Oštra kriza u bankarskom sektoru SAD i Velike Britanije počela je 2007, dok je u drugim zemljama buknula godinu dana kasnije.

Tada se otkrilo da i njihove banke rasplažu velikom količinom "zaraženih" hartija od vrednosti sa prakticno bankrotiranog američkog hipotekarnog tržišta.

Zanimljivo objašnjenje, u vezi tvrdnje da većina kriza počinje u septembru, daje autor bloga Fri iksčejndž londonskog magazina Ekonomist.

U tom blogu se navodi da izbijanje kriza u septembru može biti uzrokovano završetkom finansijske godine u SAD, a delimično i činjenicom da je privredna aktivnost tokom letnjih meseci, kada političari i mnogi rukovodiocima kompanija odlaze na odmor, manja nego obično.

Poznati ekonomista nekadašnji šef ekonomskog tima MMF Kenet Rogof navodi, primer grčkih političara koji su u periodu pre nego što je kriza u njihovoj zemlji postala "javna stvar" prikrivali činjenice o realnom stanju zdravlja "potonule" domaće ekonomije.

Kao tipičan primer zbog koga se razvija kriza, analitičari navode aktuelnu situaciju u SAD, gde dve vodeće političke grupacije - republikanci i demokrati - ne mogu da usaglase stavove oko budžetske politike.

Zbog toga bi, kako neki eksperti predviđaju, najmoćnija svetska ekonomija uskoro mogla ponovo da se suoči sa vrlo jakom recesijom.

Analiza MMF pokazuje, između ostalog, da je tokom minule četiri decenije Evropa bila ekonomski "najbezbedniji" region u svetu, jer je u tom razdoblju pretrpela samo jednu veliku krizu.

Rogof u svojoj analizi tvrdi da se velike krize obično pojavljuju u izbornoj godini. Prema njegovim rečima, to razdoblje obično poklapa sa kalendarskim krajem godine i da tada političari uglavnom izbegavaju da donose važne ekonomske odluke.

Ali to "problematično" razdoblje još nije okončano i moglo bi da rezultira finansijskim kolapsom u celom svetu.

Stručnjaci MMF-a ističu da se u savremenoj svetskoj ekonomskoj istoriji s najvećim brojem kriza suočavala Afrika i Latinska Amerika koje su pretpele, u tom periodu, četiri krizna razdoblja.

U "stopu" iz slede SAD i Rusija, a osim Evrope najmanje problema u vlastitim ekonomijama imale su Kanada i Australija.

Prema mišljenju stručnjaka MMF-a, "najspokojniji" period u svetskoj privredi je bilo razdoblje u prvih nekoliko godina ovog veka.

Ali, u to vreme su viđeniji međunarodni ekonomisti upozoravali da će nakon tadašnje kreditnog "buma" verovatno uslediti bankarska, a potom i kriza cele ekonomije, što se i dogodilo već krajem minule decenije.

Izvor: B92