Preosetljivost na hranu, alergije i netolerancija :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

“Ono što je za jednog čoveka hrana, za drugog bi moglo da bude jak otrov.”
Lucrecius, oko 75 p.n.e.

Preosetljivost na hranu odnosi se na sve tipove prekomerne reakcije koje organizam može imati prema određenim komponentama hrane. Osetljivos na hranu podrazumeva alergiju i ne toleraciju na hranu.

Alergija na hranu je specifičan oblik preosetljivosti na hranu koji aktivira imuni system i dovodi do preterane reakcije. Imunološka reakcija je reakcija usperena protiv spoljnih substance koje ulaze u telo. Alergent (uglavnom je to protein iz hrane), pokreće lančanu rekciju u imunom sistemu uključujući i oslobađanje antitela. Ova antitela su okidači koje oslobađaju telesne supstance, kao što je histamin, koji izaziva različite simptome kao što je svrab, kijavica ili kašalj.

Česti alergenti hrane su kravlje mleko, soja, jaja, voće, kikiriki, koštunjavo voće kao što je lešnik, plodovi mora i česte alergije na produkte koji nemaju tradicionalnu upotrebu u Evropi, kao što je kivi i mango.

Veoma male količine proteina iz hrani mogu izazvati alergijsku reakciju. Imuni sistem štiti naše telo od štetnih stranih materuja proteina (tj antigena) generišući imuni odgovor kako bi ih eliminisao. U pravoj alergijskoj reakciji imuni sistem proizvodi antitela. Antitelo je protein koji se specifično vezuje sa antigen kako bi ga inaktivirao i uklonio iz tela. Grupa antitela poznata kao imunoglobulin E (Ig E) reaguje sa antitelom i i pokreće reakciju sa mastocitima (ćelije tkiva) i bazofilima (vrsta krnih ćelija). Mastociti se nalaze ispod površine kože i sluzokože oblažući nos, disajne puteve, oči i creva. Supstanca zvana histamin ili druge supstance kao što je leukotrienin i prostaglandini se oslobađa iz mastocita i uzrokuju alergijske reakcije. Ove reakcije se momentalno i uglavnom lokalizuju.

Na sreću, većina alergijskih reakcija na hranu su relativno blage, ali mali broj ljudi imaju veoma tešku i opasnu po život reakciju, zvanu anafalaktički šok. Anafalaktički šok je iznenadni pad krvnog pritiska koji može biti fatalan ako se ne tretira brzo. Nekad može nastati u roku od par minuta od izlaganja. Kikiriki je dobro poznat uzročnik anafilaktičkog šoka i hitni tretman uključuje upotrebu inekcije adrenalina kako bi otvorio puteve i da kontrahuje krvne sudove.

Neke alergijske reakcije se mogu razviti nakon nekoliko sati ili par dana. Takve reakcije su poznate kao odložene hiperosetljive reakcije. Tipični simptomi pojavljuju se na koži, plućima i crevima.

Netolerancija na hranu je štetna reakcija koja ne uključuje imuni system. Ta reakcija nastaje usled ne varenja i ne apsorpsije specifičnih sastojaka hrane. Simptomi su specifični do individualni. Primer je netolerancija na laktozn, na žitarice ili koštunjavo voće.

Trenutno, ne postoji adekvatan tretman za lečenje netolerancije na hranu. Jednom kada se dijagnostikuje, jedini efektivan tretman je izbegavanje hrane koja uzrokuje probleme. Jedino u slučaju laktozne netolerancije u nekim zemljama dostupni su enzimski preparati.

Tipovi alergije na hranu i netolerancije:

Treba naglasiti da u nekim slučajevima isti produkt može biti uzročnik alergije i netolerancije:

Mleko : alergija na proteine u mleku, netolerancija na laktozu

Pšenica : alergija na pšenične proteine, netolerancija na gluten (celijačna bolest)

Da li patite od neke hronične bolesti ili se ne osećate 100% dobro?

Možda samo hrana koju jedete utiče na vaše telo.

Dozvolite testu netolerancije na hranu da otkrije koje namirnice vas možda sprečavaju da budete dobrog zdravlja.

Netolerancija na hranu je rastući problem u savremenom društvu i može da izazove mnoge zdravstvene tegobe: gastrointestinalne, neurološke, respiratorne, dermatološke, kao i probleme sa regulacijom telesne težine.

Neka od oboljenja, kao što su astma, reumatoidni artritis, psoriaza, rozacea, ekcemi, multipla skleroza, dovode se u vezu sa netolerancijom na hranu.

Šta je netolerancija na hranu

Neophodno je razlikovati dva pojma, odnosno dve kliničke manifestacije:

Alergija na hranu - proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i manifestuje se brzom uzročno posledičnom reakcijom.

Netolerancija na hranu - poremećaj posredovan IgG antitelima, koji po svojoj patogenezi ne pripada alergijama u užem smislu te reči, budući da su manifestacije sporije, često neprepozna-tljive ili zamenjene sa drugim bolestima. Stotinama godina znamo da konzumiranje izvesnih “reaktivnih” vrsta hrane može da izazove negativne efekte na fizičko i mentalno zdravlje, a to je sve evidentnije u današnjem svetu koji nudi ogroman izbor namirnica koje konzumiramo.

Netolerancija na hranu je reakcija na hranu koja može da izazove neprijatne simptome i vezuje se za mnoga hronična stanja. Nije verovatno da će netolerancija na hranu da ugrozi život, za razliku od alergija, koje kod nekih ljudi mogu da izazovu anafilaksu. Tipični simptomi alergije su ugla-vnom trenutni i javljaju se u obliku otoka usana ili grla, kožnih osipa ili koprivnjače, povraćanja ili problema sa disanjem. Ukoliko sumnjate da imate alergiju morate da se obratite svom lekaru.

Dok manje od 2% populacije pati od alergija, procenjuje se da više od 20% populacije pati od netole-rancije na hranu. Ona može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu, ali pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Na primer, mleko ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Neke netolerancije na hranu mogu da budu izazvane nedostatkom enzima ili hemijskom osetljivošću, dok druge predstavljaju reakciju imunog sistema izazvanu specifičnim IgG antitelima vezanim za određenu namirnicu.

Većina netolerancija na hranu su rezultat imunog odgovora organizma na proteine hrane. Usled povećane crevne propustljivosti kod nekih osoba dolazi do masivnog ulaska antigena preko digesti-vnog trakta (velikih čestica hrane koje se normalno ne resorbuju u crevima). Organizam ove čestice prepoznaje kao "strano telo" i reaguje stvaranjem specifičnih IgG antitela. Povećana crevna propustljivost javlja se kao posledica različitih patoloških sta-nja u organizmu: poremećaja u varenju hrane, hroničnih gastrointestinalnih infekcija, alkoholizma, dugotrajnog uzimanja nekih lekova i dr.

Vremenom, stvorena antitela mogu da oforme imune komlekse koji mogu da se nakupljaju u zglobovima i drugim organima i da postanu odgovorni za mnoge simptome koji se javljaju kao posledica netolerancije na hranu.

Simptomi netolerancije na hranu

Netolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, koji uključuju sledeće:

Gastrointestinalne tegobe - Gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija.

Neurološke smetnje - Glavobolja, migrena, vrtoglavica.

Dermatološke promene - Akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip.

Bolovi u zglobovima i mišićima - Od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa, fibromijalgija.

Psihološke smetnje - Hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost.

Respiratorne tegobe - Astma, rinitis-može se preklapati sa alergijskim procesom.

Problemi kontrole težine.

Testiranje netolerancije na hranu

Od nedavno su aktuelne laboratorijske analize usmerene otkrivanju netolerancije koje osobe mogu imati na određenu vrstu hrane.

Test se izvodi iz uzoraka kapilarne ili venske krvi, pri čemu se ispituje osetlji-vost uzorka na 93 različite namirnice. Rezultati ovih analiza precizno ukazuju na namirnice na koje osoba reaguje, koje bi trebalo izbaciti iz upotrebe i sugeriše koje namirnice možete slobodno da jedete.

Pacijent dobija rezultate IgG alergijskog testa na hranu, zajedno sa dijetetskim podacima koji će mu pomoći da izbaci problematične namirnice iz svoje ishrane.

Pomoću podataka koje dobijete u okviru rezultata testa netolerancije na hranu, možete da izvršite pozitivne promene u svojim navikama u ishrani. Ukidanjem jedne ili više vrsta hrane, u više od 2/3 slučajeva dolazi do gubitka simptoma nastalih konzumiranjem “reaktivne” hrane i značajnog poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

Veoma je važno pridržavati se uravnoteženog, zdravog načina ishrane. Ako odlučite da to sami radite, a imate netoleranciju prema jednoj ili više žitarica, razmotrite uzimanje alternativnih žitarica koje su na listi vaših rezultata označene kao nereaktivne. Isto važi za voće, povrće i meso. U proizvodnji hrane i pića se koriste i sakrivene namirnice. Važno je da čitate nalepnice na industrijskoj hrani da biste sigurno izbegavali problematične namirnice.

Iako je eliminacija problematičnih namirnica cilj, neki ljudi se u početku lošije osećaju, zbog apstinencijalnih simptoma. U tim slučajevima bi bilo dobro da se unošenje reaktivnih namirnica polako smanji, sa ciljem kompletne eliminacije tokom dve do tri nedelje. Ukoliko je teško odricanje od namirnice, upamtite da telo neprijateljski reaguje na nju i da će vam biti bolje bez nje. Probajte da je zamenite drugim, nereaktivnim namirnicama. Probanje novih namirnica često pomaže u smanjenju jake želje i uživanju u hrani.

Posle tri do šest meseci izbegavanja reaktivne hrane, smanjuje se broj antitela. Reaktivne namirnice mogu postepeno da se dodaju vašoj ishrani, u malim količinama. Obavezno pratite pojavu negativnih reakcija kao što je povratak prvobitnih simptoma, ili nekih drugih. Vraćajte jednu po jednu namirnicu, da biste precizno pratili njene efekte.

Kako netolerancija na hranu utiče na pojavu gojaznosti?

Prisutnost imunokompleksa antigen - antitelo (IgG) povećava onkotski pritisak krvi. Povećani pritisak posledično uzrokuje zadržavanje vode i zbog toga povećanje telesne težine. Ako ova saznanja primenimo u klini-čkoj praksi, na konkretnom pacijentu, izbacivanjem iz ishrane one vrste hrane čiji proteini izazivaju produkciju IgG antitela dovodimo do smanjenja cirkulišućih imuno-kompleksa, smanjenja onkotskog pritiska i eliminacije vode iz organizma. Eliminacijom tečnosti dolazi i do smanjenja edema, kao i redukcije telesne težine.

Ovaj pristup je u nekim slučajevima dao spektakularne rezultate s gubitkom težine većom od 10 kg za mesec dana, kao i istovremenom eliminacijom propratnih poremećaja kao što su na primer: upala, bol i ukočenost zglobova.

Dakle, kod gojaznih osoba koje ne reaguju na uobiča-jene tretmane mršavljenja, smanjenje telesne težine je postignuto eliminacijom iz ishrane onih namirnica na koje je utvrđena visoka osetljivost.

Nakupljanje tečnosti nastalo zbog netolerancije na hranu, može prouzrokovati povećanje telesne težine koje se ne može korigovati niskokaloričnim dijetama.

Naprotiv, u nekim slučajevima dolazi i do povećanja težine, jer mnoge dijete uključuju povećan unos vode u organizam, što zbog mehanizma netolerancije na hranu dovodi do još veće retencije vode i posledičnog povećanja težine.

Iz gore navedenih razloga preporučljivo je da se Test netolerancije na hranu uključi u uobičajena klinička pretraživanja koja predhode početku redukcijskih dijeta.