Koliko sam ja razumeo, ovo je uradio zbog zdravstvenih problema, odnosno sto zbog mozdanog udara "nije bio isti covek kao pre", tako da mozda nema potrebe bas za svaku losu stvar traziti uzrok u drzavi i drustvu.

A u ozbiljnim novinama i medijima ovo je propraceno korektno, ne mozes ocekivati od Pressa i Kurira da ovo stave na naslovnu stranu fontom od 120.

Bekim Fehmiju izvršio samoubistvo u stanu u Beogradu
Tragičan odlazak velikog glumca
T. Nj. - A. V. | 16. 06. 2010. - 00:02h | Foto: A. I. - N. M. - Z. R. - FoNet | Komentara: 0

Beograd - Poznati glumac Bekim Fehmiju (74) ubio se hicem iz pištolja juče u 15 sati u svom stanu na devetom spratu u Ulici Stanislava Sremčevića 5 u naselju Zvezdara gde je živeo sa suprugom Brankom Petrić i mlađim sinom Hedonom.

Beogradska policija je nakon uviđaja potvrdila da je reč o samoubistvu i da je poznati glumac pucao sebi u glavu iz pištolja za koji je posedovao dozvolu. Prijatelji porodice kažu za „Blic“ da je Branka Petrić rekla da je Bekim sve složio i sredio, namestio svoj krevet, ne njihov bračni, nego svoj – legao u njega i ubio se.

Prema rečima komšija, Bekim poslednjih nekoliko nedelja nije izlazio iz stana i sumnjaju da je bio bolestan.

-Ovo je strašna tragedija. Čula sam da je imao problema sa srcem i verovatno je zato bio stalno u stanu. Njegovu ženu viđam svaki dan i delovala je raspoloženo, nikada ne bih posumnjala da će se nešto ovako desiti. Oni su divna porodica - rekla je vidno uznemirena komšinica iz zgrade.

Bio je legendarni glumac, maestralni Beli Bora u „Skupljačima perja“, igrao rame uz rame sa svetskim velikanima filma, gromoglasno su ga pratili aplauzi i pohvale filmskih znalaca, a presudio je sam sebi.U tišini svoje sobe.

Oni koji su ga bolje poznavali vele da je i živeo - tiho a snažno.
Rođen je 1936 u Sarajevu, Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio je 1962. u Beogradu, a još tokom studija igrao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

U biografiji Bekima Fehmijua koju je napisao njegov sin Uliks ispisani su dirljivi redovi o Bekimovim roditeljima Ibrahimu i Hadiji, njegovom detinjstvu, školovanju, problemima koje je porodica imala sa raznim režimima, kao i činjenica da do danas na Akademiji govore o njegovom talentu i posvećenosti.

Godine 1967. Bekim Fehmiju daje otkaz u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i postaje slobodan umetnik. Sem pozorišnih rola, u to vreme snima filmove „Roj“, „Put“, „Tople godine“, „Protest“… Posle velikog uspeha filma „Skupljači perja“ reditelja Aleksandra Popovića, gde je maestralno odigrao Belog Boru (film dobija dve nagrade na Filmskom festivalu u Kanu - Francuska, 1967. godine, i biva nominovan za „Oskara“ 1968), kreće njegova internacionalna karijera - potpisuje ugovor sa italijanskim producentom Dinom de Laurentisom, zatim snima u Evropi, SAD, Južnoj Americi, Africi i Aziji.
 
I danas se gledaju filmovi i TV serije u kojima je glumio, kao što su Homerova „Odiseja“ sa Irenom Papas, „Avanturisti“ Harolda Robinsa, „Dezerter“, gde je igrao sa Džonom Hjustonom, „Dozvola za ubistvo“ sa Avom Gardner, „Libera, ljubavi moja“ sa Klaudijom Kardinale…


Snimio je preko pedeset filmova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. Jedna od onih koje se, između ostalih, pamte, kada je o domaćem filmu reč, je u „Specijalnom vaspitanju“ Gorana Markovića (1977).


U znak protesta zbog antialbanske propagande i širenja mržnje 1987. godine oprašta se sa umetničkom delatnošću u bivšoj Jugoslaviji. Poslednja uloga koju je igrao za italijansku televiziju bio je Sveti Josif u filmu „Dete po imenu Isus“ u režiji Franka Rosija, koji je prikazan i na američkoj televiziji.


Uliks u pomenutoj biografiji svoga oca beleži da je italijanski pisac i producent pomenutog filma Frančesko Skardamalja rekao je: „Bekim Fehmiju je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“


Dešavanja na tlu bivše Jugoslavije, ratovi i raspad, kažu upućeni, duboko su uticali na njega da se povuče još više u sebe i u svoj dom gde je živeo sa suprugom, glumicom Brankom Petrić sa kojom ima dva sina. Hamlet bi rekao: „Ostalo je ćutanje“. Upućeni kažu da bi se moglo dodati – i umetnost.

 
Pričali smo o novoj knjizi
- Bekimov odlazak me jako pogodio iz ličnih razloga i zbog njegove porodice. Mnogo vremena smo proveli razgovrajući. Bio je jedan od nekoliko dobrih duhova Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Redovno je dolazio još u staru zgradu da igra šah. Redovno je dolazio i na probe iako već dugo godina nije bivao na sceni. Pričali smo i o njegovoj drugoj knjizi za koju se očekivalo da će uskoro da izađe, a u kojoj je pisao o svojoj holivudskoj i svetskoj karijeri, iskustvima, saradnjom sa velikim imenima … Sa druge strane gledano, Bekim je živeo na određeni način. Kao što je ’87 otišao iz pozorišta, i pravio druge rezove, tako je i njegov dobrovoljni odlazak iz života – podvlačenje crte. Neukusno bi bilo reći da su njegovi rezovi bivali – muški. Ili bilo koji sličan komentar. Ali to je Bekim. A da je jedan od najvećih glumaca ovih prostora o tome ne treba trošiti reči - reko je Gorčin Stojanović.


 
Komentari na sajtu „Blica“
- Definitivno najbolji glumac, u kom god filmu da je glumio, makar i sporednu ulogu, ostavio je najjači utisak i prosto zasenio sve oko njega ! Počivaj u miru! Lazar
- Baš mi je žao. Bio je fantastičan glumac. Kinematografija sa ovih prostora je izgubila velikog glumca. Šteta je što se zadnjih godina povukao i nije snimao. Taj period će ostati enigma. Počivaj u miru. Fića
- Zašto ova tajanstvenost? Da li se nešto dogodilo? On je deo naše mladosti. Odlične, teške uloge, naročito u „Skupljačima perja“. Briljantno odigrane. Počivaj u miru, Bekime. Jututunac
- Veliki talenat i veliki čovek. Kaznio nas je da ne uživamo u njegovoj glumi, a sigurno je u sebi duboko patio zbog mržnje koja je postojala između naroda kojima je (svakom na svoj način) pripadao. Večna mu slava i hvala mu. Andrijana
- Pred kojeg god da staneš Boga, molim te reci koju lepu reč za nas koji smo ostali iza tebe. Počivaj u miru. Veljko
- Veliki čovek, pravi Jugosloven i, naravno, izvanredan glumac. Đoka
- ,Koliko sam samo puta prošao pored zgrade gde on živi. Zamišljao sam kako ću jednom naleteti na njega i pokloniti se pred velikanom. Zavoleo sam ga kad sam pročitao „Blistavo i strašno“. Ja njega nisam doživljavao kao velikog glumca već kao velikog čoveka. Nek vam je laka zemlja, ova naša luda, Balkanska. Marko
- Siromašniji smo za još jednu legendu. Počivaj u miru Veliki Bekime. Beograđanka
- Nenametljiv a upečatljiv. Jednostavno neponovljiv. Poslednji pozdrav velikanu! Pizzon


 
Reakcije na vest o tragediji

Dragan Nikolić: Dao mi je dragocene savete
- Ovo je neočekivano. Sve nas je strašno pogodila vest. Bio je veliki glumac, dobar čovek. U poslednje vreme bivao je povučen. Odlazio je u pozorište da sačeka Branku posle predstave.
Nismo radili zajedno, ali dao mi je dragocene savete za, po mišljenju mnogih, jednu od mojih najboljih uloga Vlah Aliju u filmu „Banović Strahinja“. On je trebalo da igra tu ulogu, i bio je prijatelj sa Frankom Nerom koji je igrao naslovnu ulogu. Međutim, usled nekih zdravstvenih problema nije mogao da snima film. Kad je čuo da ja igram, zaista mi je puno pomogao. Bio je dobar čovek – kaže glumac Dragan Nikolić.

 

Branko Cvejić: Bio je pravi gospodin
- Strašno. Užasno nam je nedostajao i u poslednje vreme kada su ga zdravstveni problemi omeli da dolazi u pozorište. Navikli smo na njega da bude na generalnim probama. Bez obzira što nije igrao, bio je posvećenik pozorišta. Dobronameran. Izuzetan umetnik sjajne karijere. Njegovi komentari i primedbe na probama bivali su izuzetno dobri, tačni, pravi, dati u pravom momentu. Pravi gospodin. I nikom ništa nije nažao učinio - kaže za „Blic“ Branko Cvejić, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

 

Goran Marković: Veliki glumac i veliki čovek
Bekim Fehmiu je bio veliki glumac i veliki čovek, velika spona između Srba i Albanaca. Igrao je u mom prvom filmu i napravio je tada gest koji nikad nisam zaboravio. U to vreme on je bio velika zvezda, ja sam bio niko i ništa, a on je prihvatio da igra glavnu ulogu besplatno. I odigrao je kao da igra u najvećem holivudskom megaprojektu, rekao je reditelj Goran Marković u čijem je filmu „Specijalno vaspitanje“ iz 1977. godine Fehmiu igrao ulogu vaspitača Žarka. Primetivši da mu je „priča o samoubistvu potpuno neshvatljiva“, on je istakao da „zna Bekima kao velikog borca, snažnog čoveka koji se ne bi predao tek tako“.

 

Milan Vlajčić: Glumac fantastičnog senzibiliteta
Bio jedan od najvećih glumaca svoje generacije, ali da je ostao nedovoljno iskorišćen. On je ostvario sjajne uloge u „Skupljačima perja“ i „Specijalnom vaspitanju“, kaže filmski kritičar Milan Vlajčić, prisećajući se njegovog prvog susreta:
- Prišao sam mu na sahrani Ljube Tadića, a on me zagrlio i rekao: „Mi se znamo“. Rekao sam mu da sam čitao njegovu autobiografiju i da sam bio fasciniran. Skromno mi je odgovorio da nije očekivao veliki uspeh knjige. Bio je to glumac fantastičnog senzibiliteta i izvanrednog građanskoog držanja -kaže Milan Vlajčić.

Izvor: Blic

Tragični kraj Bekima Fehmijua





Poznati filmski Glumac Bekim Fehmiu izvršio samoubistvo u svom domu na beogradskoj Zvezdari. Pucao sebi u usta. U susednoj sobi žena i sin

POZORIŠNA i filmska scena ostala je u utorak bez jednog od najpoznatijih članova. Proslavljeni glumac bivše Jugoslavije Bekim Fehmiu (74) ubio se u utorak oko 15.30 časova u svom stanu u Ulici Stanislava Sremčevića 5 u beogradskom naselju Zvezdara. On je iz pištolja pucao sebi u usta.

Nesrećni čovek je u početku davao znake života, ali je do dolaska ekipe Hitne pomoći preminuo. Šta je Belog Boru iz kultnog filma „Skupljači perja“ nateralo da digne ruku na sebe, zasad nije poznato.

U utorak ništa nije slutilo da će se u stanu na devetom spratu dogoditi tragedija. Osim Fehmijua u porodičnom domu bili su njegova supruga Branka Petrić i sin Hedon. Kako smo nezvanično saznali, glumac je u jednom trenutku otišao u drugu sobu, iz koje se ubrzo začuo pucanj. Njegovi najbliži su potrčali i zatekli jeziv prizor. Bekim je ležao obliven krvlju, a pored ruke mu se nalazio pištolj. Sin je pozvao policiju, a ubrzo zatim je alarmirana i Hitna pomoć. Međutim, kada su stigli lekari, poznati glumac je izdahnuo.

Vest da je Bekim Fehmiu oduzeo sebi život, kao munja se pronela Beogradom. Fiksni telefon u porodičnom stanu se usijao, ali je sin Hedon u početku negirao da se dogodila tragedija, tvrdeći da je „sa njegovim ocem sve u redu i da upravo zajedno piju kafu“. Porodica u početku kao da nije mogla da veruje šta se dogodilo. To potvrđuje i njihova molba upućena lekarima i policajcima da o tragediji nikome ništa ne govore.

Ipak, kako smo saznali, Fehmiu već nekoliko godina ima zdravstvenih problema, a pre četiri meseca preživeo je lakši srčani udar. U poslednje vreme je, navodno, naglo klonuo duhom. Zbog toga je sve manje izlazio iz stana.


GORAN MARKOVIĆ: VELIKI ČOVEK I GLUMAC

BEKIM je bio veliki glumac i veliki čovek, velika spona između Srba i Albanaca. Igrao je vaspitača Žarka Munižabu u mom prvom filmu „Specijalno vaspitanje“ 1977. godine i napravio je tada gest koji nikad nisam zaboravio. U to vreme je bio velika zvezda, ja sam bio niko i ništa, a on je prihvatio da igra glavnu ulogu besplatno. I odigrao je kao da igra u najvećem holivudskom megaprojektu. Radio je stvarno sjajno i držao nas je sve svojom velikom temperaturom. Pokazao je da je ne samo veliki umetnik, nego i sjajan čovek. Znam Bekima kao velikog borca, snažnog čoveka koji se ne bi predao tek tako.


IŠAO BLISTAVIM GLUMAČKIM PUTEM

JEDAN od najpoznatijih jugoslovenskih filmskih i pozorišnih glumaca Bekim Fehmiu (74) proslavio se ulogom Belog Bore u „Skupljačima perja“ Aleksandra Petrovića, rođen je 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Studirao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mate Miloševića. Od prve uloge u ostvarenju „Opštinsko dete“ iz 1953. preko „Saše“, „Neprijatelja“, „Ko puca, otvoriće mu se“, „Devojke“, „Roja“, „Partizanske eskadrile“, „Specijalnog vaspitanja“... Bekim Fehmiu postavljao je visoke standarde u domaćoj filmskoj umetnosti.

Njegova internacionalna karijera nije bila manje blistava o čemu svedoči dugogodišnji ugovor sa čuvenim Dinom de Laurentisom, saradnja sa Džonom Hjustonom, Klaudijom Kardinale, Fernandom Rejem, Kendis Bergen, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Dirkom Bogartom, Šarlom Aznavurom i drugima. Okušao se i u američkoj kinematografiji, snimivši 1971. film „Avanturisti“.

Od 1987. samoinicijativno se povlači sa scene, „u znak protesta zbog antialbanske propagande“. U žižu javnosti ga vraća knjiga sećanja „Blistavo i strašno“, objavljena 2001. u izdanju Samizdata B 92.

Iz braka sa glumicom Brankom Petrić ima dva sina - Hedona i Uliksa (takođe glumca, oženjenog glumicom Snežanom Bogdanović).

Jedan od najlepših i najmarkantnijih glumaca sa prostora nekadašnje Jugoslavije, koji je uz Oliveru Katarinu svojevremeno ostavio Kan bez daha, ostaće upamćen i po ne manje briljantnoj ulozi Odiseja u istoimenom filmu i seriji.


Izvor: Novosti

Hedon Fehmiju, sin preminulog velikana otvorio dušu za Alo!
Bistrica će biti njegov grob!
Četvrtak - 17.06.2010
„Živeo je kao samuraj i umro je kao samuraj! Moj otac je otišao u velikom stilu, kako je i živeo. Tužan sam jer mi fali, ali sam istovremeno i srećan zbog njega…



To je bila njegova želja i ja to svim srcem poštujem i podržavam“, počinje priču za „Alo!“ Hedon, sin legende jugoslovenskog glumišta Bekima Fehmijua, koji je u utorak posle podne izvršio samoubistvo.
Tiho, gotovo nečujno odlučio se na ovaj čin. Legao mirno u postelju i presudio sebi pucnjem iz pištolja. Svojim najmilijima Bekim je ostavio oproštajno pismo, u kome im je poslednji put poručio koliko ih voli, ali ih i moli da ga razumeju.
Mlađi sin prvog srpskog glumca sa bogatom inostranom karijerom otkrio je u razgovoru za „Alo!“ da će njegov otac, po sopstvenoj želji, počivati u Prizrenskoj Bistrici.

- Oduvek je majci govorio da, kad dođe taj trenutak, njegov pepeo raspemo u Bistricu. Voleo je taj grad, bio mu je drugi dom. Tamo se preselio iz rodnog Sarajeva. Kada prođe kremacija i sve se pomalo stiša, otići ćemo tamo da ga u intimnom krugu ispratimo na večni počinak - otkriva želju porodice naš sagovornik. On je sa nama podelio sećanja na svog oca i njegove poslednje dane.
- Uvek je govorio da ako ne bude vitalan, energičan dušom i telom, da ne želi da živi i da će sebi, ako mu se tako nešto desi, ispaliti metak u čelo! Mi smo svi na to odmahivali rukom, mislili da je samo previše romantičan, ali on je uvek bio dosledan! Poslednju godinu izgubio je dve sestre o kojima se brinuo. Gledao ih je kako kopne kao biljke, svesne da je život kakav su volele za njih prošao, a nije mogao da im pomogne - priča Hedon… i seća se očeve neutoljive želje za životom, koja je krajem februara gotovo preko noći nestala.
- Do pre četiri meseca nije bilo vitalnije osobe od njega. Kada bih dolazio s puta, uzimao mi je torbe i sam ih nosio na deveti sprat. Uživao je u tome. A onda je doživeo moždani udar i sve se promenilo. Bio je nemoćan, ostario je gotovo preko noći. Slabo se kretao, govorio, nije više bio isti čovek, i to je osećao. Takav kraj nije želeo… - priseća se ponosni sin velikana.
Nakon što je sa majkom zatekao očevo beživotno telo na krevetu, Hedon kaže da su prošli kroz pravi „tobogan osećanja“.
- Od šoka, tuge, bola, pa do svesti da je tako želeo i da zbog njega ne treba da patimo. Mogao bih godinu dana da vam pričam po čemu ću ga pamtiti. Toliko je toga! On je bio redak čovek - podelio je sa nama sećanja na svog oca mlađi sin.
Tragična vest zatekla je Bekimovog naslednika po glumi, sina Uliksa, u Americi.
- On je bio u najvećem šoku! Nije bio pored njega niti je pratio sve što se dešavalo - prenosi Hedon, koji je juče kasno po podne dočekao brata na beogradskom aerodromu.


Telegrami

Udovici Branki Petrić i sinovima juče su ceo dan bez prestanka stizali telegrami saučešća. Kako „Alo!“ saznaje, brojne kolege i prijatelji iz zemlje i inostranstva uputili su porodici reči podrške i utehe, koje je više puta u toku dana donosila kurirska služba.

 
Kremacija danas na Novom groblju

U porodičnom stanu Bekima Fehmijua na Zvezdari juče je bilo tiho. Vrata nam otvara njegova supruga Branka Petrić. Dostojanstvena u bolu, proslavljena glumica smogla je snage da prozbori nekoliko reči.
- Dobro sam, čekam sina Uliksa, koji svakog trenutka treba da stigne iz Amerike. Porodica se okuplja i u četvrtak ćemo ga zajedno ispratiti. Kremacija je zakazana za 15 sati na Novom groblju, a pre toga i komemoracija - rekla nam je životna saputnica legendarnog Belog Bore. Komemoracija povodom smrti čuvenog glumca trebalo bi da bude održana danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Odavanju počasti prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je bio njegov veliki poklonik. U JDP-u su potvrdili našem listu da će oni organizovati komemoraciju, ali nisu mogli da preciziraju termin, jer se čekao dolazak starijeg sina Uliksa za konačni dogovor.

 
Poslednji rođendan proslavio tiho

Legendarni glumac 1. juna, dve nedelje pre nego što je odlučio da napusti ovaj svet, napunio je 74. godine.
- Poslednji rođendan proslavio je tiho... Više nije imao snage - priseća se Hedon, i dodaje da se njegov otac u poslednje vreme teško kretao.


M. Dakić - E. A.

Izvor: Alo

mnogo sam gotivio njegovu ulogu u specijanom vaspitanju. nastavnik munizaba 

 

pocivaj u miru

to je legendarna uloga i legendarni film... nikad necu zaboraviti scenu kad onom matorom vaspitacu baci ramenom moshu kao da ce ga udariti...

nek mu je laka crna zemlja...

ПЕПЕО ФЕХМИЈУА ПРОСУТ У БИСТРИЦУ


ЧАГЛАВИЦА, 21. јун 2010. (ФоНет) - Пепео глумца Бекима Фехмијуа, који је пре шест дана трагично окончао живот, просут је по његовој жељи у Бистрицу, сазнаје КИМ радио.

Просипање пепела глумца Бекима Фехнијуа у Бистрицу, у центру Призрена, обављено је у недељу у присуству породице и пријатеља.

Аналитичар из Приштине Шкељзен Малићи потврдио је КИМ радију да је пепео глумца расут у Бистрицу.

Беким Фехмиу је пронађен мртав прошлог уторка у свом стану у београдској општини Звездара.

Фехмиу одиграо је велики број улога у позоришту и у домаћим и страним филомовима. Светску славу је стекао улогом Белог Боре у филму Саше Петровића “Скупљачи перја”, који 1967. у Кану овенчан Златном палмом.

Беким Фехмиу рођен је 1936. у Сарајеву, али 1941. године његова породица долази на Косово. Основну и средњу школу завршава у Призрену, а у Београду 1956. уписује Академију драмских уметности.

У позоришту је остварио више од 40 улога и на десетине филмских.

Од позоришне глуме се дефинитивно опростио 1987. године, а његова последња улога на великом платну била је филму “Џингис Кан”, Кена Анекина 1992. године.

R.I.P.