Od svakog prodatog primerka čestitke uličnom prodavcu pripadne 30 odsto, dok 50 odsto ide kompaniji koja štampa čestitke! Kad smo jednog prodavca pitali kako da budemo sigurni da su pare stvarno namenjene deci, rekao nam je: "Ej, smarate!"



Srpska deca, kojima je namenjen prihod od ulične prodaje čestitki, dobijaju samo 20 odsto od zarađene sume, saznaje Telegraf.rs!

- Stvar je vrlo jednostavna – dobijem 30 odsto od svakog prodatog primerka, 50 odsto ide kompaniji koja štampa čestitke i angažuje nas, a 20 odsto ide za one kojima je to namenjeno – kaže jedan od prodavaca u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, koji nas je zamolio da ostane anoniman.

Većini prodavaca trgovina čestitkama je jedini izvor prihoda, pa zato umeju da budu izuzetno uporni u nastojanju da kupca ubede u “viši cilj” ovakve kupovine.

- Juče sam čekao na Terazijama i za 10 minuta me je četvoro različitih prodavaca ubeđivalo da kupim čestitku. Najstrašnije od svega je to što prihod od prodatih čestitki uopšte ne ide deci! To pouzdano znam, jer ćerka mamine koleginice radi taj posao vikendom na Avali i kaže da od svake čestitke dobije 50 dinara – kaže izvor Telegrafa.

Inače, cena jedne čestitke kreće se od 120 do 150 dinara, mada prodavci često znaju da kažu: “Daj koliko daš“.

Iskustva onih koji se svakodnevno kreću užim centrom grada o prodavcima čestitki su veoma loša. Pored toga što ne veruju u njihove iskrene namere, smatraju da ih tom prilikom i maltretiraju.

- Danas mi je prišao mladić s hrpom čestitki u rukama i pitao me za malo vremena. Stala sam i pustila ga da priča. Lepo je on to izdeklamovao, uvezao u roze mašnu, a kad sam ga pitala kako da budem sigurna da pare od prodatih čestitki stvarno idu toj deci i ko mi garantuje da to nije neka prevara, nije rekao ništa! - kaže jedna od prolaznica.

Ona dodaje da je u tom trenutku prodavac promenio temu.

- Kad sam mu ponovo postavila isto pitanje, rekao mi je sledeće: “Ej! Smaraš! Sad si ti kao pametna što postavljaš takvo pitanje! Samo trošiš moje dragoceno vreme na gluposti, a ono košta! Humanost bla, bla, bla… Ako hoćeš kupi, ako nećeš, ne davi! – priča ova Beograđanka.

Mnogi prolaznici kažu i da pri obraćanju ljudima prodavci koriste veoma prljave trikove, pokušavajući da kod njih izazovu osećaj krivice.

- Odbila sam te nasrtljivce rečenicom da nemam para, a onda u povratku prošla s kesom, pa me dečko koji prodaje onako u prolazu pitao: “A nemaš pare, je li? – objašnjava naša sagovornica.

Međutim, sudeći po “okupaciji” ulica gde prodavci gotovo kao vojna formacija stoje na razdaljini od svega pet metara, ovaj biznis cveta.

Još jedna od stvari koja baca senku sumnje na čitavu ovu akciju jeste i to da su čestitke navodno crtala deca iz domova za nezbrinutu decu. Ipak, čestitke su odštampane na kolor laser štampaču, dizajn je perfektan, priprema štampe savršena, kvalitet štampe odličan…

Konačno, ući u trag firmama koje se bave ovim poslom muka je Tantalova. Nigde nisu registrovane, nema njihovih kontakt brojeva telefona, nisu prisutni na Internetu, niti zavedeni kao neko ko plaća porez…

Nije svaka prevara u zemlji velika kao “Agrobanka”, ali je i dalje prevara. Država je na potezu.

Izvor: Telegraf

знао сам за ово ... трагедија на чему све људи зарађују.

Један дан долази нека девојчица у фирму и нуди неке књижице ... незбринута дечица, домови блабла ... нас пар нико не узима она креће у другу канцеларију нуди даље ... један колеза ухвати да је испитује по овом питању ... и ови проценти отприлике ... мислим да је 30% наводно ишло поменутом дому ...

Ал што је најјаче ... ни штампарија није нека наша ... него нека аустријска ... тако и да тих 50-60% које се дају за штампу ... одоше да се помогне аустријска привреда ...

ali tako su zgodne te sto dele te pamflete 
ja ih uglavnom saslusam i kazem im da nisam poneo pare 

Nekad sam padao na ove fore i kupovao sam te casopise i cestitke po Knez Mih. i mirisljave jelkice sto su delili po semaforima. Ali sada samo zatvorim prozor na autu kad ih vidim.

Ništa novo. Prvo Katarina Rebrača, sada ovo...

Das im isti odgovor koji je taj lik dao toj zeni koja ga je pitala kome idu te pare.

Bio ja za vikend u Novom Sadu i prilazi mi tip na ulici, pita u sred Srbije da li govorim Srpski i tutnuo mi u ruke 2 cestitke i kao za decu, dajte 200dinara, bas sam lud..

зауставе по неки пут у центру зр али ја баш и нисам неко ко је расположен да помогне неком а поготову нисам особа коју ће да превеслају за паре

Kod nas u Subaji su bili rasporedjeni po Korzou, na svakih 20 metara po jedan prodavac, nije bilo sanse da ih zaobidjes, sad ih vise ne vidim, hvala Bogu...

Čak 20 % ???