Preminula Jara Ribnikar
Bila je svedok i hroničar burnih vremena. Najveće interesovanje pobudila je njena memoarska proza „Život i priča” koju je objavila u pet tomova od 1979. do 1991. godine

U Beogradu je u ponedeljak, 30. aprila, u 95. godini, posle kraće bolesti, u bolnici „Dr Dragiša Mišović”, preminula Jara Ribnikar, saopštio je Tanjugu njen sin Darko Ribnikar. Jara Ribnikar je rođena 23. avgusta 1912. u mestu Hradec u Češkoj. Autor je petnaestak romana, od kojih je najpoznatiji „Jan Nepomucki”, više zbirki pripovedaka i memoarske proze, a bavila se prevođenjem sa češkog i engleskog jezika. Njene knjige prevedene su u dvadesetak zemalja, među kojima u SAD, bivšem SSSR-u, Velikoj Britaniji, Nemačkoj. U bivšoj Jugoslaviji njena dela prevođena su na slovenački, makedonski, slovački, albanski i turski jezik.

Bila je supruga Vladislava Sl. Ribnikara, direktora dnevnog lista „Politika”, koji je umro 1955. godine.

Učestvovala je u Narodnooslobodilačkom ratu i nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine.

Radila je u novinskoj agenciji Tanjug, od osnivanja 1943. godine.

Kremacija posmrtnih ostataka Jare Ribnikar je u ponedeljak, 7. maja, na Novom groblju u Beogradu.

* * *

Književnica Jara Ribnikar stigla je u Beograd iz rodne Češke kao devojčica prateći oca pijanistu i univerzitetskog profesora Emila Hajeka.

Između dolaska u međuratnu Jugoslaviju i smrti, Jara udata za Vladislava Ribnikara, vlasnika beogradskog dnevnog lista „Politika” proživela je neverovatno buran, bogat i plodan život ostavljajući iza sebe impresivni književni opus, iako je počela da piše relativno kasno – kada je imala 40 godina.

U Beogradu je umrla kao „Srpkinja, pravoslavne vere”, kako je zapisano u jednom od izdanja knjige „Ko je ko u Srbiji”.

Jara Ribnikar, kao supruga čoveka koji je bio blizak rukovodstvu jugoslovenskih komunista pa je svoj dom na Dedinju ponudio za istorijski skup na kome je doneta odluka o podizanju ustanka protiv fašističke okupacije jula 1941. godine, bila je u partizanima od samog početka oružane borbe.

Prateći Vrhovni štab partizanske Narodnooslobodilačke vojske stigla je do Jajca i Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine.

Uz muža, koga je Moša Pijade (osnivač), postavio za prvog direktora Tanjuga (Telegrafska agencija nove Jugoslavije) i Jara je u Jajcu postala član prve redakcije i to je ostala sve do kraja rata.

Na funkciji urednika beogradskog umetničkog časopisa „Jugoslavija” bila je od 1948. do 1965. godine a u tom periodu je počela i da objavljuje prve pesme pod pseudonimom Dušanka Radak.

Ostala je udovica 1955. godine i tada je počela da objavljuje i prva prozna dela.

U lirsko intoniranoj prozi našla je svoj izraz o čemu je prof. dr Jovan Deretić u kapitalnom delu „Istorija srpske književnosti” zabeležio: „Za prozaiste tradicionalno-realističke orijentacije karakteristična je postepena modernizacija prozne strukture, koja je išla uporedo s njihovim umetničkim sazrevanjem, tako da je većina ovih pisaca stvaralačku zrelost dostigla kasnije, u šezdesetim i sedamdesetim godinama.... Jara Ribnikar (1912) sporo se oslobađala shematizma socijalne proze da bi tek u biografskom, razvojnom romanu, ′Jan Nepomucki′ (1969), o sudbini umetnika, muzičara, dala značajno delo”.

Njena bibliografija obuhvata veći broj zbirki novela i kratkih priča, kao i desetak romana od kojih su pažnje vredni, pored „Jana Nepomuckog” inspirisanog životom njenog oca, i „Zašto vam je unakaženo lice” (1956), „Bakaruša”,(1961), „Pobeda i poraz” (1963) „Kratko beogradsko proleće”(1977), „Roman o TM” (1998), a 2000. godine objavila je „Ženske ljubavne priče”.

Izdavačka kuća „Prosveta” objavila joj je izabrana dela 1999. godine u šest tomova.

Najveće interesovanje pobudila je njena memoarska proza „Život i priča” koju je objavila u pet tomova od 1979. do 1991. godine. Kao jedinstveno svedočenje „insajdera” koji je decenijama bio u najužem krugu saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita ova hronika doživela je brojne prevode na sve velike svetske jezike.

Uz književni rad, bavila se intenzivno prevođenjem pošto je znala engleski, nemački, ruski i francuski, pored maternjeg češkog.

Kao predsednik Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik obnovljenog srpskog PEN centra posetila je mnoge zemlje predvodeći delegacije pisaca i učestvujući na konferencijama i kongresima Međunarodnog PEN-a.

Za književni rad dobila je niz nagrada, ali najveće priznanje dobila je od čitalaca jer su mnoge njene knjige, uključujući „Roman o TM”, doživele više izdanja.

Književnik Radoslav Bratić koji je kao urednik BIGZ-a potpisao nekoliko knjiga Jare Ribnikar, podsetio je da se ona „družila sa mnogim zanimljivim ljudima kod nas i mnogim slavnim iz sveta, u prošlom i ovom veku”. „Bila je i u neposrednoj blizini i najvažnijih koji su izneli revoluciju i pružili otpor fašizmu”, izjavio je Bratić Tanjugu.

On je rekao: „Veoma mi je žao Jaruške, bili smo prijatelji”.

Bratić je ukazao da je „Jara Ribnikar ostavila iza sebe desetak romana od kojih je najčuveniji ′Jan Nepomucki′, kao i veoma čitanu petotomnu knjigu memoarske proze ′Život i priča′, koje je objavio BIGZ”. Mihajlo Pantić, profesor na katedri za srpsku književnost i priređivač antologije kratke priče u koju je uvrstio i priče Ribnikareve, rekao je za Tanjug da je ona „jedna od prvih spisateljica u srpskoj književnosti koja je u svom vrlo obimnom opusu zasnovala ono što će se decenijama kasnije pojaviti pod nazivom ′žensko pismo′”.

Pantić je naveo da je u epskoj prirodi srpske proze, opterećene istorijom i politikom, Ribnikar formulisala pripovednu poziciju koja ne želi da presuđuje, nego da svedoči. „Mada prepoznati i cenjeni, romani i kratke priče Jare Ribnikar čekaće svoje čitaoce i u nekim budućim vremenima. Siguran sam da će tako biti, što je dovoljno da jedan ljudski život ispuni svoj smisao”, rekao je Pantić.

Književni kritičar lista „Večernje novosti” Dragoljub Stojadinović je ocenio da je Ribnikar ne samo dugo živela već i dugo i puno pisala i istakao da je „taj njen literarni svet bio neobičan i na mnogo način osoben”. „Tako kako je živela ona je nosila svet svoga porekla i mešala ga sa svetom u kome je živela i ostavila trag koji se teško meša sa drugim tragovima u našoj književnosti”, rekao je Stojadinović.
On je dodao da je „to trag u kome se mešao internacionalni duh sa duhom vremena i podneblja i našeg i tuđeg”. „Njen trag je dubok i bitan i ostaće zapamćen i po tome što je ona izražavala taj svet revolucionarnih vrenja i prevrata koji je bio zahvatio dobar deo prošlog veka”, ukazao je Stojadinović. „Mislim da su zbog toga njeni junaci, romani, dnevnici i njen sveukupni život bili izraz vremena i jednog osećanja za humanizam i evropske estetske vrednosti”, naveo je on.

Izvor: Politika

Пиииииииии малера... Ко ће сада да агитује за ЈУЛ, и трансценденталну медитацију?