Predlog za čitanje: "Sluškinjina priča"   

Hladni jesenji i zimski dani su oni kada se najviše čita. Po hladnom vremenu prijatno je ušuškati se uz topli, mirisni čaj i dobru knjigu. Jedna zanimljiva knjiga mogla bi da bude "Sluškinjina priča" nagrađivane kanadske spisateljice Margaret Atvud.

"Sluškinjina priča" je smeštena u blisku budućnost, u zamišljenu republiku Galad (pomalo podseća na sadašnju američku državu Mejn). Nakon političkog prevrata, u Republici Galad uspostavljen je nov režim, nimalo naklonjen ženama. To je vreme posle nekoliko nuklearnih i drugih ekoloških katastrofa, kada zbog raznih otrova kojima je natopljena životna sredina mnogo ljudi postaje neplodno ili se rađaju deformisana deca. Glavna ženska uloga je rađanje, bez obzira na to želi li žena dete i želi li ga s muškarcem kome je dodeljena. Zvanična politika je da su svi muškarci plodni - ako bebe nema, krivica je do žene.

Žene su podeljene u više kategorija. One najuglednije su Supruge, moralno ispravne, ali često neplodne. Tu su i Marte, domaćice, uglavnom starije i neplodne žene, i tu su Sluškinje, moralno nepodobne, ali provereno plodne i provereno sposobne da rode zdravo dete (koje im nakon rođenja bude oduzeto i predato na staranje Suprugama). Postoje još neke kategorije, kao što su prostitutke (niko ih ne pita žele li to da budu; služe za seks, ne i za razmnožavanje), Ekonožene (žene za siromašne muškarce) i Tetke, stroge starije žene čija je uloga disciplinovanje i obuka Sluškinja.

"Sluškinjina priča" govori o delu života Sluškinje Fredovice (ne saznajemo njeno pravo ime, a ime "Fredovica" je dobila po Zapovedniku u čijoj je kući i koga opslužuje). To je gorak život, jer ona pamti kakav je život bio nekad, u normalnijem režimu, pamti voljenog muškarca s kojim je živela i od koga je zbog moralne nepodobnosti razdvojena (nisu bili venčani, plus je on bio razveden), a pamti i ćerkicu koju su joj oduzeli i za koju ne zna kakva joj je sudbina. U novom životu jedine radosti su kratkotrajne - miris cveća, sunčan dan - dok ljubav, pa ni strast, ne postoje. Seksualni čin koji po dužnosti obavlja sa Zapovednikom je potpuno bezličan.

Fredovica prolazi put od strahom joj nametnutog beznađa i ravnodušnosti, preko straha od toga šta bi još gore moglo da joj se desi i nade da neki delić radosti ipak može da nađe, pa do igrom slučaja nametnutog joj pokušaja bekstva. Likove koje pri tom upoznajemo vidimo samo kroz njene oči, a kako je kretanje Sluškinje strogo ograničeno, o njima saznajemo samo fragmente - kao što, u suštini, i o samoj glavnoj junakinji saznajemo tek fragmente, tek deliće jednog života, nedovoljno da se sklopi cela slika, ali i te kako dovoljno da održi pažnju i interesovanje.

"Sluškinjina priča" je roman o pokušaju da se i usred beznađa i potpune bespomoćnosti preživi, da se makar u sitnicama pronađe zračak radosti, i kao takav ga toplo preporučujemo.