Prevara u poštanskom sandučetu
V. C. S. | 23. novembar 2012. 20:54    | Komentara: 3
Građani svakodnevno zasuti agresivnim reklamama za koje se koriste zaštićeni podaci. Kazne za uznemiravanje do dva miliona dinara, ali većina ljudi to ne zna

SVAKOG dana građani vode pravi donkihotovski rat sa masom letaka koji im izleću iz poštanskih sandučića, i do besvesti odgovaraju na telefonske pozive agencija koje reklamiraju “nikad viđene” proizvode, usluge i prezentacije.

Oni najnavalentniji, kojima makar samo jednom kažete “ne”, a oni vas pozovu ponovo, kao i oni koji se oglušuju o upozorenja skupštine stanara da ne ubacuju flajere u sandučiće, najgrublje krše razne propise - od zakona o zaštiti potrošača i podataka o ličnosti, do Zakona o javnom redu i miru.

Mada kazne idu od 300.000 do dva miliona dinara, zanimljivo je da je broj prekršajnih prijava mizeran!


PODACI SAMO U HUMANITARNE SVRHE

NEDAVNIM dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno je da obrađivač podataka može da ih prikuplja i obrađuje samo radi skupljanja novca za humanitarne potrebe. Tako građanima, zajedno sa računima za komunalne usluge, može da stigne i humanitarna uplatnica, a na građaninu je da sam odluči da li će se odazvati akciji.

- One su toliko retke da se godišnje mogu izbrojati na prste jedne ruke - kaže Milan Marinović, predsednik beogradskog Prekršajnog suda.

I u Republičkoj tržišnoj inspekciji kažu da prijava u Beogradu ima u relativno malom broju - u prošloj i ovoj godini svega desetak. Prijavama je obuhvaćeno više neregistrovanih lica, ali i registrovanih preduzetnika i firmi.

Novosadski prekršajci, pak, tvrde da nikada nisu dobili nijednu prijavu zbog uznemiravanja građana reklamama! Ista priča je i sa ostalim sudovima. Po Marinovićevom mišljenju, građani i dalje nisu svesni kako mogu da se odbrane od agresivnog marketinga, kao što nisu svesni da je način na koji firme ili agencije dolaze do njihovih ličnih podataka neretko protivzakonit.

Tržišna inspekcija je podnela više zahteva sudu za pokretanje prekršajnog postupka zbog pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem. Inspektori su, međutim, suočeni sa realnim problemima na terenu jer se mnogi leci odnose na obavljanje majstorskih usluga. Reč je o fizičkim licima protiv kojih tržišni inspektor može da primeni mere samo ako su registrovani za obavljanje delatnosti, a oni to najčešće nisu.

Ovim problemom bave se i udruženja potrošača.

- Kada neka agencija pozove telefonom, obavezna je odmah da pita da li želite da razgovarate ili da učestvujete u anketi. Ako ne želite, zabranjeno je da poziv ponovi, ali to niko ne poštuje - kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

NOPOS je do sada desetine preduzeća opomenuo da će ih prekršajno goniti, a spremio je i jedan broj prekršajnih prijava. Po njima, posebno su ugroženi penzioneri. Oni se pitaju otkud pojedinim oglašivačima podaci da neko spada u stariju populaciju.

- To je zato što Srbiji nedostaje komisija koja bi kažnjavala “reklamne prevare” ili reklamiranje proizvoda koji su u svetu zabranjeni. A više od 60 odsto oglašavanja pokriva baš takve proizvode - tvrdi Papović.


SRBI NAJUGROŽENIJI U EVROPI

GRAĐANI Srbije su među najugroženijima u Evropi po pitanju bezbednosti ličnih podataka. Jedinstvene matične brojeve i ostale podatke o ličnosti obrađuje i čuva oko 300.000 institucija, u gotovo milion baza podataka - od policije i vojske, do banaka i prodavnica.

Izvor: Novosti