Pregovori oko konacnog statusa KiM :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Политичка суштина у пет тачака

Српским предлогом за Космет предвиђено је, у најкраћем, да та покрајина добије „надгледану аутономију”, уз гаранције УН

Београд нуди надгледану аутономију за Космет: Косовска Митровица

Њујорк/Београд – Српски предлог статуса за Косово и Метохију предвиђа „веома широку, суштинску аутономију за ту покрајину, у складу са Резолуцијом 1244”, наведено је у документу који је Влада Србије предала 26. априла мисији Савета безбедности УН, а у који је агенција Танјуг имала увид. Српским предлогом за Косово и Метохију предвиђено је, у најкраћем, да та покрајина добије „надгледану аутономију”, уз гаранције Светске организације и, за обе стране корисно и пожељно, међународно војно и цивилно присуство.

Уручени документ је заправо поједностављен српски предлог, сажет у пет тачака, којим би Покрајина, уместо надгледане независности какву је за Косово и Метохију предложио Марти Ахтисари, добила надгледану аутономију.

Како је за националну агенцију прецизирано у Државном преговарачком тиму, документ који је уручен мисији СБ приликом њене посете Београду, средином ове недеље, представља „сажет приказ” српског виђења будућег статуса Покрајине.

Целовит поглед на сва та питања већ је садржан у државној Платформи и у Амандманима на Ахтисаријев план, а овај документ се тиче само политичке суштине компромиса који Србија нуди косовским Албанцима.

Документ српске владе у пет тачака укључује давање Покрајини законодавних, извршних и правосудних надлежности, који ће је јој „обезбедити пуну самоуправу, осим кад је реч о неким изричито наведеним подручјима, која ће Србија задржати под својом контролом”.

Та подручја су, како је наведено, спољни послови, одбрана (али, уз пуну демилитаризацију Покрајине, с тим што би на одређено време постојало међународно војно присуство), монетарна политика, контрола границе, царинска политика, заштита српског верског и културног наслеђа и заштита људских права.

„Све друго би било под контролом институција Косова и Метохије, без уплитања Београда”, истакнуто је у тексту.

Ова кључна одлика српског предлога, како је наведено у документу у који је национална агенција имала увид, „показује да су неосноване тврдње да Београд жели да поново успостави своју политичку контролу над косовским Албанцима, враћајући Покрајину на статус који је имала унутар Србије пре 1999. године”.

Према другој тачки документа, „предложено уставно решење било би међународно гарантовано и о њему би се могло поново преговарати после, рецимо, двадесет година”.

На тај начин, образлажу представници власти у Београду, „не би било разлога да се, под евентуално промењеним околностима, косовски Албанци осете угроженим од Београда”.

„Међународне гарантије биле би сталне, а – бар у почетном периоду док политичко помирење не постане више од далеког циља – међународно присуство, како цивилно тако и војно, неоспорно би било пожељно и корисно за обе стране”.

Том, другом тачком предлога, образложили су представници власти у Београду, одагнао би се страх да би се косовски Албанци, „узимајући у обзир историјске околности”, увек осећали несигурно и угрожено „уколико би прихватили било какву уставну везу са Србијом”.

У трећој тачки предлога наведено је да је Београд спреман да размотри различита решења која би омогућила да Косово и Метохија у основи добије независан приступ међународним финансијским институцијама.

Београд је у документу подсетио да „таква решења, у случају ентитета који нису суверене, независне државе, нису уобичајена”, али ни непозната у пракси, а постоје добри разлози да Косово и Метохија постане још један такав случај.

На тај начин, сматра државни преговарачки тим, одговара се на приговор да је српски предлог статуса нереалистичан, јер онемогућава економски развој Косова и Метохије блокирањем приступа међународним финансијским институцијама и страним инвестицијама.

Четвртом тачком предлога „косовски Албанци стављају се пред важан политички избор”, наводи се у документу и додаје да су, према описаном уставном аранжману, везе Косова и Метохије са Београдом такве „да нема потребе, па самим тим ни оправдања, да Покрајина у пуној мери буде политички представљена у Народној скупштини Србије и Влади Србије”.

У том случају, посебним договорима било би дефинисано представљање Косова у српској влади, где је то неопходно, као, на пример, у спољној политици, али, ако је потребно, и у другим државним институцијама, попут Народне банке Србије.

„Ако би, пак, на албанској страни постојала спремност да Покрајина у пуној мери буде заступљена у централним политичким институцијама Републике Србије, изузетно широка аутономија која се овим предлогом предвиђа за Косово и Метохију, морала би се редефинисати”, истакнуто је у документу.

„У том случају, Покрајина би се у знатно већој мери морала интегрисати у Србију, у складу са неким од различитих уставних решења која постоје у другим земљама (на пример, у Шпанији)”.

Овом тачком Београд је одговорио на примедбу да Србија не жели истински да интегрише косовске Албанце – „напротив, Београд је спреман да их интегрише тачно у оној мери у којој они сами покажу спремност да ту интеграцију прихвате”, наведено је у тексту.

У петој тачки, као што је и раније наведено у државној Платформи објављеној у мају 2006. године, истиче се да је „Србија спремна да прихвати даље функционисање посебног механизма приближавања Косова и Метохије Европској унији, уз одговарајућу координацију са Београдом”.

„Штавише, овакав усаглашен приступ вероватно би раније увео Косово и Метохију у Европску унију него било која друга алтернатива”, пише у документу, чиме се одбацују и примедбе да Србија не води рачуна о европској перспективи Косова и читавог региона.

„Овај сажети приказ јасно показује да Србија нуди косовским Албанцима истински и одржив политички компромис”, образлаже се у предлогу и наглашава да би на тај начин „они имали пуну самоуправу у готово свим областима и били би заштићени од било каквог нелегитимног уплитања Београда”.

„Србија би, са друге стране, у пуној мери очувала свој суверенитет и територијални интегритет, док би – у складу с решењима која је Београд предложио на бечким преговорима (у погледу децентрализације, заштите српског верског и културног наслеђа, итд.) – Србима и другим не-Албанцима на Косову и Метохији била враћена њихова права и нормални животни услови, њихова имовина била би заштићена, а њихове цркве и манастири били би најзад безбедни после осам година безобзирног уништавања и прогона”, пише у документу.

Овај документ, дакле, представља превод документа о будућем статусу Косова и Метохије, који је мисији СБ УН предочен у Београду, 26. априла, и то, како је речено Танјугу у државном преговарачком тиму, то је „сажет приказ”.

То виђење је детаљно изложено у Платформи Државног преговарачког тима, објављеној у мају 2006. године, и у Амандманима на Ахтисаријев план, изнесеним на последњој рунди бечких преговора (21. фебруар – 2. март 2007) и достављеним после тога свим посланичким клубовима у Народној скупштини.

Документ се не бави уставно-правном разрадом предложеног решења, нити ближе одређује његову међународно-правну форму, као што, с једним изузетком, уопште не улази у економску проблематику, објашњено је националној агенцији у тиму.

Међутим, целовит поглед на сва та питања већ је садржан у Платформи и Амандманима на Ахтисаријев план. Овај документ преговарачког тима тиче се само политичке суштине компромиса који Србија нуди косовским Албанцима.

(Танјуг)

Link