Anja Suša o Jovanu Ćirilovu:

Nikada nemoj da čučiš pred drugima


Bio je skroman, dostojanstven, dobronameran, diplomata, antikomformista, antielitista, radoznao i hrabar čovek, piše o preminulom Jovanu Ćirilovu njegova dugogodišnja saradnica i selektorka BITEF-a Anja Suša.


Jednom sam čučnula da nešto kažem Jovanu Ćirilovu koji je sedeo na stolici. Nije ni čuo moje pitanje, a već mi je rekao; “Ustani odmah. Nikada nemoj da čučiš pred nekim. To te odmah stavlja u podređeni položaj.” Ovu malu mudrost sam od tog slučaja rado i često primenjivala. Ne znam zašto mi je baš ova anegdota pala na pamet. Možda i zbog toga što me je Jovan uvek podsećao na to da je u javnom govoru važno ispričati anegdotu. Možda i zbog toga što znam da ovo, koliko god se trudila da ga nazovem drugačije, jeste javni govor posvećen njegovoj smrti. A znam i to da on nije želeo govore, baš kao što nije želeo da razgovara o svojoj bolesti, kao da je ona tek neka ogrebotina na koju ne treba trošiti vreme. Kada smo pripremali prošli Bitef, nekoliko nas sa festivala održalo je neformalni sastanak u Jovanovom stanu i on nas je tada obavestio da piše dve knjige i zatim pitao kojoj da se posveti jer samo za jednu ima vremena. Razumela sam da je to bio njegov način da nas pripremi za ono o čemu nije želeo da govori svakodnevnim, praktičnim jezikom, za ono na šta nije želeo da troši vreme. On, Jovan Ćirilov - čarobnjak vremena, koji je razbijao vreme na siićušne čestice i uspevao da u jednom danu bude na nekoliko različitih i stotinama kilometara udaljenih mesta, u različitim državama i različitim vremenskim zonama - odjednom je imao problem sa vremenom.

Na otvaranje poslednjeg Bitefa nije došao, ali je tu svoju odluku krio od nas. Pored mene je zjapilo prazno mesto na koje nisam želela nikoga da pozovem jer sam se nadala, čak i kada je predstava već počela da bi Jovan nekako mogao da se ušunja unutra i sedne na svoje mesto. Nije došao na tu kao ni na druge predstave jer više nije mogao da izlazi iz kuće. Zvali smo ga telefonom da mu kažemo da nam nedostaje a on se samo, rekla bih, nasmejao. I dok sam posle predstave stajala u foajeu, okružena ljudima koji su mi nešto govorili, bila sam potpuno sama. Prvi put sam osetila da Jovan zaista više nije tu a da taj mali/veliki prostor na Bitefu ne može da popuni nijedna iskrena ili kurtoazna konverzacija sa drugom osobom.

Volela sam i pamtiću te naše bitefovske razgovore, baš kao što volim kako zvuči pojam "bitefoidno" koji je Jovan skovao želeći da objasni da li nešto pripada Bitefu ili ne. U taj jednostavni pojam staje cela veličanstvena i komplikovana istorija ovog festivala i prostora na kom je nastao, njegova slava, sva prihvatanja i osporavanja, sve političke i esnafske intrige, otpor provincijalizmu i šovinizmu, svi burni i mlaki aplauzi protokolarnih i iskrenih gledalaca. “Bitefoidno” znači dobro, važno, hrabro, rizično, uzbudljivo i još mnoogo toga.

Nikada, baš nikada nisam čula Jovana da se na nešto žali. Čak ni onda kada više nije mogao da hoda, čak i kada je teško govorio, kada je ležao u bolničkom krevetu i kada je bilo jasno da je čarobnjak potrošio svoju zalihu vremena i čarobne prašine kojom nas je posipao.

Bio je skroman, dostojanstven, dobronameran, diplomata, antikomformista, antielitista, radoznao i hrabar čovek.

I poštovao je druge - čak i kada oni nisu poštovali njega.

I opraštao je.

I uvek je išao dalje u mnogo pravaca.

I poštovao je vreme. I svoje i tuđe. I prošlo i sadašnje. I buduće.

I govorio mi je: "Ako nešto loše mora da se dogodi, ja ne moram da mu idem u susret."

Još jedna anegdota.

Za kraj koji to nije.



b92

Predlažu da se Narodno pozorište u Kikindi nazove po Jovanu Ćirilovu

Rada Šegrt   | 27. 11. 2014. - 18:12h | Foto: R. Šegrt   | Komentara: 0
Kikindski SDPS predložio je Skupštini opštine da Narodno pozorište dobije ime po teatrologu Jovanu Ćirilovu, koji je rođen u tom gradu.


Nekadašnji đaci kikindske gimnazije: Jovica Trkulja, Jovan Ćirilov, Želimir Popov

- Inicijativa je dobra, ali senku na nju baca to što je potekla od kompromitovanih kikindskih političara, a ne od pojedinaca i udruženja kojima je do poštovanja umetnika i umetnosti zaista stalo. Ćirilov, kao i drugi značajni Kikinđani poput Miroslava Antića, Branislava - Lale Kovačeva ili Dušana Popova, koji su ostavili neizbrisiv trag u kulturi, zaslužuje da neka gradska ustanova, legat ili nagrada ponese njegovo ime. Moguće je promeniti naziv pozorišta ili scenu nazvati po Ćirilovu - kaže književnik Srđan Tešin.
 
- Druga mogućnost je da na Kikindskom pozorišnom festivalu bude dodeljivana nagrada „Jovan Ćirilov“ za najbolju predstavu - kaže direktor pozorišta Brane Marijanović.
- Ćirilov zaslužuje da se neko pozorište ili scena nazove po njemu. To će se sigurno i desiti, ali nisam siguran da je Kikinda to zaslužila. Imajući u vidu kako se kikindsko pozorište decenijama odnosilo prema njemu za života, to bi sada bilo degutantno - kaže Jovan Gvero, urednik u Kulturnom centru Novi Sad, koji je sarađivao s pokojnim teatrologom.
 
Miloš Latinović, bivši direktor pozorišta u Kikindi, sada direktor „Bitef teatra“, kaže da Ćirilov zaslužuje da se njegovim imenom nazove neki teatar ili scena, ulica ili trg, i da ne bi bilo dobro da sve ostane samo na inicijativi.
 
- Ćirilov zaslužuje trajno obeležje u Kikindi, u kojoj je rođen i gde je proveo detinjstvo i mladost. I njegovi kasniji dolasci govorili su o vezanosti za Banat i ovaj grad, bez obzira na to što je bio čovek svetske reputacije. Svaka inicijativa koja stigne ovim povodom je dobra, ali se treba odrediti prema njenom karakteru kako bi se na adekvatan način odala počast značajnom čoveku Kikinde, Beograda, Srbije, Evrope - kaže Latinović.


Izvor: Blic