U Sve­ča­noj sa­li SA­NU ju­če su uru­če­ne pre­sti­žne na­gra­de za po­e­zi­ju i pro­zu za 2004. go­di­nu iz fon­da Za­du­žbi­ne Bran­ka Ćo­pi­ća: Pe­tru Pa­ji­ću za zbir­ku "Naj­lep­še pe­sme Pe­tra Pa­ji­ća" i Ran­ku Ri­so­je­vi­ću za ro­man "Bo­san­ski dže­lat".
Pa­ji­ću je na­gra­du pre­dao aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić, a do­bit­nik se ži­ri­ju i go­sti­ma za­hva­lio re­kav­ši da pri­zna­nje ko­je pri­ma u pro­sto­ru hra­ma srp­ske umet­no­sti i na­u­ke, a ko­je no­si ime jed­nog od naj­ve­ćih, naj­ta­len­to­va­ni­jih i naj­po­pu­lar­ni­jih srp­skih pi­sa­ca-pe­sni­ka, shva­ta kao na­gra­du po­e­zi­ji.
- Ži­vi­mo u ta­kvom vre­me­nu da mo­že­mo da se za­pi­ta­mo da li su da­nas pe­sni­ci uop­šte po­treb­ni. Ima li smi­sla pe­va­ti kad je sve u po­sr­nu­ću? Moj od­go­vor je da nam je da­nas ve­ra u po­e­zi­ju spa­si­lač­ka. Pri­pa­dam oni­ma ko­ji ve­ru­ju da se na­ro­du ko­ji je u po­sr­nu­ću Bog pr­vo ja­vi kroz po­e­zi­ju i ta­da taj na­rod po­či­nje da se us­pra­vlja i da iz­la­zi iz am­bi­sa u ko­ji je upao. Zbog to­ga ću svo­je pri­god­no slo­vo za­vr­ši­ti kri­la­ti­com ovo­go­di­šnjeg no­be­lov­ca Ha­rol­da Pin­te­ra: "Vre­me je za po­e­zi­ju" - iz­neo je Pa­jić.
Na­gra­du Ri­so­je­vi­ću uru­čio je aka­de­mik Sve­to­zar Ko­lje­vić i ob­ja­snio da je "Bo­san­ski dže­lat" ro­man ko­ji je na­stao unu­tar one sli­ke Bo­sne i nje­nih sud­bi­na, o ko­joj je Ivo An­drić re­kao: "Te­ško je u Evr­o­pi na­ći ze­mlju ko­ja bi bi­la ta­ko za­ni­mlji­va".
- Upra­vo u ta­kav pro­stor ba­če­na je sud­bi­na Aloj­za Zaj­fri­da, austrij­skog dže­la­ta ko­ji do­no­si, kao i Austri­ja, je­dan hu­ma­ni­ji ob­lik vi­so­kog evrop­skog pro­fe­si­o­na­li­zma u pod­ruč­ju svog za­na­ta. Jer kod Zaj­fri­da ne­ma vi­še ni go­vo­ra o na­bi­ja­nju na ko­lac ili od­se­ca­nju ljud­skih gla­va, ne­go se čak pro­ble­mu ve­ša­nja pri­la­zi s du­žnom struč­nom pa­žnjom i oba­ve­šte­no­šću - tu­ma­čio je Ko­lje­vic nagradjeni roman
B.Djordjevic


Izvor: Novosti

? ?