PRESNA ISHRANA


     Zasto presna hrana?

   Postoje brojni i uverljivi dokazi da je covek po svojoj prirodi biljojed, konkretno plodojed a ne mesojed. Covekov probavni aparat identican je onom kod covekolikih majmuna koji se hrane iskljucivo zivom hranom, pa i oni u zoo-vrtu.

Samom, ovom cinjenicom uzimanje  kuvane tj. termicki obradjene hrane, poput mesa i mesnih proizvoda, neprirodno je i silovanje je organizma.

Debelo crevo kod coveka pet puta je duze nego kod predatora (grabljivaca) mesojeda i nije prikladno za varenje mesa jer dolazi do dugog zadrzavanja mesa( i kuvane hrane uopste) u crevima koje se kvari i truje krv izazivajuci razne bolesti.

I u Bibliji stoji: “Evo, dao sam vam sve bilje sto nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to ce vam biti za hranu.” Ovo je prirodni zakon.

Po svemu sudeci, covek je meso, i kuvanu hranu uopste,prihvatio prisilno a ne iz razloga sto mu to odgovara. Naime, promenama klime covek se nasao u predelima snega i leda i bio je prisiljen da lovi polarne zivotinje ne bi li ostao na zivotu. To se kasnije prenelo i u toplije predele zemljine kugle  i postalo normalna pojava.

Poznato je da kada neka devijacija bude globalno prihvacena od tada prestaje biti to sto jeste: neprirodnost, perverzija, i postaje nesto “normalno” i svima prihvatljivo.

Covek se nekada davno hranio iskljucivo plodovima, sto bi danas rekli frutarijanski, i ziveo nomadskim zivotom u potrazi za hranom. Taj period se, kod nekih autora, smatra najsrecnijim periodom covekovog postojanja, jer je ziveo apsolutno slobodnim zivotom.

To je bio predcivilizacijski stadijum covekovog razvoja. A onda je stigla civilizacija, mozak covekov je evoluirao i mnogi autori smatraju da sve covekove nevolje otuda i poticu.

Sukob prirodnih nagona i mozga, coveku je donosio, oduvek, dramaticne nevolje. Cas je prevladavao razum, a cas nagon, i najjednostavniji konflikti nisu mogli biti reseni na zdrav nacin.

Tokom civilizacijskog razvoja covek nije mogao da se odrekne upotrebe mesa u svojoj ishrani, i to je ostalo do danasnjih dana, i sto je daleko gore, “usput” je pronasao i mnogo gora i pogubnija sredstva ne bi li sebi olaksao i “ulepsao” postojanje, kao sto su: alkohol, duvan, kafa i razne druge droge, koje je vremenom samo usavrsavao a nije odbacio kao nesto sto rusi zivot.

Dakle, ishrana presnom hranom, danas (2011.) se smatra revolucionarno novim nacinom covekove ishrane (sto i jeste) iako je, jednom davno, takva ishrana vec postojala u svom najprimitivnijem obliku.

Danasnji covek dolazi do svesti da postojeci, u sustini narkomanski, nacin zivota, ugrozava sam njegov opstanak i od zivota stvara muku, bol i patnju. Da je “dogurao cara do duvara” i da ovako vise ne ide. Treba nesto radikalno preduzeti ne bi li zivot coveciji ponovo zadobio vrednost i smisao.

Ziveti bez bola i patnje koji dolaze od modernih bolesti, izgleda, na prvi pogled, nemoguca misija. Ipak, cini se da je povratak na autenticnu ishranu pravo, a i jedino resenje za covekove sve brojnije bolesti.

Poslednjih decenija u svetu, sve se vise siri pokret onih koji su odlucili da se vrate covekovoj izvornoj ishrani. I to nije nikakva moda, vec zelja da se zivot prozivi u zdravlju i sreci, bez narkotiziranja.

Ima dosta onih koji brkaju ishranu presnom hranom sa vegetarijanstvom. Treba reci da postoji bitna razlika jer u vegetarijanstvu se ne koriste namirnice zivotinjskog porekla (meso, mleko, jaja i proizvodi ovih namirnica) ali se kuvanje kao nacin obrade biljaka prihvata.

Ishrana presnom hranom iskljucivo je (u celosti) dakle presna, i ne podrazumeva termicku obradu. U ovom nacinu ishrane presno mleko kao i mlecni proizvodi zbog svojih izuzetno hranljivih sastojaka, mogu se preporuciti, kao i sirova jaja. (Ovo, samo kod sasvim zdravih osoba, dok kod bolesnih, sve namirnice zivotinjskog porekla treba izbaciti iz ishrane.) Moguce je izbaciti iz jelovnika mleko i jaja i osloniti se na iskljucivo biljne proizvode. To je radikalnija varijanta presne ishrane, no sasvim moguca i izvodljiva, bez steta po zdravlje. Neki je zovu frutarijanstvo. (Fruit (frut)- plod).

Da li je ishrana iskljucivo presnom hranom, uopste moguca?

Svakako da jeste! Sve sto je potrebno, to je cvrsta volja. Volja pokrece brda, receno je. I to je tacno.

Ishrana presnom hranom i danas jos, mnogima izgleda kao kakva nova religija i sektastvo, i nesto sto je nemoguce i neostvarljivo. I to je razumljivo. Covek je konzervativno bice i novo tesko prihvata. Potrebno je, cesto, nepojmljivo mnogo vremena da neka korisna i zdrava ideja prevlada.

Vec danas imamo bogata iskustva iz  sveta ostavljena u brojnim knjigama o ishrani presnom hranom koja se pokazala kao prava mogucnost za pobedu nad bolestima. Treba, dakle, prouciti temeljno ono sto je postignuto u ovoj oblasti i to primeniti. Uhvatiti problem u korenu kako to rade lekari Hipokratove skole. Izgleda jednostavno, ali tesko izvodljivo.

Covek svoje navike tesko menja a visegodisnji i visedecenijski nacin ishrane svaki pojedinac tesko moze da promeni u kratkom roku. Medjutim, nije ni potrebno”preseci” i naglo se prebaciti na ovaj zdravi nacin ishrane. U pocetku mozete kombinovati kuvanu i presnu hranu sa tendencijom da iz sedmice u sedmicu dajete prednost prirodnoj hrani.

Svaka upotreba nepreradjene hrane coveku donosi boljitak, jer sve sto je korisno po organizam nalazi se u presnoj hrani: povrcu, vocu, zitaricama, mahunarkama, semenju uljarica…

Termickom obradom namirnica unistavaju se zivotne materije kao sto su: enzimi, minerali i vitamini. Ostaje obogaljena i obezvredjena smesa koja opterecuje organizam i izaziva trovanja krvi koja se manifestuju kao teske bolesti…

Covek se, jos do nedavno hranio, u prilicnoj meri, na zdrav nacin, sve dok prehrambena industrija nije preuzela primat u njegovom nacinu ishrane.

Cini se da su covekove zdravstvene nevolje naglo dosle do izrazaja razvojem prehrambene industrije i to se dogodilo u relativno kratkom razdoblju, od jednog stoleca.

Prosta cinjenica da  prehrambena industrija postoji iz razlog profita a ne iz razloga unapredjenja ljudskog zdravlja, govori mnogo toga.

Covek se, tako, nasao u klopci i poverovao da je ono sto je preradjeno i lepo zapakovano, bolje i korisnije od onoga sto je na drvetu i u basti. To je, moze se reci, njegova tragicna zabluda.

Stice se utisak, da je coveku ispod njegovog “nivoa”, to jest ne zadovoljava njegov prefinjeni, da ne kazem “rafinirani” ukus, da jede bilo sta u sirovom stanju, pa cak ni voce! Neretko mozemo videti da se, na primer, jagodama dodaje beli secer ili slag. (Cuvene su vimbldonske jagode sa slagom)

“Rafinacija” je najtragicnija rec u recniku! A sve dolazi od rafinacije coveka. Da nije toga, ne bi bilo ni rafinisanog secera, rafinisanog brasna, rafinisanog ulja (zejtina) i cega sve ne.

Izgleda, na momente, da je covek “rafinisao” i sopstveni zivot i odbacio ono najbolje, po staroj navici da odbacuje dobro a zadrzava lose.


https://presnahrana.wordpress.com/presna-ishrana/

такс...а где се ти снабдеваш са природном храном? са ког дрвета береш?

Dorćolska pijaca ili na Karaburmi

Jel si jos uvek na ovoj ishrani? Kako se osecas?

jos jedan tekst ... ah... nema veze..

Inace, moja majka je pre 40 godina na fakultetu dobijala lekcije da je jedina pravilna ishrana ako jedes hranu sabpodrucja sa kog si i hranis se na nacin na koji su tvoji preci. 20 godina kasnije, ta recenica je dobila ime - makrobiotika.

Druga stavka je - umerenost.

  Нећемо се свађати, немам намеру да причам о животињама...Постоји једна солидна тема о томе.
  Моја је искрена жеља да што више људи сазна за ово јер неће ако се разболе ићи под нож него ће учинити просту ствар, промениће начин исхране и болест неће моћи да преживи.

  Никако да будем сто посто.. Не једем хлеб, понекад, само понекад купим овај што се рекламира а од проклијале је пшенице.., ништа животињско, не кувам и не пржим ништа али рецимо од процесуираних ствари узмем понекад пиво, смоки, грашак и/или кукуруз(стерилисано), некад сипам уље у парадајз салату, ретко скувам качамак али највише највише ме нервира што никако не могу да се баталим соли. Мислим да је Со највећа навлака од свега јер када све што ставиш на тањир једеш без соли видиш да је то бљутаво само тако па те и одбија. Тада у фулу наступа свежа храна са пијаце. Сецко, соковник и то је то.
Усгред да напоменем да со како кажу -задржава течност у организму те зато многи људи тешко мршаве ако користе соли..

 Елем, питала си ме како се осећам..
 Из прве руке..,
  Када добијам ентузијазам, знам и по недељу дана да будем на 100% пресној храни па се деси да могу да шетам веома дуго без икаквог умора, по 15-20 минута да трчим без много муке.
 Осећај је феноменалан, најблаже речено. Глад је присутна иако организам није малаксао.
 У ногама имам енергије да ходам као лудак. Без спорта ово никако не иде-једноставно енергија или "живци" ако хоћеш -траже своје.  Целокупан осећај у телу је одличан, тело је заправо лако, брзо се стесаш, лице добија леп тен, нокти се сијају, невероватне промене тек долазе после неких месец дана.
   Ум се некако смири, можеш да мислиш сталожено и опуштено, као да владаш собом више.

   Моја намера је да потпуно пређем на непроцесуирану храну, 100%.
 

 

A деси ли се каква тежа физикалија, како је онда? 

Пробај 

Ништа без сланине значи. 

  Зар теретана није физикалија? Сад задњих две недеље нисам био али ових дана крећем поново.
На воћу нема шта не можеш али прво да се организам пребаци а процес траје неких месец дана.