiselo vino, dakle cvicek ("sirce"je los prevod) i dali mu da pije.

A Jevreji su za to vreme plakali za njim, jer je on bio njihov rabin. I njegova majka Jevrejka takodje, i mnoge zene Jevrejke...

Hrišćani jesu želeli da približe ljude Hristu (a posle je sve između njih i Njega) bez obzira da li su bili jevreji ili ne; da li su bli kraljevi ili ne. Verovatno su neki hrišćani (po veri i jevreji po mami i tati) pokušavali, kako ti kažeš, da se dodvore carevima. Nebi me to čudilo. (Pogledaj samo šta su hrišćani, braća po veri, radili sv. Apostolu Pavlu dok je robijao a zapisao je to u pismu poslatom u Filipe, poglavlje 1. rečenice od 12. do 17. A on reaguje sa "neka"!)
Neki se nisu dodvoravali i to ih je koštalo glave - sv. Preteča Jovan, npr.
A kasnije mnoštvo mučenika i stradalnika (a jevreja po poreklu).

Takođe znam da znaš da je hramovna straža bila ona vojska koja je pratila Judu Iskariotskog i koja je zgrabila Isusa. Čak je zabeleženo ime jednog od stražara, onog kome je sv. Apostol Petar odsekao uho a Gospod mu ga odmah izlečio. A hramovna straža su bili jevreji.
I Juda Iskariotski je bio jevrej.
A ti istinu kažeš da su jevreji plakali za Isusom Raspetim, i da je Njegova Majka, Blažena Marija....

Ne vidim zašto je problem što su neki jevreji Njega voleli (i posledice te ljubavi prema Njemu i ljudima) a neki jevreji sasvim suprotno?

Ako misliš da imam neku negativnu emociju prema jevrejima - sačuvaj me Bože!
Prvo, do 5. godine su mi jedini prijatelji u BG bili Romi (cigani, kako hoćeš) jer su moji roditelj iznajmili stan ... ma da ne gušim.
Kao drugo, lepo piše da su hrišćani kao nakalemljeni na Izrailj (opet sv. Pavle, poslanica hrišćanima u Rimu, poglavlje 13. rečenice od 13 - 25, ama i pre i posle toga). I oni su od Boga izabrani narod. I tačka.

Rec Jevrejin se pise velikim slovom kao Srbin, jer je u pitanju nacija. Samo se pridev "jevrejski" pise malim slovom, kao i "srpski" (i kao svi pridevi na -ki).

Inace, dosadno je vise da ponavljam: Jevrejin je bio rabin Jehošua, cije ime tzv. hriscani iskvaruju u "Jesus", "Isus", "Iesous" itd.

Jevrejka je bila njegova majka Mirjam.

Jevreji su bili svi do jednog njegovi sledbenici.

On nije ni zeleo da ga ne-Jevreji slede, i cak je u jednom alegoricnom pitanju naveo da nije pravedno uzeti hleb od dece=Jevreja i baciti ga psima=ne-Jevrejima, na sta je ne-Jevrejka koja se zatekla tu rekla: "i psi jedu mrve sa stola", tako da se on slozio da ne-Jevreji imaju toliko prava na njegovo ucenje: da uzimaju otpatke, a ne da preotmu citavo njegovo potpuno jevrejsko reformisanje judaizma.

Ako ti odlucujes da ostanes slep za to sto izricito pise u knjizi koju sami tzv. hriscani nazivaju svetom, to je tvoj problem.

I sto se tice nazivanja rabina-Jehošue "hristom", podsecam da pridev "hristos" na grckom znaci iskljucivo "namazan", a da je rabin-Jehošua bio Jevrejin a ne Grk i govorio je aramejski, mozda je natucao koju rec latinskog, ali grcki najverovatnij nije znao. Anyway...

Sto se tice prijatelja Roma i antisemitizma inherentnog uzenju tzv. hriscanstva, to nema nikakve veze.

Mnogo antisemita se poziva na svoju rasnu toleranciju. Medjutim antisemitizam u znacenju koji ta rec ima danas ne odnosi se na "rasu" Semita (niti ljudske rase zaista postoje, kao sto je antropologija utvrdila 1920-tih, zato su oni koji to nisu mogli da prihvate istinu, kao Nemci, i istrebljivali narode), nego se pre svega se odnosi na paranoju tzv. hriscanstva zato sto je proglasilo jednog Jevrejina za svog boga, a neki drugi Jevreji su odabrali (tj. sa stanovista tzv. hrsicanstva "usudili se") da ne prihvate to ucenje.

Dakle, objasnio sam vise puta. Ko ima oci da procita, moze da shvati, nije nista isuvise komplikovano -- a ako nece: njegov problem, a ne moj. 

Hvala ti.
Učim od tebe.
Da je Gospodnje Ime na jednom jeziku izgovarano ovako a na drugom onako - to si pametno primetio.
Drugo je pitanje da li je to iskvareno (kako ti veruješ) ili ne.
Ja mislim da su sv. Apostoli i sv. Đakoni išli logikom: da se Gospod rodio među grcima - Ime bi Mu bilo Hristos kao što je On Jehošuah na jevrejskom. Danas, za Mesijanske Jevreje (one koji su poverovali da je On dugoočekivani Spasitelj) Gospoda nazivaju Imenom Jehošuah (ili kao se to već izgovara na njihovom jeziku.)
Jeste.
Ako misliš na sv. Apostole - tu si u pravu.
Premda su neki imali i dvojno državljanstvo sa Rimom.
Ne slažem se sa tobom.
Zašto misliš da On nije hteo da se vera u Njega širi i u druge narode, i to u potpunosti?
Nije li rekao za Rimskog kapetana da je imao veru koliko niko u Izraelu (parafraziram)?
Nije li naljutio (neke) Jevreje kada je za sv. Proroka Iliju naglasio da je kod ne-Jevrejke došao onih dana kada je bila suša?
Čak je i u rodoslovu Gospodnjem pomenuta jedna ne Jevrejka (a imala je i 'pogrešno' zanimanje) - Rahava?
Interesantna je Njegova reakcija kada su došli Grci da Ga vide (sv. Jovan, Jevanđelje, 12.poglavlje, rečenice  20-23)

Zaista verujem da je Gospod hteo da pokaže da je On dostupan svima i stalno(jer je On Božiji Sin, i kao takav, nije ograničen ni po kojoj osnovi) i da je crkva inkluzivna zajednica, premda i ti i ja možemo pomenuti mnoštovo primera etnofiletizma.


Možeš mi pisati i bez ovakvih rečenica.

Anyway...

Ima veze, ali ja u svojoj nemuštosti nisam bio precizan.
Lako je prihvatati drugu naciju kada je to imaginarni subjekat (da ne kažem virtualni); u kontaktu sa ne Srbima i u odnosu prema njima se pokazuje kakav bi moj stav bio prema __________ (upiši bilo koju naciju; npr. Jevreje, Rumune, Albance, Hrvate...).

Dobro.


Interesantno je da misliš da ako neko ne misli kao ti da nije shvatio kao i da je to problem.

ljudi,ja se vama divim!


------------------


Re: Priča o blizancima
« Odgovor #29 Danas u 13:35:53 »

mozda bi ipak neko trebalo da objasni pojmove bioloska ipostas i sloboda izbora u njifhovom pravom znacenju




[Edit by lightsoft: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Nastavi da se divis na novijoj temi.