То сам сконтао да људи који нису стручни, имају сто различитих теорија и схватања здраве исхране. Ја слушам друге, за које знам да се разумеју.

Па, не знам о чему мисле аутори порука када напишу овако нешто:


Чему је сарказам упућен и због чега? 


То јесте.  Ја на пример не знам шта да мислим о Тонусу, јер шта год да човек измисли увек неко дође до информација како је то ђубре, које није здраво и слично, односно за све постоје теорије завере.

Pa gluposti su... so je sve osim shto je shtetan...

elem, sve je otrov ako se sa njim pretera... osim prasenceta na 1001 nachin....

Pa zato sto uporno pokusava da se predstavi da su secer, so, brasno i mast tj. "cetiri bele smrti" kako ih neki nazivaju, nezdravi i da ih ne treba uopste jesti.

Niko ne spominje na primer da su zivotinjske masti itekako dobre po organizam jer povecavaju "dobar holesterol" a ne povecavaju rizik od bolesti srca.

Lere i Marko, pa niko nije rekao da je so smrt, ako se koristi u normalnim količinama. Čak je preporučljivo unositi  najviše do šest grama soli dnevno. Osim u slučaju nekih bolesti, kod kojih se još mora smanjiti unos soli. Znači, problem je kad se pređe granica.

Što se tiče šećera, to se odnosi na beli, rafinisam šećer, nešto sasvim neprirodno, kancerogeno u neku ruku.

Kao što je rekao Ler, a i Paracelzus, svaka supstanca može biti i lek i otrov, sve zavisi od količine. 

Lazo, taj zuti secer shto ruchkash je beli shecer koji je obojen industrijskom bojom...
elem, zdraviji je beli... pravi zuti shecer necesh naci i koliko se secam pravi se od secerne trske a ne od secerne repe...

Pa, ne postoji samo taj braon ili žuti šećer, umesto šećera se preporučuje med i malteks. Malteks doduše nisam probao. 

Beli je možda manje štetan, nije zdraviji. 

Pa nisi ti rekao i nismo mi rekli i u nicemu ne valja preterivati ali razni "guru biljojedi" koji bi jeli bobice i misle da im je to mnogo zdravo ne misle tako. Misle da je sve ostalo smrt i da ga ne treba konzumirati nimalo a da je mnogo dobro samo da jedu ono sto padne sa drveta i da ce im biti mnogo super. I onda odu kod lekara(pravog, ne nadrilekara) i vide cudo. 

Lazo, nek te niko ne laze... ugljeni hidrati su ti potrebni za mozgic, mozgic troshi shecer... a voli masno jer je dobar izolator medju sinapsama... (par vrsti epilepsija se lechi tako shto se konzumira previshe zivotinjskih masti)
U principu, odesh u selo i nauchish da se hranish... ono shto odgovara tvojoj genetskoj strukturi... dzaba ti voda iz glechara, i riba sa na sred pacifika ili plod sa zbuna koji samo raste na jednom ostrvu u indoneziji...

Угљени хидрати из воћа, интегралних житарица, поврћа, они јесу потребни, није проблем у њима. Рафинисан бели шећер је толико прерађен да га у потпуности треба избацити из исхране. Није исто причати о угљеним хидратима и белом шећеру. Употреба угљених хидрата се препоручује, белог шећера не.

Воли организам масно, али у границама. И сад све зависи шта подразумеваш под тим "масно", јер ја под масно подразумевам и да се неком јелу додаје рафинисано сунцокретово уље, а оно је исто канцерогено. Док је с друге стране животињска маст доста боље решење. У ствари најбоља су цеђена уља, али су она прескупа.

Не знам које је то твоје село, али ако у мом селу нема нечега, нема здраве исхране.    Већина јела су масна, месо се једе сваки дан, а воће не видим да се конзумира. То је сад све генерално, али они тако генерално живе, бар у мом селу.

Оно што се данас представља под "здравом" храном је све, само не здраво, и као такво треба да буде спрдње и напада. Има леп блог од Зорана Вујчића, проф. биохемије са хемијског факултета (мада нисам сигуран колико се и са њим слажем у нкеим ставовима, али је он ипак далеко искуснији, према томе...), где се на доста хумористичан начин раскринкавају глупости које се популаришу по нету и "мејнстрим" медијима...


Рафинисани бели шећер није уопште "толико" прерађен, то је заблуда. Штавише, као што си и рекао, мање је штетан од жутих шећера и "шећера". Мање је штетан од 90% других глупости које се користе као замена за шећер. Штавише, уколико се користи умерено и нормално - НИЈЕ ШТЕТАН УОПШТЕ, већ користан. Проблем је настао код људи који једу много готове, прерађене хране (супа из кесице, пасуљ из конзерве, чоколадица и кока кола, и тако сваки дан) - што обухвата огроман део популације развијених земаља, немају људи кад да спремају јер по цео дан ринтају. И онда у свакој прерађевини има шећера и постане врло лако претерати са уносом истог. Ако се иоле води рачуна, шећер је фин извор енергије за тело, ништа више, ништа мање. А ту сагу о штетности белог шећера су и започели Амерички научници својим истраживањима, потпуно запостављајући навике испитиване популације... после су и сами окренули ћурак наопако.
И да - малтекс и неке сличне замене за шећер могу да произведу неке опасне алергијске реакције код неких људи - са друге стране, још увек није показана НИЈЕДНА штетна реакција на бели шећер.


Наравно да мора да буде у границама. Равнотежа - мислим да није могуће довољно нагласити колико је то битно. Али многе се заблуде ваљају и у тој причи. Рафинисано сунцокретово уље НИЈЕ канцерогено, и штавише, уколико је реч о уљу које се користи за загревање - представља најбољи избор. Хладно цеђена уља, а поготово маслиново које се пропагира до нивоа идиотизма, постају канцерогена када се загревају. За загревање - сунцокретово уље или добра стара свињска маст... Хладно цељена уља су добра једино уколико се једу - хладна, без загревања. 

У суштини, основни проблем је у томе што када особа Б седне за компјутер, и укуца појам типа шећер, уље, здрава храна, итд. буде затрпана гомилом "ресавска школа" сајтова који ни сами не знају одакле и како преписују текстове о "здравој" храни, и буде затрпана гомилом погрешних информација сумњивог порекла. А при томе, нема приступ озбиљној научној литератури, или бар сајтовима коју ће им исту сажвакати, у којој се из озбиљних научних радова може видети које и какво дејство има која врста хране. Ово што се у медијима сервира као "научно" истраживање је углавном истраживање дописних квази-медицинских факултеа и "факултета" типа алфе и сингидунума (мала слова нису случајна) - а која постају цењена само зато што су из иностранства...