pirotski dijalekt je veoma tesko razumljiv vecini

Свако говори онако како је научен. Неко је написао како Срби са југа измишљају нове речи и сл. Није тачно, они тако говоре генерацијама, само се теже прилагођавају и не прихватају олако језичку стандардизацију која је започета у неким другим крајевима. Нисам њихов, али их ипак браним.

Различити дијалекати и наречја са све архаизмима, локализмима са мноштвом различитих речи и синонима је нешто што је карактеристично за већину земаља, како у окружењу, тако и у целој Европи. Немачки језик се разликује од Аустрије, преко Баварске до покрајине Хамбург на северу... У Италији се такође разликује говор Италијана са Сицилије од говора жабара у Тоскани или Ломбардији. У Хрватској нпр. је огромна разлика између оних са јадранских "отока" који говоре чакавским наречјем и оних који живе у Загребу и околини или Славонији и који говоре кајкавским или штокавским наречјем. Тако је и у Србији, с тим што су Срби барем сви "штокавци", али су нам дијалекти различити.

Као што сви знамо лингвистичку и граматичку реформу српског језика и правописа је стандардизовао Вук Караџић пре више од 160 година, што је прихваћено у Србији недуго након његовер смрти. Од народног језика настао је књижевни. Шумадијско-војвођански и источно-херцеговачки дијалекти су узети као основа за стандардизацију данашњег српског језика.

Да је којим случајем реформу српског језика урадио неко из источне или јужне Србије, наш књижевни језик би се у многоме разликовао од овог данашњег. Срби из тих крајева су постепено прихватали језик који им је био релативно стран, тако да још увек имамо проблема у комуникацији. Иако и дан данас у тим крајевима (поготово старије генерације) муку муче са падежима треба напоменути да је тај говор изузетно богат и обилује великим фондом речи које наш књижевни језик на жалост не препознаје. На простору Старе Србије (Стара Рашка, Косово и Метохија, Биначка Морава, Повардарје) су били заступљени косовско-ресавски и призренско-јужноморавски дијалекти који спадају у староштокавске дијалекте за разлику од нових на којима је заснован стандардни језик.

Миграције становништва које су се одвијале вековима су такође одиграле велику улогу у испреплитаним и помешаним ареалима српских дијалеката и изговора. Детаљну дијалектолошку карту урадио је пре неколико деценија проф. др Павле Ивић, наш познати лингвиста и филолог.

Nista ja ne razumem sta si napisao, koji je to jezik? 

Онај који се најмање користи у нас Србаља... Бугаризовани торлачко-шопски дијалекат...

Sopski? Dok god je salate, sporazumecemo se nekako. 

Е да..., Шопи су прелаз између Срба и Бугара, контактна заједница, мешани попут те салате, а Торлаци се већином сматрају Србима, нпр. и Горанци су торлачког порекла. Ето имамо и вакцине из "Торлака".

Може тема да се кључне комотно после овога.