Ја јесам географски удаљена од своје породице, већ годинама и јако ми недостају јер сам јако везана за њих.


А ја ту не видим ништа лоше, моја мама и мој супруг су колеге и увек имају нешто о чему би причали, а обзиром на специфичне потребе нашег детета, њихова сарадња је и више него пожељна.


Управо у томе је поента, јер мама проводи квалитетно време са својом обожаваном унуком, а нас двоје имамо квалитетно време за себе, што не бисмо могли да је она, нпр. нон стоп са нама и да спава у нашој соби (јер је не можемо оставити саму, у засебној соби). Далеко од тога да не одемо негде и сами, али ваљда зато што је давно остао без своје, мој супруг је , некако усвојио моју породицу и одлилчно се уклопио.

Naravno, sve sto si rekla se podrazumeva u situaciji u kojoj se ti nalazis, da ne duzimo sada 
U svakoj drugoj situaciji ne bih mogla da podnesem nicije roditelje u blizini na tzv. odmoru ili sto ti kazes na letovanju ili bilo gde gde sam otisla da se odmorim sa svojom polovinom ili decom. Uopste nije poenta u tome koliko se divno mi svi slazemo.

Слажем се, само...одмор са децом...тешко да је то баш неки одмор.

Pa nije lezanje u lezaljci na plazi 20 dana i nerazmisljanje ni o cemu,ali jeste neka vrsta odmora van svakodnevnih radnih obaveza u poznatom okruzenju i po meni, to je najlepsi moguci odmor na svetu.    Jos jedna situacija u kojoj se moze provesti vreme sa detetom i proci kroz razne zgode i nezgode, sve to cini zivot i u takvim momentima treba maksimalno uzivati. Sta ce meni letovanje u Grckoj ako moja deca sede kuci sa babama i dedama u betonu, dok ja pijem pina koladu na plazi ili se brckam po bazenima? Mogu da odem na taj odmor i posle tri dana ce mi biti dosta svega i zelecu da su mi tu moja deca sa svim svojim sranjima koja prave i piju mi krv. To su moja deca i ja sam ih zelela, a samim tim odrekla se bezbriznih srednjoskolskih odmora sa pijanstvima i dolazenjem kuci u 7 ujutru. Imati dete podrazumeva podeliti sa njim sve lepo sto nam se desava. Bez toga, nista nema smisla.

uh   bilo je svega i svacega iu mom kratkom zivotu , ali jednom recju sve se moze kad se hoce....anea rece ne shvata zasto se ljudi mrze..ja ne mrzim..niti umem niti zelim..ali recimo postoje majke koje ne mogu da prihvate cinjenicu da vise isu centar paznje svojih sinova...sada postoji neko drugi ko je vazniji... nisu sve majke cool..svaka cast onima koje jesu...moja keva se odusevljavala mojim momkom koji me je umeo nasmejati, izvesti, postovati i da ne nabrajam....ako je tebi dobar sine dobar je i meni.cale je vec bio uzdrzaniji....ali to ne znaci da su i njihove majke bile tako diplomatski nastrojene...ima svakakvih u moru ljudi...ali no sto je bitno je da uzajamno postovanje resava svaki sukob, koji je eventualni ili vec dozivljen..ne moraju se voleti dovoljno je da se postuju..u krajnjem narocito kad dodje prinova pa mali milion stvari ti u glavi sukob je na zadnjem mestu
i dok sam ja tipkala vidim munkaze se oglasila..i slazem se sa tobom definitivno..i menebi dusa bolela da oem negde i uzivam a da mi se dete smara..a sta cu takva sam

Am... sta sam htela da kazem...
Mene jako nerviraju neke reakcije tipa: "Videces ti kako je to!"
Svaka porodica je prica za sebe... ima onih koji se mrze, onih koji se ne vole, onih koji su ravnodusni, onih koji su na distanci, onih se vole, onih koji su prijatnim odnosima... ali stvarno... stvarno.. stvarno ne volim kada se po defultu uzima worst case scenario...
Ja sam imala srece da moje potencijalne svekrve budu dobre, razumne, fine i kulturne osobe sa kojima sam mogla da popricam i provedem neko vreme...
Roditelji osoba sa kojima sam ja bila, kao i moji nisu posesivni... jednostavno nisu... Ja sam jedinica, mene moji vole, ali nikada nisu stajali na put i postovali su moj izbor kakav god da je bio...
Ja se izvinjavam sto sam crna ovca u citavoj toj planetarnoj tasta-zet\svekrva\snaja prici...
Kapiram da postoje i drugaciji odnosi, ali na osnovu dosadasnjeg iskustva (5 godina veze i mnogo zajednickog vremena), mogu da kazem da sam ja ona srecnica kojoj ni rodjena majka, ni svekrva nece da stoje nad glavom...
Recenica koja vazi u nasim porodicama - "Deco, radite kako mislite da je najbolje za vas... "

Sorry, but jebiga... i takvi ljudi postoje...

hm..moja svekrva

azdaja i cudoviste iz mocvare u jednom.sa sve milim pogledom i vecitom setom u ocima
ali...kao sto to obicno biva naisla je na tvrd orah.od mene je dobila samo istinu u oci,neslaganje sa njenom dosadasnjom praksom i korekcije svega sto se tice njenog sina sada ravnopravnog clana jedne druge porodice.
da ne filozofiram,otvoreno sam joj rekla da nije u moju kucu dobrodosla ako na bilo koji nacin pokusa da uzurpira egzistenciju moje porodice ili nas porodicni mir.
isto saopstenje je dobila i moja mama bez obzira sto me je rodila.
svi roditelji su posesivni i verujem da niko nije imun na svadju svoga deteta i ako je ono povredjeno.ali mi mladi se kad padne mrak brzo pomirimo ali oni ne zaboravljaju 
od pocetka sam se postavila vise poslovno nego kao da smo u srodstvu.jer mi to i nismo.
rekla sam joj da se do sada bavila i brinula o mome muzu a da od sada tu ulogu preuzimam ja.
najbitnije u svemu je da imas podrsku od muza.ako je on taj koji ne dozvoljava da mu se mamici bilo sta kaze definitivno sa mamicom treba i da zivi  ..a ne da gradi porodicu 
nisam se nikada svadjala.moj svekar me obozava.to je velika sreca jer je on upravo onaj koji ne dozvoljava nijednu rec protiv mene pa tako ni draga svekrva nema pristupa ni kad smo kod njih provokacijama na moj ili nas racun.


ps ...sta je to u mamama i sinovima? koja je tu fora da ne mogu da smisle snajku  ..imam utisak da smo preotele ljubav njihovog sina ..i da je to tragicno za njih...da li je trebao da bude sa mamom ceo zivot?

Nikad nisam imala problem potencijalnim svekrvama, ali i pored toga smatram da roditelje obe strane treba drzati na pristojnoj udaljenosti.


Nije trebalo da bude sa mamom ceo zivot, ali je trebalo da slusa mamicu u odabiru. Samo mamica zna kakva zena njemu treba i ako je zalutao pa pronasao drugaciju, mamica ce uvek biti tu da ih oboje podseti na to koliko je on pogresio u odabiru. A ona prava ima sve osobine koje ima i mamica. Zato mamica ne mora da brine da je sincic u bilo kom pogledu zapostavljen. Jer samo mamica zna sta je potrebno njenom sincicu.

Нисам имала тако нешто у виду. Али кад имаш дете које исискује 24 сата непрекидне пажње и надзора (а то притом није уобичајена пажња и љубав која се подразумева), плус потпуну посвећеност, емотивну и менталну, пожелиш некад и да се одмориш и будеш сам са собом. Притом, никад је не бих оставила негде "у бетону", већ са баком која има дивну кућу на плажи, која има коња, пса, мачку и која има много љубави и разумевања за њу.
Наравно да волим да проводим време са њом, да се играмо, купамо, да "ми крв пије", али седам дана одмора од свега, ваљда сам и ја заслужила.
Не сматрам да родитељи треба да буду жртве своје деце и да у потпуности подреде све своје потреб и жеље њима јер незадовољан родитељ није добар родитељ.

Искрено, волела бих да мој супруг има више родбине, али нема. Ја сам била ускраћена за све те ситне зађевице које се јављају у брачно-породичном животу.

Уопште не виидм ништа лоше у томе што је мој супруг редовно ишао са мојим оцем на скијање, то је био њихов заједнички хоби, а ја и дете смо остајале код куће, јер не волимо зиму.
Не видим ништа лоше у томе када је породица/породице блиске, немам лоше искуство по том питању. Моја мама се никад није мешала у наш брак, мада је могла јер сам била јако млада када сам се удала, мало јесте била инвазивнија кад је васпитање у питању, алу то је ваљда разумљиво. Успели смо да помиримо жеље и могућности. Данас, нема особе са којом бих радије оставила своје дете.
Кад сам се удала, имала сам мало проблема са његовом, малобројном родбином, нису ме баш најсјаније прихватили, мислили су да сам превише млада за њега, да од свега неће бити ништа, постављали су се превише заштитнички у односу на његову децу из претходног брака, али временом су схватили да није све тако као што изгледа на први поглед.Сада имамо коректан однос, додуше без неког претераног интимизирања, а то што је мој супруг одлучио да заволи и прихвати моју породицу, била је само његова одлука.

Njeni neprijatelji (1)


Nijedna dama, posebno ona koja je s nama u vezi, nema nikakvog razloga da se brine zbog Monike Beluči ili neke druge svetske lepotice. Šanse da naletimo na nju i osvojimo je ravne su nuli. S druge strane, ravnotežu (koja je ženama u vezi izuzetno važna) lako mogu da ugroze manje savršene, ali mnogo bliže ženske osobe: naša majka, naša dobra stara prijateljica iz detinjstva, a možda čak i zgodna koleginica iz kancelarije. Ima li razloga za paniku? Kada su žene u pitanju, razloga za paniku uvek ima, čak i onda kada zaista ne treba da ga bude.

Prva žena s kojom svaka žena mora da se obračuna ukoliko planira da ostane u ozbiljnoj vezi ili u braku sa svojim izabranikom jeste naša majka. Ona je, kako bi se to reklo, nezaobilazna. Bez obzira na to da li je vaša draga poznaje, ona računa na njen uticaj. I smatra je krajnje opasnom. Ukoliko dođe do eskalacije nasilja između ove dve važne žene u vašem životu, budite obazrivi. Hodate po minskom polju. Ako treba da zauzmete nečiju stranu, sve što budete rekli ili uradili može biti upotrebljeno protiv vas. Ipak, nemojte se plašiti, strategiju rešavanja ovakvog sukoba planiraju u sebi i vaša draga i vaša majka; zbog toga i vi treba da poradite na tome. Otvoren sukob nije dobro rešenje, glupo je da budete meso za odstrel. Naravno, ne mora uvek da bude slučaj da se supruga i svekrva mrze i pre nego što se upoznaju, ali često jeste tako. Dok se njih dve "krve" pred vašim očima, vi padate u neodlučnost, a vaša supruga u očaj, jer ima utisak da joj ne pomažete. Ukoliko situacija pređe granice izdržljivog, možda je najbolje da predložite ređa viđanja. Vi i deca ćete odlaziti u posetu, a vaša supruga će ređe ići ili neće uopšte. Bolje je i tako nego da stalno sevaju varnice.

Na kraju krajeva, veliki porodični skupovi se retko mogu izbeći, a povremeno peckanje u tim prilikama je nešto što ipak možete da zadržite pod kontrolom.


Izvor: Krstarica