Preti nam bankrot penzionog sistema

Piše: Pavle Mihajlović

Poslednjih dana pojavila se vest u medijima da iz penzionog fonda ozbiljno curi.

Ovim tempom moglo bi da se dogodi da već u prvom tromesečju sledeće godine ponestane novca za isplatu penzija.
 Penzioni sistem Srbije je u dubokim strukturnim problemima. Manje od dva miliona osiguranika izdržava skoro milion i sedamsto hiljada penzionera; PIO fond je prethodne godine bio u minusu od 57.879 dinara po penzioneru; jedva trećina penzionera u Srbiji ispunjava zahtevanu starosnu dob. Jaz između uplata doprinosa i isplata penzija ubrzano se povećava i bez ozbiljne reforme nema šanse da se situacija popravi.
 TERET PENZIJA: Isplata penzija ne zavisi direktno od količine novca u PIO fondu jer je on u minusu više od dvadeset godina. Kako su penzije oko 13% bruto domaćeg proizvoda skoro polovina sredstava dolazi iz republičkog budžeta. Veoma je moguće da su projektovani budžet za ovu godinu i mogući budžet za narednu nedovoljani da zakrpe rupu u penzionom fondu. Međutim, redovna isplata penzija će i dalje zavisiti od volje političara na vlasti, pre svega u Ministarstvu finansija, da transferišu sredstva u fond žrtvujući ili odlažući neke druge rashode. Takav scenario je verovatan jer se čini da bi kašnjenje penzija bilo izuzetno politički nepopularno.
 KAKO ZAKRPITI RUPU: Naplata zaostalih potraživanja ili pooštravanje kontrole ne mogu dugoročno učiniti sistem održivim. Potraživanje PIO fonda prema domaćim kompanijama je 232,2 milijarde dinara od čega četvrtina nije naplativa. Sva ta naplativa sredstva ne bi pokrila ni jednogodišnji deficit fonda. Sa druge strane, svaka jača kontrola, iako bi mogla da proizvede neke dobre efekte, ne bi zakrpila rupu. Demografska slika Srbije je toliko loša da čak i kada bi svi nezaposleni počeli da rade ili radnici iz sive zone počeli da uplaćuju doprinose, odnos broja zaposlenih i penzionera ne bi prešao održivi nivo.
 Svaka oštrija naplata doprinosa ujedno bi i značila smanjenje zaposlenosti što bi dugoročno dodatno ugrozilo održivost sistema. Većina nenaplaćenih potraživanja je u malim i srednjim preduzećima koja i sama kubure sa likvidnošću, gde bi dodatno povećanje troškova rada zbog doprinosa značilo otpuštanje i zatvaranje. Sa druge strane, imovina penzionog fonda mogla bi da utiče na smanjenje deficita ali tek par procenata.
 Kao uvertira za svaku ozbiljniju reformu, ma koliko nepopularno bilo, morala bi da se produži starosna granica za odlazak u penziju. S tom činjenicom su na vreme počele da se suočavaju ozbiljnije vlade u Evropi. Budući rast penzija mora biti pod kontrolom. Prethodni lom je bio 2008. godine kada je došlo do kratkoročnog rasta penzija od ukupno 21%. Transferi iz budžeta u PIO fond duplirali su se u nardnom periodu i ozbiljno ugrozili fiskalnu stabilnost. Ponovni pritisak republički budžet ne bi izdržao.
 DRUGAČIJI PENZIONI SISTEM: Prava alternativa sadašnjem stanju je sistem privatnih računa. Ovakav penzioni sistem postoji u manjem broju zemalja, ali se pokazao otpornim na demografska kretanja i političke cikluse. On podrazumeva da svaki pojedinac, umesto da uplaćuje sredstva u državni fond, odvaja deo dohotka na račun koji se investira u okviru privatnih penzionih fondova. Ostavlja se sloboda, ali i odgovornost pojedincu, da brine o svom životnom standardu nakon odlaska u penziju.
 Reforma bi trajala petnaestak godina i koštala bi ukupno pedesetak milijardi evra. Ali, iako težak i naizgled (pre)skup, takav put je jedino dugoročno rešenje za penzioni sistem. Najbitnije je: prelaskom bi se transformisao sistem od preraspodele potrošnje ka akumulaciji štednje u privredi. A štednja je jedini izvor sredstava za ulaganje u dodatnu proizvodnju i povećanje privredne aktivnosti. Nameće se, dakle, da svi pravci reformi penzionog sistema moraju biti usmereni ka sistemu privatnih računa, odnosno od kolektivne odgovornosti za blagostanje pojedinca u starosti ka ličnoj odgovornosti, štednji i odricanju.

Izvor: Dnevnik

Za penzije nece biti problema dok MMF finansira. Cim prestane, otprilike, odmah nakon izbora, penzioni sistem se urusava ili ce drzava da osmisli nove metode stednje. Svima manje plate za 100-150 evra i nema problema.

издржаће пензиони фонд док не прођу избори

Пензоси су најбројнија гласачка машинерија свих режима.
Од броза до тадићија!

Privatni penzioni fondovi bas nisu najsrecnije resenje, fond je fond, moze preko noci da rikne. Nije jednostavno kasa gde se uplacuje pa kasnije vadi novac nego kapital u tim fondovima se koristi u investicija bilo gde donose profit, sad, ako im se investicija izjalovi, nista od penzija, privatna penzija, privatni bankrot i nikom nista. 

Blago nama mladima sa penzionerima na grbaci 

penzioni fondovi u svim normalnim drzavama su najjaci fondovi.to sto je sloba  ispraznio pio fond a braca nastavila isto tako nema veze,koga briga samo vecina tih ljudi je posteno zaradila svoje penzije mada su one smesne u odnosu na potrosacku korpu. inace sve je vrlo resivo.otpustis sto hiljada aparatcika, samanjis plate javnim sluzbama i jos po nesto i ....

Cujem ove nase kretencine uzese jos jedn kredit ..... picka im materina

Pa MMF donira vec nekoliko godina pare za penzije i plate.

Neka ih, samo nek doniraju 

Pa nisu penzioneri krivi sto se vi lozite na Evropu i moderno rosptvo... 
Nisu penzioneri krivi sto nema posla, a ni mladih... Nisu penzioneri krivi sto su mladi prodali sve sto se moze prodati... 

Sva sreća u Jugoslaviji kad su ti penzineri bili mladi, nije se živelo na kredit... i nisu nam ostavili dug, svojoj deci, da ga vraćaju...
Sva sreća...

Da, nekih 8 milijardi... Onoliko koliko si ti uzeo kredita za poslednjih par godina... 

Sasvim dovoljno. 
(mada je u pitanju 16 milijardi dolara odnosno 11 milijardi evra)

Plus kamate, pa period izolacije i još kamata, pa su onda potpuno omanuli da vaspitaju svoju decu i da ih osposobe za život (jer ni sami nisu bili sposobni)... mislim da je odgovornost sasvim očigledna.


Pa kad ti nisi uspeo da vratiš dug. 

Cela Srbija duguje danas 6 puta vise nego 1991. (okvirno) Mani se ti tih cifara... 

Ja nema sta da vracam jer nikome ne dugujem... Ne uzimam ono sto ne mogu sam da stvorim...
Ne zaduzujem svoje potomke, i ne krivim druge za ono sto sam ne zelim da promenim...