upis i jubilarni stoti komentar 

Nego crazy sta ti mislis, je li uspeh imati porodicu i decu?

Ali u smislu da imas neki sklad u okviru te porodice i dobro vaspitanu decu.

ja ne zelim decu
verovatno zato sto me je moja otkacena i disfunkcionalna porodica emotivno unakazila za sva vremena
moji roditelji su me toliko puta odveli na ivicu ambisa svojim nezrelim i zbrzanim odlukama da je to u poslednjih par godina postalo tragikomicno,kad god sam poslusao njih pogresio sam
ja znam da mi oni zele svo dobro ali su toliko nesposobni da mislim da ne mogu da vode racuna ni sami o sebi
i smatram ih velikim kamenom oko moga vrata
ja mislim da su stabilna porodica i dobra deca dika i ponos svakog normalnog coveka
ali ja jednostavno nisam za to
ali ako ipak jednog dana budem osnovao svoju porodicu,potrudicu se da je drzim sto dalje od mojih
zato sto mi je dosta spoticanja i zabadanja noza u ledja na svakom jebenom koraku
mislim da sam doziveo dovoljno tih sranja za jedno 3 ili 4 zivota

Meni je porodica uvek bila najveci oslonac u zivotu, ali ne smatram da samo porodica i deca cine zivot ispunjenim ili ne.
Takodje nije to ni vrhunac u svom poslu ili godisnja plata sa sedam nula (devizna).
Mislim da treba pronaci sklad u svemu i "namestiti" zivot tako da uzivas u njemu. Moj zivot pored porodice cine i prijatelji bez kojih opet ne bih bio skroz ispunjen, posao, moj prelepi labrador, camac na Dunavu, izleti vikendom, mnoga lepa mesta koja sam posetio ili planiram da posetim ....
Zivot je previse lep i kompleksan da bi mogao reci da ga ispunjava samo porodica ili dete. Naravno da su vazni cinioci ali ne i jedini.

Iskreno.....zao mi je sto tako mislis. Ali ako je to ono kako se ti zaista sada osecas - onda u redu.
Moje skrommno misljenje je da bi se ti izlecio za narednih 5 zivota kad bi imao jednu sasvim pristojnu zenicu i 2 ili 3 mala djavola kroz koje ces izleciti svoju napacenu dusu.
Kad jednom zanemaris one koji su ti omca oko vrata i posvetis se onima kroz koje sijas moci ces da se nosis sa svim sranjima u zivotu.
Zapravo, spoljni uticaji ti nece moci nista ako znas da imas svoju oazu ljubavi u koju se vracas....
Jedan zagrljaj voljene osobe, jedan poljubac dete odnece sva sranja koja si uneo u kucu 2 minuta ranije.
Upravu si kad kazes da bi ih drzao sto dalje od tvojih najmilijih. I ja bih isto tako.

Mene zivo zanima koji procenat ljudi u pedesetim, sezdesetim, bilo kad,... prizna samima sebi da je najveci promasaj to sto su citav zivot izbjegavali djecu, zenu/muza, porodicu i brak. Kapiram da zato treba mnogo vremena i da se to ne moze tek tako shvatiti.

У једном од ваздан предавања о животу и његовом путу, која ми је матори држао, говорио ми је о родитељству... запамтио сам нарочито један део... он на послу, тек кренуо да ради, није се још био оженио и ту са пар исто тако млађаних колега и једним старијим који има жену и децу. И воде управо овакву дискусију... да ли је заиста човек остварен ако само заснује породицу. Да ли је највећи успех човека ако остави потомство. И у дискусију улети тај ожењени и каже им, парафразирам, укапираћете колики сте дебили кад вас сутра ваша беба први пут буде ухватила за прст.

Породица је светиња...

Zdrava porodica je svetinja. Neke porodice te zeznu toliko da ti treba pola zivota da se dovedes u red.

Знали неко сем тебе шта је ту толико смијешно?