Прељубничка биологија :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Поједине варијације у генима чине одређене мушкарце склоним ванбрачним излетима

Медијски најупадљивије прељубе: Бил Клинтон, Тејгер Вудс и Џеси Џејмс

Зашто су неки мушкарци и жене склонији варању, а неки успевају да се одупру таквом искушењу? Одговор на ово питање навео је научнике из различитих области да се посвете истраживању партнерске оданости. Фокус њихове пажње обухватио је биолошке чиниоце за које се сматра да утичу на брачну стабилност, као и психолошке одговоре на флерт. Дошли су до закључка да, за разлику од особа које су природно отпорније на изазове прељубе, постоје мушкарци и жене који би требало да се подвргну тренингу за очување емотивних веза, развој емоција и оданости.

Генетске предиспозиције:

Најновија истраживања поставила су питање да ли генетски фактори могу утицати на верност и стабилност у браку. Хасе Валум, биолог са шведског института Каролинска, спровео је истраживање на 552 близанца, како би установио утицај гена и хормона вазопресина на сексуално понашање и верност мушкараца.

Открио је да су варијације у делу гена с кодираним називом РС3 334 директно повезане с оданошћу. Повећање броја њихових копија смањује верност мушкараца. Тако, они са два „примерка” РС3 334 секција су најчешће неожењени, а који се одлуче на тај корак имају озбиљне брачне проблеме и несрећне жене. Сличан експеримент Валум је обавио и над глодарима. Он је покушао да утврди зашто преријски мишолики глодар живи са једном женком и не показује интересовање за парење са другима, док брдски глодар истовремено одржава неколико веза. После темељних истраживања, утврдио је да су разлике у понашању последица различите концентрације хормона вазопресина. Брдски крзнени глодари имали су знатно виши ниво хормона у односу на своје преријске рођаке. Иако генетске разлике утичу на оданост, научне студије указују да се мозак може подвргнути тренингу како би одолео искушењу.

Психолошке реакције:

Серија истраживања која је спровео Џон Лојд, психолог са Мекгил универзитета у Монтреалу, имала је за циљ да утврди како су се особе одговорне према партнерима у вези понашале у тренуцима искушења. У једној студији, брачни партнери (мушкарци и жене) који су се изјаснили да су одани замољени су да оцене атрактивност особа супротног пола на фотографијама. Резултати су, без изненађења, показали да су највише оцене добили они који се иначе сматрају привлачним. Касније је, међутим, дошло до занимљивих обрта у експерименту. Када им је речено да су те особе заинтересоване да се са њима упознају, учесници су им дали знатно ниже оцене него први пут.

Када су осетили да неко може да угрози њихову везу и постане претња по опстанак брачног односа, чини се да су инстинктивно себи говорили: „Он(а) није тако добар(а)”. То је доктора Лојда навело на закључак да „што су особе више одане партнерима потенцијалну претњу вези сматрају мање атрактивном”. Ипак, нека истраживања научника са Мекгил универзитета показала су да мушкарци и жене различито реагују на опасности од преваре.

Жар или жир

У студији која је обухватила 300 мушкараца и жена хетеросексуалне оријентације половина испитаника припремала се за флерт замишљањем разговора са неким кога сматрају атрактивним. Друга половина имала је задатак да машта само о рутинском сусрету. После извесног времена замољени су да попуне празну слагалицу са следећим речима Ж_Р и СТРА_НО. Њихов смисао психолошки је доведен у везу са осећањима одговорности према партнеру. (Сличне слагалице са речима често се користе за испитивање подсвесних осећања о предрасудама и стереотипима.) За студију нису били значајни испитаници који су замишљали рутински сусрет, јер се код њих није издвојио никакав образац. То се, међутим, не може рећи за другу групу испитаника коју су чинили мушкарци и жене са фантазијама о флерту. У тој групи, мушкарци су били склони да попуне слагалицу са неутралним словима, као што су И (ЖИР) и Ш (СТРАШНО), док су жене углавном попуњавале са ЖАР и СТРАСНО, указујући да је експеримент подсвесно утицао на забринутост у вези са оданошћу партнеру. То, међутим, не мора да предвиди понашање у стварности. Али другачије одговарање на исте задатке могло би, према проценама научника, да наговести да се код жена брже активира систем упозорења, који препознаје опасност и указује на њу.

Друштвена очекивања:

На повећану сексуалну активност мушкараца и њихово чешће мењање партнерки у већини култура благонаклоније се гледа него када слично понашање испољавају жене. Разлог су друштвени чиниоци, утицај васпитања, патријархалних образаца и схватања улога жене и мушкарца. Према мишљењу хрватског социолога Жељке Јелавић, са Свеучилишта у Задру, патријархални модел мушкарцима прељубницима обезбеђује статус „правих” мушкараца, док се они за које се открије да их је преварила жена сматрају „рогоњама”. „Такво становиште произилази из чињенице да мушкарци поседују, да им жена припада, па када она учини прељубу, то представља њихову срамоту”, објашњава Јелавићева.

Истраживање доктора Лојда потврдило је да су мушкарци који су управо имали флерт са другом женом били мање попустљиви према лошем понашању својих сталних партнерки (кашњењу и нејављању), наводећи да флерт који се догодио ни на који начин не угрожава њихову оданост. Са друге стране, уочено је да су жене које су се упустиле у флерт биле толерантније према лошијем понашању мужева, наводећи низ аргумената у њихову одбрану. То је доктора Лојда навело на закључак да „жене флерт доживљавају као претњу сталној вези, а мушкарци не”.

Izvor: Politika