Preživeti klimaks

U životnom dobu između 45 i 50 godina u našoj sredini kod žena se javlja klimaks. Klimaks je prelazno doba žene, odnosno, vreme između prestanka reproduktivne sposobnosti žene i senijuma. Gašenje reproduktivne sposobnosti kod žene je praćeno fiziološkom iscrpljenošću jajnika i prestankom menstrualnog ciklusa. Može se reći da klimaks označava razdoblje koje traje od nekoliko meseci do nekoliko godina u kome menstrualni ciklus postane nepravilan ili u potpunosti nestane (nastaje menopauza).

Menopauza predstavlja samo deo jednog, mnogo šireg perioda, i zapravo je samo jedan od simptoma klimakterijuma. Suprotno, kod nekih žena u ovom periodu može doći do pojave obilnijih krvarenja koji su periodični i često mogu da zahtevaju intervenciju ginekologa. U razdoblju klimaksa organizam žene mora da se prilagodi novim uslovima jer se smanjuje dejstvo hormona sa feminizirajućim delovanjem. Sekrecija estrogena se naglo smanjuje, a nakon zadnjeg ovulacijskog ciklusa sekrecija (lučenje) progesterona potpuno nestaje. Smanjenje i nestanak estrogena uzrokuje više raznih fizioloških promena u funkciji tela žene jer to je hormon koji daje karakteristike ženi.

Utiče na pojavu, a potom i na održavanje sekundarnih polnih karakteristika žene, mekoću kože, deponovanje masnih naslaga (na dojkama, kukovima, trbuhu, boju glasa itd). Loša adaptacija organizma na nastanak estrogena kod žene dovodi do niza različitih tegoba. Treba naglasiti da su promene i pojava simptoma individualne. Ima žena koje lakše podnose klimaks bez ikakvih poteškoća, dok se kod drugih ispoljavaju simptomi u većoj ili manjoj meri.

U poslemenopauznom dobu žene često menjaju svoje karakterne osobine, dolazi do psihičkih promena u vidu razdražljivosti, osećaja nezadovoljstva, apatije, indiferentnosti, postaju uvredljive, brzo menjaju raspoloženje, brzo zaplaču, javlja se nervoza i depresija i ponekad gubitak koncentracije. A mogu da se jave ponašanja slična muškarcu - komandni stav, nametanje autoriteta, promena u dubini glasa. Jedna od karakterističnih manifestacija u ovom period je pojava valunga - plamenica.

Oni su posledica vazomotorne labilnosti koja se manifestuje u vidu navale toplote u glavu, celo telo, uz naizmenično smenjivanje crvenila i bledila kože uz osećaj preznojavanja ili hladnoće u rukama ili nogama. Uz sve ovo mogu se pojaviti glavobolje ponekada migrenskog tipa, ubrzan rad srca, stezanje u predelu grudne kosti, trnjenje pojedinih delova tela, povećana osetljivost dojki tvrde, bolne, sa pojavom sekreta ponekad, promenom u seksualnom ponašanju, pojačanom maljavošću (naglašeni brkovi, brada), gojaznost, osteoporoza. Kod nekih žena se mogu javiti i promene u radu štitne žlezde (povećano lučenje hormona - hipertireoza). Može da dođe do smanjenja opšte psihofizičke aktivnosti i radne sposobnosti žene.

Veoma je važno da se tegobe u ovom periodu shvate pravovremeno i na pravi način da ne bi došlo do prikrivanja nekih drugih oboljenja koja imaju slične simptome (tegobe sa srcem, promene na štitnoj žlezdi i druge).

Žena u ovom periodu preživljava nove trenutke i izloženija je mnogim oboljenjima (infarkt srca i mozga, povišenom krvnom pritisku), tako da njena okolina treba da ima razumevanja jer neke reakcije na koje nisu navikli od njima bliske osobe moraju da shvate kao deo promena kroz koje ona sama prolazi. Ako je žena zadovoljnija životom u porodici i poslom, stanje klimakterijuma lakše podnosi.

Žene u ovom periodu treba da budu pod redovnim kontrolama ginekologa, a kod velikog broja žena je preporučljiva i psihoterapija. U cilju sprečavanja tegoba ženama se daje i hormonalna terapija ali cilj terapije je da se nadoknadi ono što organizmu nedostaje. Primena hormonske terapije se određuje pod kontrolom ginekologa i endokrinologa i koliko će ona dugo da traje to zavisi od procene lekara u saradnji sa pacijentom.
Dr Ksenija Maid