Preko 280.000 tužbi za TV pretplatu :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Србија разговара: РРА против РТС-а

У свом извештају за 2010. годину, Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) ставио је неколико примедаба на рад Јавног сервиса. Генерални директор РТС-а Александар Тијанић је узвратио да програм РТС-азаслужује Нобела, с обзиром на кадрове и суму у каси државне телевизије.

Констатујући да РТС нема разноврстан и балансиран програм, Савет РРА акценат је бацио на недовољно присуство независних продукција, мали проценат културно-уметничког и дечјег програма, у односу на информативни и забавни. Генералном директору Александру Тијанићу замерен је и велики број реприза које се емитују.

У полемици о овом извештају, заменик председника савета РРА Горан Караџић и Александар Тијанић коментарисали су и стање на медијском небу Србије.

Политика: Какву је заправо поруку РРА упутио Јавном сервису?

Караџић: То су чињенице до којих се дошло током 365 дана, 24 сата дневно. Мислим да је овај извештај важан за РТС и да треба да му помогне да уочи слаба места. Ми смо у свом закључку рекли да има ствари које је РТС радио добро, радио мање добро и негде где није одговорио на оно што закон тражи, а то је пре свега количина независне продукције.

Политика: Колега Тијанићу, како сте Ви схватили извештај РРА?

Тијанић: Тон и тајминг ове поруке су крајње упитни. На дан када сте изабрали нови Управни одбор РТС-а, ви такву групу озбиљних људи од каријере и имена шаљете на нови, одговоран и захтеван посао објављујући један од најтежих напада на све што је до сада урадио РТС. Отприлике, као упутство за поступање са том „ртсбандом” која је унесрећила некада срећни Јавни сервис. Зар то писмо није могло да сачека један дан? Зар смо из медија морали да сазнамо шта угледни РРА, и овај пут, мисли о Јавном сервису? То је с оне стране доброг укуса и доброг односа према новом саставу Управног одбора. Зли језици би рекли да је то демонстрација безобразне вишегодишње праксе узајамног платонског анимозитета или дресуре менаџмента РТС-а. Не мислим тако. Бар не у потпуности.

Политика: Који Вам се део извештаја учинио „упитним”?

Тијанић: Готово све. Нема ни речи о другом јавном сервису из Новог Сада јер су чланови РРА, претпостављам, задовољни њиховим радом. Нема ни речи да држава Србија, супротно европским прописима, није свом јавном сервису обезбедила – стабилан и довољан извор финансирања. Нема разумевања да је претплата пала на 44 процента од могуће наплате. Никада ни реч нису изговорили што држава узима 25 милиона евра разних харача, доприноса и ПДВ-а од убогаљеног РТС-а. Чини ми се, али ја по обичају грешим, да никада овако горке оцене неки чланови РРА нису изговорили на рачун комерцијалних телевизија које су, несметано а немилице, емитовале најскареднији програм на свету. Од српског медијског простора направљена је телевизијска отоманска империја с десет турских серија, десет мегапатолошких ријалити програма. До пре месец дана такви су кажњавани прекршајно од РРА, а нас кажњавају за секунду прекорачења рекламног времена.

Политика: Господине Караџићу, како коментаришете ове примедбе?

Караџић: Није тачно да РРА није реаговала у случају скаредних програма. Напротив. Реаговала је брзо, одлучно и у оквиру својих законских овлашћења. И мора да буде јасно да РРА није прошле године поднела једну пријаву због једне секунде против РТС-а. За прекршај Закона о оглашавању у 2010. поднето је укупно 1.614 прекршајних пријава против РТС-а, а за прекршај на Другом програму поднета је 861 пријава што је укупно 2.475 прекршаја Закона о оглашавању. Ту је кршење кодекса о понашању емитера. Када је реч о другом јавном сервису, РТВ Војводина, исти овакав извештај о њиховом раду наћи ће се на наредној седници Савета.

У исто време, без обзира на то што господин Тијанић овај извештај доживљава врло емотивно, морам да кажем да РРА има велико разумевање за ситуацију у којој РТС послује. Свесни смо свих проблема који су наслеђени из ранијег периода, од броја запослених, до разорених капацитета 1999. године и није нам била намера да овим извештајем отежамо рад РТС-у већ баш напротив.

Тијанић: Хвала на помоћи. Оваквој. Ми оспоравамо ваш метод анализе. Ми сматрамо неприхватљивим да су ваши критеријуми неупоредиво блажи премавишедеценијским тровачима српског медијског простора.

Караџић: Зашто мислите да Закон за вас не важи?

Тијанић: Да ли ви мислите да закон за вас важи? Важе ли за вас кодекси понашања регулаторних тела? Нама пребацујете секунду више реклама а онда одведете на „Бахус” педесет људи из регионалних РРА и ту вам вечеру плати медијски тајкун.

Караџић: Који то закон забрањује вечеру...

Тијанић: Леп аргумент, али није за све узрасте.Закон забрањује и да Србија постане медијска колонија. Јесте ли ви преспавали доба кад су један домаћи тајкун и један странац постали власници по две телевизије упркос законима? Сад су Грци, уз помоћ једног Немца, прегазили у гледаности домаћег, тешко отрованог тајкуна и крећу на нас у тандему Фокс и Б92, с једне, и Пинк и Авала с друге стране.

Караџић: То што говорите је ваш доживљај стварности. Чињенице и ту говоре другачије.

Политика: Ако смо, како кажете, колонијална медијска земља, да ли ви себе доживљавате као борца против колонизатора, управо коришћењем огласног простора?

Тијанић: Сваком добронамерном грађанину Србије данас је јасно да смо сви заједно изложени медијској радијацији према којој су Фукушима, Хирошима и Чернобиљ обичне прехладе. После седам година начелу овог јавног сервиса, морам јавно да питам – чији је учинак на српско јавно мњење позитивнији? Мој или Караџићев? Ко је од нас двојице стимулисао друштвену патологију и башибозлук? Простаклук и хипнозу?

Политика: Господине Караџићу, ово су озбиљне оптужбе.

Караџић: Нису то озбиљне оптужбе већ само лично виђење господина Тијанића и ја не желим да на то одговарам, али ево само неколико речи. Није РРА одређивала колико ће бити емитера у Србији него Министарство телекомуникација. А то како господин Тијанић доживљава природу комерцијалних емитера заиста није на мени да коментаришем. Колико он спочитава то што се емитују стране серије, толико се РТС-у могу спочитавати репризе. Ако се на моје питање, зашто РТС има више од 2.000 прекршаја, да одговор: „Ви сте вечерали са Жељком Митровићем”, онда то значи да се крупним речима поткрепљују најслабији аргументи. У исто време РРА има озбиљне проблеме јер оно што јавност очекује од РРА није у корелацији са законом.

Тијанић: Ви нисте урадили ништа јер вам, наводно, закон везује руке. Одједном, као да вам је неко или нешто веома моћно наручило акцију, ви можете све а закон се није променио. Неко је очигледно схватио да ове емисије нису социологија или психијатрија, већ чиста политика која одгаја генерације за нови вал популизма и демагогије.

Караџић: Не знам одакле вам идеја о некаквим нарученим акцијама, а Савет себе никада није доживљавао као искључиво репресиван орган. Зато су и наше мере увек биле поступне. Што се тиче кодекса, имате око 1.400 прекршаја у прошлој години и они се више од 90 одсто односе на чињеницу да сте користили латиницу, а да као јавни сервис морате да користите ћирилицу.

Тијанић: Дивно. На тој примедби доказаћу како и колико манипулишете такозваним чињеницама. Програми које снима и ради сам РТС обавезно су на ћирилици. У програмима које купујемо или су продукција независних агенција, произвођачи сами бирају писмо. Ако хоћете да забраните латиницу, пошаљите нам сутра још једно писмо на ћирилици. Мој проблем с вама проистиче из неразумевања ваше улоге да олакшате рад не само комерцијалним станицама, са чијим власницима, очито, стојите добро, већ и с Јавним сервисом, са чијим директором очито стојите лоше.

Политика: Aко тврдите да смо под медијском колонизацијом, а поменули сте да приватне телевизије трују децу – зашто је на РТС-у недовољан проценат дечијег и школског програма у односу на информативни програм и вести, што може да се схвати као озбиљна замерка?

Тијанић: У најтежим условима за рад, при платама које не прелазе 40.000 динара у просеку, у недостатку техничких средстава, срушеним зградама и у Војводини и овде, срушеним предајницима, страховитим падом креативности ових генерација новинара и аутора, промене менталитета, схватања и укуса деце, високе цене производње, нисам срећан резултатом, али сам принудно задовољан. Сад смо ангажовали легендарног Тимотија Бајфорда, као саветника за дечији програм и видећете од јесени његов учинак. Имајте на уму да Први програм не може да има довољно дечијег програма јер је то офанзивни, борбени програм.

Караџић: Борбени?

Тијанић: Борбен у смислу да није ни забавни ни дечији. Други програм је програм културе и дечијихемисија. На Првом програму емитујемосуботом и недељом три сата Дизнија.

Караџић: Говорећи о колонијализацији, треба да кажемо следећи податак: да је у дечијем програму РТС-а 80 одсто емисија стране продукције.

Тијанић: Нећете веровати, Срби нису познати по прављењу цртаних филмова.

Караџић: Код научно-образовног програма ситуација је идентична, страна продукција заступљена је 80 одсто. То су чињенице, ако говорите о колонизацији.

Тијанић: Ако је претплата пала на 44 процента, а напомињем да је само у Београду прошлог месеца била 70 процената и Новом Саду око 60, све законске обавезе можемо да испуњавамо с једва половином потребних програмских процената. Шта је нормалније него да РРА констатује ту чињеницу и оштро затражи од државе да нам обезбеди услове за рад, па онда заједно да траже програмске квоте. Нађите ми такво писмо РРА упућено држави? Стичем утисак да стабилан Јавни сервис Србије смета центрима моћи и неким савезима елита. Наплата претплате у Хрватској је годинама виша од 90 процената.

Политика: Колики буџет има хрватска национална телевизија?

Тијанић: Два и по пута већи од РТС-а. То је ствар која се овде крије. Уосталом, није РТС задужен да наплаћује преплату. Он је није ни расписао, Закон о претплати је донет 2002. године у влади Зорана Ђинђића. Претплату, као и сваки закон, мора да спроведе држава. Ми плаћамо проценат електропривреди и они су узимали осам милиона евра годишње за услугу наплате претплате. Онда један круг мрзитеља РТС-а узме и пише по форумима и колумнама како је њима програм ХРТ-а „баш фенси и кул”. Фенси и кул, а? Питајте ТВ критичаре из Загреба шта мисле о тамошњем јавном сервису. Ако баш хоћете, питајте и неког Србина из Хрватске како му је ових дана док гледа програм ХРТ-а. Такав речник смо овде избацили пре десет година.

Политика: Да ли је и Пинк кажњаван?

Караџић: Против Пинка је прошле године поднето 1.248 пријава. Али, уопште нећу да се бавим Пинком јер смо овде позвани да разговарамо о извештају Савета РРА који се односи на РТС. Када причате о претплати, шта сте ви као РТС учинили да се повећа наплата? Ви сте најмоћнији медиј у Србији, и на томе вам свака част, капа доле. Да ли сте прекинули неку од својих серија велике гледаности на чему вам такође честитам и да објавите неки спот и кажете свима у Србији, почните више људи да плаћате претплату.

Тијанић: Само изразито интелигентни људи сматрају да се јаком пропагандом неки вид пореза може учинитиизразито популарним. Ја сам глуп, ја мислим да пропагандом ниједан порез не може да се популаризује. Мислим да су људи у кризи, да закони нису добри. Мислим да је основно питање за српску јавност и државу – укините РТС на месец дана и посматрајте чему сте изложени. Без РТС-а, следећој генерацији наше деце израшће кажипрст на челу.

Караџић: То није порез. То је нешто што грађани у свим цивилизованим земљама плаћају као што плаћају здравствено осигурање без обзира на то да ли су болесни или не. Али, јесте ли ви икад направили акцију преко ваших програма, плаћајте претплату? Као што сви грађани у Европи плаћају за свој јавни сервис имали телевизор или немали?

Тијанић: Сматрали смо да је најбољи начин рекламе за РТС враћање поверења милионског гледалишта. То смо успели. Шест година смо најгледанија српска телевизија са солидним радио-програмима.Кад на то додате најуспешнију српску маркетиншку акцију – Евросонг, па изградњу Авалског торња, па сигурну кућу за жене и децу, па целодневни дигитални програм посвећен култури, па акцију завештања органа...Ми показујемо: грађани, ево куда иде ваш новац. Тешко се живи, а против РТС-а траје непрекидна, добро организована акција комерцијалних станица и политичких моћника с којима имају заједничке интересе.

Караџић: Све то ипак није разлог да западате у теорију завере. Немојте мислити да РРА има нешто против вас.Примите ово истраживање као нешто што треба и вама да помогне.Да кажете: јесте, људи, нема пара, нема претплате, нема маркетинга, дајте да произведемо више, дајте да држава из буџета издвоји нешто, да можемо да производимо и више и боље.

Тијанић: То ће тешко ићи док ви из РРА схватате свој друштвено веома важан посао, искључиво као држање метра у руци, непрестано мерење РТС-а и писано вежбање строгоће. Мене нећете уплашити а свима само одмажете. Долази тешко време за РТС. Треба да помогнете у стварању добрих услова за рад, па да тек ондаиспостављате захтеве. Иначе, како ћемо ми да се супротставимо страним милијардерима који су са своје две телевизије већ прегазили Пинк и сад крећу на нас. Хоћете ли сви бити срећни кад испунимо квоте, а нико нас не буде гледао?

Караџић: Нећемо бити срећни. Бар неки.

Тијанић: Леп крај ружног разговора.

Политика: Слажемо се.

Извор је очигледно Политика