PRESS ISTRAŽUJE... koliko koŠta HAOS U JAVNIM PREDUZEĆIMA
Svi plaćamo nerad: Država nam svake godine ukrade po 700€

Balast... Na teret svih nas padaju ogromni gubici državnih firmi, subvencije koje im se isplaćuju iz budžeta, krađe na tenderima...

Svaki stanovnik Srbije dotira rad javnih preduzeća sa 700 evra godišnje, pokazuje istraživanje Pressa u nastavku serijala o haosu u firmama pod državnom kapom, a ekonomski stručnjaci i privrednici jedino rešenje da se to promeni vide u smeni postojećih stranačkih direktora i postavljanju profesionalaca.

Računica je prosta: u Srbiji ima 590 javnih preduzeća, koja zajedno imaju gubitak veći od četiri milijarde evra i samo po tom osnovu svaki od oko 7,5 miliona stanovnika Srbije u minusu je oko 530 evra. Svi plaćamo i subvencije iz budžeta za te firme, što na godišnjem nivou odnese 250 miliona evra (još 35 evra po stanovniku). Takođe, prema podacima koje je svojevremeno izneo i Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, na javnim nabavkama godišnje „nestane" milijarda evra, što je još 135 evra po stanovniku. Ukupno: 700 evra po glavi. A na sve to javna preduzeća su i najveći dužnici privredi, jer kasne sa isplatama od osam do 10 meseci. Pri tom, na plate više od 8.000 rukovodilaca u tim firmama godišnje ode 110 miliona evra.

Stručnjaci ocenjuju da je jedina solucija oslobađanje javnih preduzeća od stranačkih kadrova i ozbiljna kontrola njihovog poslovanja.

Direktorski bonusi

- Bolje je platiti dobrog menadžera nego imati dobro plaćene partijske poslušnike. Profesionalce bi mogli da motivišete i bonusima za dobro poslovanje, dok sadašnji direktori takođe uzimaju te bonuse, a opet nemaju rezultate - jasan je Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ekonomista Miroslav Zdravković siguran je da bi za 150.000 do 300.000 dinara, koliko zarađuju sadašnji direktori, neki profesionalac mnogo bolje rukovodio firmom.

- Mislim da je plata od 150.000 dinara više nego pristojna i samo je stvar toga da se radi na javan način i da postoji ozbiljan plan. Država bi trebalo da učini rad javnih preduzeća transparentnim u smislu njihovih bilansa. Na primer, na sajtu Ministarstva finansija Hrvatske možete da vidite kako posluju njihova javna preduzeća i to je javan podatak. Čak je i predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik rekao da se rukovođenje ovim firmama mora profesionalizovati i da one ne smeju da se gledaju kao partijski plen. Pa zar treba Lisovolik da nam priča o tome šta treba da radimo - sarkastičan je Zdravković.

U Uniji poslodavaca potvrđuju da su javna preduzeća najveći dužnici privredi.

- Imamo slučajeve da država optuži oštećena privatna preduzeća da ne uplaćuju PDV ili poreze i doprinose za radnike, a javna preduzeća za koja su mesecima radila duguju im novac. Na taj način država štiteći javna preduzeća godišnje upropasti na desetine malih i srednjih preduzeća i natera ih u bankrot ili privremenu obustavu rada - kaže Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Milionska dugovanja

On dodaje da je samo u novembru prošle godine ova organizacija primila 34 žalbe malih i srednjih preduzeća o milionskim iznosima koje im duguju javna preduzeća.

- Naše stručne službe su od njih dobile informacije da im JP na ime isporučene robe i obavljenih usluga duguju više od 4,7 milijardi dinara! Pre nekog vremena smo saznali i za jednu beogradsku kompaniju koja zapošljava oko sto ljudi, a javna preduzeća joj duguju 140 miliona dinara već deset meseci. Pri tom, Poreska uprava hoće da ih zatvori zato što nisu platili 26 miliona dinara avansnog PDV-a - i sam se čudi Rajić.





Izvor: Press

Sto je veca drzavna intervencija, veci su i troskovi, te veca davanja, ili bolje receno uzimanja. Neki bi rekli i legalizovana kradja.