Iako smo uglavnom ponosni na velikane iz srpske prošlosti, poput naučnika, pesnika, umetnika ali i istaknutih političara, često im u sadašnjosti ne poklanjamo dovoljno pažnje.



Grad Novi Sad i Novosađani odnose se prilično nemarno prema kućama u kojima su nekada živeli njihovi istaknuti sugrađani.

Svako, ko je makar jednom bio u Novom Sadu, zna da je Dunavska ulica u strogom centru grada. Međutim, da li Novosađani, koji ovuda prolaze svakog dana, znaju da su u njoj, u istoj kući, nekada davno živeli Jaša Tomić i Svetozar Miletić?

Odgovori u našoj anketi su skoro identični: "Ne, ne znam stvarno ko je tu živeo". "Pa živim ovde trideset godina... Svetozar? Miletić?". "Ajoj, čekajte da pročitam".

Slično je i sa ostalim kućama istaknutih Novosađana - po koja tabla sa imenom i prezimenom, koju uglavnom niko ne primećuje. Duž Ulice Zlatne grede komšije su bili Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Marković, Đura Daničić i mnogi drugi. Ništa ne ukazuje da je na ovom mestu stvarana istorija Novog Sada.

"Mi kao Zavod ne možemo da kažemo stavite ploču ili nemojte da stavite ploču, nego grad odlučuje o tome. Čekamo jednostavno da dođe do obnove nekih spomen-obeležja, u skladu sa odlukom koju je donela Vlada republike Srbije i da se postavi. Naravno, tu treba ploču jako, bukvalno fizički zaštititi, da ne bi bila odvaljena, a potom i prodata", kaže Đorđe Srbulović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Interesantno je da je izraz "srpska Atina", na koji su Novosađani toliko ponosni, nastao upravo u kući koja se je nažalost, jedna od najzapuštenijih kuća u samom centru Novog Sada. U 19. veku je na istom mestu postojala kultna kafana "Bela lađa", u kojoj je i sam Svetozar Miletić imao sto. Veruje se da je baš tu, 60 godina tog veka, skovan izraz "srpska Atina".

Kao što nigde ne piše gde se nalazila kafana "Bela Lađa", tako retko ko zna da je kuća u Kisačkoj 20 pripadala ocu Mileve Marić. Preko puta kuće postoji tabla sa koje ćete saznati da su na ovom mestu ona i Albert Ajnštajn "uživali u muzici". Godinama se već pominje da bi kuća trebalo da bude pretvorena u muzej, međutim, na pričama se uvek sve i završava...

"Ne mislim da je muzej dobro rešenje. Ona bi trebalo da bude organizovana u Klub studenata tehnike ili fizike, da se tu okupljaju. Da se napravi neka sala ili možda u krovu naprave mali apartmani gde bi boravili gosti i studenti sa razmene. Tako bi trebalo razmišljati, i tako bi to bilo održivo", kaže Donka Stančić istoričarka umetnosti.

Ipak, pre nego što se krene u konkretno obeležavanje spomenika kulture, potrebno je pre svega ispraviti mnoge netačne informacije - za početak, na ranijoj tabli, koja se nalazila na kući Mileve Marić, pisalo je da su ona i Albert Ajnštajn tu bili 1905. godine, iako je kuća sagrađena tek dve godine kasnije.


Izvor: B92

Srbi ce da zaborave sve, onda kada ne budemo imali nista ima da kopamo i nogama i rukama da se ponosimo tim istim ljudima koji su ostavili toliko mnogo a dobili toliko malo.

sećam se da sam čuo, da je u Jagodini srušena kuća u kojoj je živeo Đura Jakšić da bi bio izgrađen akvapark... sad dal je to istina pitanje je, ali ne bi me čudilo da jeste...

Сасвим је природно што су југословени дозволили да пропадне Милетићева кућа.
За Југословене је Милетић- Великосрбски националиста и унитариста, а Томић-Великосрбски националиста, убица и најгоре-антисемита (и фашиста) !
Неважан догађај.
Црноград је кућу Великосрбског националисте Змај Јове претворио у Османску амбасаду!