U neobaveznoj priči s jednim poznanikom, on me priupita koje ću prezime zadržati kada se budem udavala.
"Heh, da li je ovo jedno obično ili test-pitanje?" - odgovorila sam pitanjem.

Ono što sam u tom trenutku saznala o njemu jeste da mu je TO PITANJE vrlo bitno, čim ga postavlja, ili barem dovoljno interesantno da na osnovu odgovora može da procenjuje bilo koju devojku. A i može!

Dotaknusmo se i Zakona o braku u našoj zemlji, koji glasi da se "supružnici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih ili zadrži svoje prezime, ili umesto svog uzme prezime drugog spružnika, ili svom prezimenu doda prezime drugog supružnika, odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime".

Na balkanskim prostorima muškarci se uglavnom zgražavaju nad idejom da žena zadrži i svoje i muževljevo prezime ili ne-daj-bože da ostavi samo svoje. Obično se takve žene karakterišu kao "opasne" (šta god to značilo) ili se komentariše kako su žene sa dva prezimena "iste".

Jedan drugar mi je rekao kako nikako ne treba, po njegovom mišljenju, da dodajem na svoje prezime muževljevo, jer su sve žene koje on zna sa dva prezimena "zlo"! Do tada sam mislila da je njegova intelektualna putanja uzlazna. Neretko se dešava da muškarci situacije u kojima žena dodaje njegovo prezime svom ili ostavlja samo svoje doživljava kao omalovažavnje njegove porodice i njega lično, zapravo, kao nedovoljno poštovanje. Iako zakon propisuje da se "supružnici sporazumevaju oko prezimena", uvek je žena ta čije se prezime dovodi pod znak pitanja.

Za to vreme, mnoge devojke pitaju se kako da, na primer, ona bude Ivana Novaković, kada je 30 godina bila Ivana Jovanović. Ime i prezime su čovekov identitet, koji ga određuje tokom celog života kao ličnost. Ime i prezime te (uglavnom) razlikuje od ostatka sveta i celog svog života živiš pod jednim identitetom. Ja sam, na primer, celog svog života morala da spelujem svoje prezime i zbog toga sam se još kao devojčica osećala posebno, jer se svaki profesor prilikom prozivanja u školi uvek duže zadržao na mom prezimenu. Uvek sam znala kada sam ja na redu da odgovaram na času, jer bi svaki put pre izgovaranja mog prezimena nastala pauza, s pogledom usmerenim na slova i, naravno, raznoraznim "tumačenjima" istog.

Ovim nisam želela da kažem kako oni koji imaju obično prezime ili prezime koje se lako izgovara nisu posebni, samo sam želela da dam plastičan primer kako je mene odredilo moje prezime. Dakle, ovo prethodno je bilo NA PRIMER.

I sad, kada treba da osnuješ porodicu, s jedne strane menjaš svoj lični status, a s druge treba da promeniš svoj identitet. Ali zašto da menjaš identitet? Onda više nećeš biti ista osoba. Što može da dovede do raznih ličnih nesuglasica. Zašto bih ja uopšte bila neko drugi?! Samo zato što se udajem... A šta ako se mom suprugu ne svidim kao ta neka druga u koju moram da se preobratim, jer se jedan deo mene zove potpuno drugačije?

Što se tiče deteta, potpuno je normalno da dete ima prezime svog oca, zato što jedino majka može da ga rodi, a otac ga, time što mu daje svoje prezime, identifikuje kao svoje dete. Tu situaciju na neki način "opravdava" i zakon, koji glasi da je majka ona žena koja ga je rodila, a ocem se smatra onaj ko je majčin muž. Dakle, otac se utvđuje na osnovu odnosa sa ženom, a ne u odnosu na dete. Nigde ne piše da je otac deteta onaj koji je to dete i začeo, a i to može da se dokaže damo DNK analizom. U skladu s ovim, uopšte se ne dovodi u pitanje čije prezime dete treba da nosi.

Ja kao dete svojih roditelja imam oca čije prezime nosim i koje imam po rođenju i koje me identifikuje. Ako ja prilikom udaje uzimam mužljevemo prezime, to bi značilo da mi svekar, čije prezime nosi moj muž, a čije ja prihvatam, preuzima ulogu oca. Ja ću uvek biti ćerka mog oca i imam svoje poreklo koje mi je određeno prezimenom, te čak ako i ja promenim prezime, moje poreklo ostaje isto... Pa zašto onda menjati prezime?

Evo kako je to rešeno u islamu. Naime, muslimanka, na primer, ne samo da ima pravo da zadrži svoje prezime, već joj je i zabranjeno da se odriče svog originalnog identiteta, jer osoba se nikada ne može odvojiti od svog porekla i predaka, tj. genetski je vezana za svoje prethodnike. Alah, je kaže Kuran, dao da se krvna veza ne može ničim poništiti, pa zato nije razumno da verbalno negiramo nešto od čega se ne možemo odvojiti.

Žena koja preuzima prezime svog supruga pre svega negira svoje poreklo i pripisuje se precima koji nemaju nikakve veze s njenim rodoslovljem. Stoga se uzimanje muževljevog prezimena tumači kao lažno pripisivanje nečijeg prezimena, što bi, verovali ili ne, po našem zakonu bilo kršenja prava na lično ime. Dakle, uopšte nije prirodno da se zoveš tuđim imenom ili prezimenom, već treba da budeš ono što jesi i što si bila svih prethodnih godina. U svakom slučaju, moja baka je uvek govorila da ime (a ni prezime) nikada nikoga nije naružilo.

Na dlanu

to je podrazumevajuca. moja bivsa zena zadrzila svoju, a i uzela moju. ja nisam trazio, al ako uziva u tome, nek bude tako. al ovako gledajuca nazad vise bi bio onda ponosan na nju ako ne bi uzimala.a posle je rodila mog sincic, i ponsan sam na nju kad smo vec razveli i nosi svoju ime i identitetu, tu sledi jednu za nju, Timur je mali kan

Meni je ovo malo smesno, mislim ako tolko volis nekog da ga ozenis kakve veze ima da li ce uzeti tvoje ili zadrzati svoje prezime? 

Pa... ja sam rodjena kao N. R. ... i nameravam da mi to za 50-tak godina stoji na nadgrobnoj ploci...

Ja sam uzela muževljevo prezime i time jako razočarala oca koji nije imao muškog potomka da produži lozu. Meni lično nije bilo bitno. Više bi mi smetalo da se prezivam drugačije od svoje dece. Nemam predrasude o ženama koje zadrže svoje i/ili pridodaju muževljevo prezime.

Uvek si dobro rezonovala Sim ...

Ја сам додала мужевљево презиме свом због неких техничких околности, а направила сам себи још већи проблем, но сад је тако...не смета ми, доживљавам њега и његово презиме као своје, али се ипак свог не бих одрекла.

   znaci...bez muza,dece,bez igde ikoga...

Далеко било, а какве то везе има са презименом?

Hm... pa dobro muskarci... znamo zasto su prvenstveno zene nekada uzimale muzevljevo prezime, ali zasto vam je danas to toliko bitno?
Secam se jednog mog prethodnog decka koji se ozbiljno naljutio kada sam na to pitanje rekla da moje prezime ostaje, a da njegovo moze biti samo pridodato mom imenu... kao da sam mu rekla da je skot... sto je kasnije i ispao... no dobro... to je druga prica...


Kod mene je ista situacija kao kod simijon...
A i imam jako lepu kombinaciju imena i prezimena...
S druge strane, ako me neko voli... nece me prisiljavati na nesto sto necu...
Ja sam uvek za kompromis... moje i njegovo prezime (i 2 min za ispisivanje svega toga )