Preminuo Dobrica Ćosić

Blic    | 18. 05. 2014. - 13:58h
Srpski književnik, akademik i bivši predsednik SRJ Dobrica Ćosić preminuo je danas u Beogradu u 93. godini.

Ćosić je bio bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. U mladosti je bio komunista, a u Drugom svetskom ratu se borio u redovima partizana, što je kasnije bila inspiracija za njegov književni opus.
 
Od kraja 1960-ih počinje da se suprotstavlja Titovoj politici, pre svega nezadovoljan ustavnim preuređenjem SFRJ, zbog čega je i postao jedan od najpoznatijih političkih disidenata.
 
Krajem 1980-ih je jedan od predvodnika i ideologa srpskog nacionalističkog pokreta u tadašnjoj Jugoslaviji, kao i pristalica Slobodana Miloševića, s kojim se razišao sredinom 1990-ih.

Izvor: Blic

 

Srbija moze dalje...

Umro akademik i književnik Dobrica Ćosić!


 Jedan od najvećih srpskih književnika, romansijer i esejista, akademik, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić preminuo je u 92. godini 
Jedan od najvećih srpskih književnika Dobrica Ćosić, akademik, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (od 1992. do 1993.) preminuo je u 92. godini u Beogradu, potvrdila je njegova porodica.

 
Ćosić je rođen u Velikoj Drenovi (Kraljevina SHS), 29. decembra 1921.

Od Drugog svetskog rata do 90-ih godina bio je aktivno uključen u politički život Srbije.

Kao mlad nije uspeo da se mnogo posveti obrazovanju (završio je srednju poljoprivrednu školu), ali se posle Drugog svetskog rata doškolovao – to mu je omogućilo da izraste u modernog pripovedača i romanopisca.

Foto: Tanjug/Zoran ŽestićFoto: Tanjug/Zoran Žestić
Od samog početka učestvovao je u događajima vezanim za Drugi svetski rat – napisao je i ciklus romana o tome.

Godine 1951. objavio je roman “Daleko je sunce” koji je veoma značajan za razvoj srpske književnosti (pokazuje kojim je putem krenula književnost tog vremena), ali ne i za njega kao pisca. Tri godine kasnije objavljuje roman “Koreni”, koji otvara čitavu epopeju koju je Ćosić uspeo da ispriča u nizu romana sledećih decenija.

Opet će govoriti o događajima u Drugom svetskom ratu – 1961. godine kada izlazi njegov roman “Deobe”.

Sledi ciklus romana “Vreme smrti” (1972. izlazi prva od četiri knjige), koji se bavi događajima vezanim za Prvi svetski rat.

Osamdesetih godina, Ćosić će objaviti još jedan manji ciklus (po broju romana) “Vreme zla”, koji obuhvata tri obimna dela: “Vernik”, “Grešnik” i “Otpadnik”. U ovom ciklusu pisac prati događaje između dva svetska rata.

Sredinom 90-ih pojavljuje se “Vreme vlasti”, nakon Ćosićevog aktivnog bavljenja vlašću.

On se smatra idejnim začetnikom Srpske demokratske stranke u Kninu i istoimene stranke u BiH, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.

Godine 2000. priključio se pokretu Otpor, ali je kasnije izjavljivao da to ne bi učinio da je znao da je finansiran iz inostranstva. Ćosić je bio i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.

U svojim delima obuhvatio je skoro dva veka, vreme od početka 19. do 20. veka.

Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman “Koreni”, a drugi put bio je njen lauerat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča i Živojina Pavlovića, jedan je od trojice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta.

Ćosić je dobitnik brojnih nagrada. Udruženje književnika Srbije mu je 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj za književno stvaralaštvo. Dobrica je nominovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. (od strane francuskih i britanskih institucija) kao i 2011.

Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za “Oktobarsku nagradu” Beograda za prvi deo romana “Vreme smrti”.

Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja “65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine”. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

(Telegraf.rs)

Umro je Dobrica Ćosić, pisac, bivši predsjednik Jugoslavije i ideolog srpskog nacionalizma

 


BEOGRAD - Dobrica Ćosić, jedan od najvećih srpskih pisaca, nekadašnji predsjednik SR Jugoslavije, član Srpske akademije znanosti i umjetnosti i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta umro je u nedjelju u Beogradu, javljaju srpski elektronički mediji.

'ISPRAVLJANJE POVIJESNIH NEPRAVDI' Srbija želi rehabilitirati Aleksandra Rankovića, a Milovan Đilas joj je zločinac
Dobrica Ćosić: Republika Srpska je jedina ratna pobjeda srpskog naroda
Ćosić je bio prvi predsjednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. Krajem 1980-ih postao je jednim od predvodnika i ideologa srpskog nacionalističkog pokreta, te pristaša Slobodana Miloševića, ali se kasnije razišao i s Miloševićem.

U mladosti je pripadao komunističkom pokretu i u Drugom svjetskom ratu sudjelovao u antifašističkoj borbi kao pripadnik partizanskog pokreta. Titovoj se politici počeo suprotstavljati koncem 60-ih godina, što ga je svrstalo među vodeće disidente tog doba i kasnije.

U posljednjem intervjuu prošlog mjeseca ponovio je da se među prvima zalagao za podjelu Kosova s Albancima i naglasio da je Kosovo za Srbiju politički izgubljeno



Izvor: Jutarnji list

Irinej bacio kletvu  

На подсећање Недељника да је академик Добрица Ћосић недавно у интервјуу том листу оценио да је Косово изгубљено и да више не треба да потрошимо ни атом снаге на његову одбрану, патријарх је рекао да "тренутно стање јесте тешко, али тако нешто не сме да се чује".

"Добрица Ћосић није смео да изјави да је Косово изгубљено. Не, господине Ћосићу, Косово није изгубљено... Косово није и не сме да буде изгубљено", рекао је патријарх Иринеј.

Нек му је вјечна слава. Његов политички ангажман ме не интересује. Занимају ме Ђорђе и ВУкашин.

Nek mu je vecna slava!     

Слава му и хвала за његова велика књижевна дела која спадају у највећа светска, а не највећа српска дела. 

Alal mu plajvaz