Vlada pala na svih pet ciljeva
Autor: Tamara Spaić | 12.03.2008 - 08:26
Vlada pala na svih pet ciljeva

Kad sutra ujutru Boris Tadić, kao što je najavio, usvoji predlog Vojislava Koštunice i raspusti Skupštinu, to će označiti i formalni pad Vlade koja će ostati zabeležena kao Vlada sa najkraćim mandatom (nepunih deset meseci). Formirana samo pola sata pre isteka ustavnog roka za to, ostaće upamćena po tome da nijedan od svojih pet ciljeva nije ostvarila. Sagovornici „Blica“ joj ne daju prelaznu ocenu.

Pregovori o Kosovu koje je vodio Vladin tim proglašeni su neuspešnim, a prvi cilj Vlade, očuvanje Kosova, završio se izgubljenom bitkom 17. februara kada je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Slično je bilo i sa evropskim integracijama, koje su bile njen drugi cilj. Vlada je u novembru prošle godine parafirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je pala upravo na pitanju njegovog potpisivanja, a integracije su za sada zaustavljene, kako kažu u EU, dok se ne vidi spremnost Beograda da ih nastavi.
Završetak saradnje sa Haškim tribunalom, kao treći cilj, delimično je hapšenjem Vlastimira Đorđevića i Zdravka Tolimira krenuo u pozitivnom smeru, ali uprkos povremenim najavama iz Vlade da bi moglo da se očekuje „skoro“ hapšenje Ratka Mladića i Stojana Župljanina, za koje se veruje da su u Srbiji, do toga nije došlo. Na haškom spisku, od koga takođe zavisi potpisivanje sporazuma sa EU, još su i Goran Hadžić i Radovan Karadžić.
Ni sa četvrtim ciljem nisu imali mnogo sreće. Donekle je smanjena nezaposlenost (sa 21,6 na 18,8 odsto), teškom mukom su privatizovana pojedina preduzeća poput RTB „Bor“, a od velikih infrastrukturnih projekata imali smo aferu sa koncesijom za autoput Horgoš-Požega i potpis na ugovoru sa Rusijom za izgradnju magistralnog gasovoda čiji je značaj pomućen potpisivanjem memoranduma sa vladom Rusije o prodaji NIS-a po višestruko nižoj ceni od realne.
- Ništa nije urađeno kad je u pitanju borba protiv korupcije, tačnije Vlada je sve učinila da ona postane nemoguća. Umesto da predlaže dobre zakone i stvara uslove da institucije mogu stabilno i dobro da rade, Vlada ih je destabilizovala i time je umanjila šansu borbe protiv korupcije - kaže za „Blic“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Barać kaže da je Vlada, da bi prikrila svoju nemoć ili nespremnost da se bori protiv korupcije, pribegla selektivnim i „medijskim hapšenjima“. Stavljanje lisica na ruke mirnih ljudi, kao što je Dragan Džajić, bilo je usmereno na to da se napravi atmosfera o navodnom raspoloženju Vlade da se bori protiv korupcije, ali ne i da to zaista uradi.
Za svog kratkog mandata Vlada je, ipak, učinila i nekoliko pozitivnih koraka: odblokirala je Ustavni sud koji nije radio godinu dana i izabrala ombudsmana koji treba da štiti prava građana.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“, ističe da je Vlada donela Zakon o javnim nabavkama kao jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona, i uputila ga u skupštinsku proceduru.
- Veoma je značajno što je nedavno predstavljena radna verzija zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom i što je poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Poseban je problem što i dalje nema kontrole finansiranja političkih stranaka i predizbornih kampanja i što je Zakon o lokalnim izborima koji nam predstoje, tako loš da neće biti moguće kontrolisati finansiranje - kaže Nenadić. U godišnjoj analizi „Transparentnosti Srbija“ građani su ukazali da su političke stranke glavni izvor korupcije.

Šta može da radi Vlada u ostavci
-Obavlja samo tekuće poslove
-Ne predlaže zakone i propise
-Ne postavlja državne službenike
-U javnim preduzećima može da imenuje samo vršioce dužnosti direktora i članova upravnih i nadzornih odbora
-Može da donosi uredbe, zakone i propise ako to nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Nije precizirano koje se okolnosti podrazumevaju pod „potrebom države“ niti ko odlučuje o njima.

U Skupštini ostalo 89 zakona
-U Skupštini su usvojena 72 zakona, četiri rezolucije i 38 odluka
-U proceduru je ušlo još 89 zakona koji čekaju na usvajanje
-Poslanici su zasedali 112 dana, preciznije 792,2 sata

Anketa: Da li ste zadovoljni radom Vlade?

Božo Prelević, advokat:
Bilo bi bolje da su se više bavili nama nego sobom. Kada su demokratske stranke u Nemačkoj pred Drugi svetski rat na vlast dovele nacional-socijaliste, građanima posle nije više bilo važno ko je bio u pravu. Vlada je dobila mandat da reši probleme, a Srbiju je ostavila u većim problemima nego kad su je preuzeli.

Jelica Minić, Evropski pokret:
Iako su zajednički definisali prioritete, od samog početka nisu harmonično radili na njihovom ostvarenju.
Pojedini članovi Vlade uradili su mnogo i na ekonomskom i na planu poboljšanja statusa naše zemlje u svetu, ali kad se podvuče crta, bilans teško može nekoga da zadovolji.

Zorica Tomić, ministarka u ženskoj vladi:
Bilo je kratko. Bez obzira na to da li se radi o dobrim potezima ili propuštenim prilikama, nisu imali vremena da se razmahnu i pokažu. Njihovo suštinsko ograničenje bilo je u ideološkim razlikama, a rezultat je odsustvo kompromisa. Samo retki, poput ministra Dragana Đilasa, bavili su se svojim poslom, a ne politikom.

Čedomir Antić, istoričar:
Dajem im ocenu „dva minus“. Svi njihovi veliki ciljevi, Kosovo i EU, završeni su potpunim neuspehom. Uprkos populističkim i demagoškim akcijama, kao što je podela besplatnih akcija javnih preduzeća, ispunili su neka kratkoročna obećanja. Najbolji primer je ukidanje poreza na kupovinu prvog stana.

Blic

Jasno je da je vlada napravljena na gomili kompromisa i da je od početka više ličila na tini rat nego na konstruktivnu saradnju. Jedino čega se sećamo u vezi ove vlade su problematični ugovori za koncesije auto-puta Horgoš Požega i gasno-naftnog aranžmana sa Gaspromom.

12.03.2008 , BEOGRAD
Izvor: PRESS
SVI HOĆE SA DS-OM!
Dogovor o koaliciji Boris Tadić postigao jedino s Rasimom Ljajićem, a pregovarao i sa G17, SPO-om i LSV-om. Koštunica i Velja se brzo razumeli, Drašković pregovarao i s njima


SAMO EVROPA... Tadić i Dinkić detaljno analiziraju sve moguće kombinacije kako bi „evropski blok" dobio što više mandata


Odmah po najavi prevremenih parlamentarnih izbora počeli su brojni međustranački pregovori o predizbornim koalicijama.


Palma sa SPS-om i penzionerima?!

Dragan Marković Palma, jedan od lidera bivše „narodnjačke koalicije", ozbiljno pregovara sa SPS-om o zajedničkom nastupu, otkriva Press. Ova koalicija, kako saznajemo, trebalo bi da bude obelodanjena do kraja nedelje. Međutim, ni Marković, ali ni lider SPS-a Ivica Dačić nisu želeli da potvrde, ali ni da odbace naša saznanja.

Kako saznajemo, Palmina stranka je bila u kombinaciji za saradnju sa socijalistima i pred izbore 2003. godine, i za to se zalagao i Slobodan Milošević iz Haga.

- Mi možemo sa svima i imamo nekoliko kombinacija u igri, strpite se još neki dan. Mi smo za ekonomski patriotizam. Političare ne smeju da vode emocije, već samo interesi građana, konkretno, ono od čega se živi - rekao nam je Marković.

Lider SPS-a Ivica Dačić kaže da su mnogi zainteresovani za saradnju sa SPS-om, a Press saznaje da se među prvima ponudio Pokret „Bogoljub Karić".

- Mi imamo čvrst dogovor jedino sa Partijom ujedinjenih penzionera, ali smo otvoreni za razgovore i sa ostalima - kaže Dačić.

Najaktivnija je Demokratska stranka, čiji su lideri do sada obavili razgovore sa G17, SPO-om, LSV-om i pojedinim manjinskim strankama i pokretima. Pressu je u vrhu DS-a potvrđeno da je čvrst dogovor „iz prve" napravljen jedino sa SDP-om Rasima Ljajića, dok će ostale stranke za ulaznicu u parlament preko demokrata morati da sačekaju na detaljne analize i istraživanja koje sprovodi ova stranka.

Sagovornik Pressa iz vrha DS-a kaže da ta stranka i G17 Plus pregovaraju „na najvišem nivou":

- Razgovaraju Tadić i Dinkić, i to ne o raspodeli mandata, već o tome kako da proevropski blok dobije što više glasova. Prave se detaljne analize koliko bi koja stranka, a naročito njen lider, mogla da bude korisna, odnosno da li donosi veću korist ili štetu. Naručena su i brojna istraživanja i biće izabrano najbolje i najprofitabilnije rešenje. Prve procene kažu da će biti korisnije da DS i G17 Plus idu na odvojenim listama - kaže naš sagovornik, i dodaje da je već odlučeno da te dve stranke u većini opština idu odvojeno kad su u pitanju lokalni izbori. On kaže da će sve manjinske stranke iz Vojvodine, osim Mađara, najverovatnije biti na listi DS-a, kao i predstavnici jedne romske opcije, koja će dobiti jedan mandat.

Vuk na dva koloseka

Funkcionerka G17 Plus Snežana Marković-Samardžić potvrdila je juče da je ta stranka započela neformalne razgovore sa DS-om, a Press je nezvanično saznao da će se na listi G17 skoro sigurno naći kragujevačka koalicija Veroljuba Stevanovića i Koalicija za Pirot, koje će tako dobiti najmanje po jedan zagarantovan mandat.

Kod Borisa Tadića na razgovoru prekjuče bili su i lider LSV-a Nenad Čanak, kao i predsednik SPO-a Vuk Drašković, koji je, s druge strane, pregovarao i s koalicijom DSS-NS. Ostatak „narodnjaka" poručio je Draškoviću da će SPO morati da se zadovoljni kvotama koje su pred prošle izbore u okviru Nove Srbije dobili Dragan Marković Palma i Veroljub Stevanović.

Ono što je za sada jedino sigurno jeste da su konkretne dogovore o zajedničkom nastupu napravili DS i SDP Rasima Ljajića, s jedne, i DSS i Nova Srbija, s druge strane.



Koštunica i ja juče smo se dogovorili da na izbore idemo zajedno, i to samo naše dve stranke ... Velimir Ilić

Aranžman između Tadića i Ljajića napravljen je odmah po raspisivanju izbora, i ove dve partije će zajedno nastupiti na parlamentarnim, ali i na lokalnim izborima. Potpredsednik SDP-a Munir Poturak kaže da su u toj stranci „vrlo zadovoljni" postignutim dogovorom:

- Ljajić i Tadić su postigli dogovor da u narednoj vladi Srbije SDP dobije jedno ministarsko mesto, da dobije četiri poslanika u Skupštini u okviru liste DS-a i da u 20 gradova širom Srbije ima predstavnike u lokalnim skupštinama gradova i opština - rekao je Poturak.

Očekivano DSS-NS

Lak i brz dogovor postigli su juče i lideri DSS-a Vojislav Koštunica i NS-a Velimir Ilić, ali oni nisu hteli da obelodane koliko će koja od te dve stranke imati svojih kandidata na listi, kao ni kako će procentualno rasporediti mandate. Nejasno je i šta će biti s kopredsednikom SDPO-a Vojislavom Mihailovićem, koji je do sada bio s „narodnjacima".

- Premijer Koštunica i ja juče smo se dogovorili da na izbore idemo zajedno, i to samo naše dve stranke. U kampanju krećemo odmah, a naš cilj je jaka, stabilna i celovita Srbija. Želimo da ono što smo radili u Vladi nastavimo i pripremimo se za buduću vladu. Naša politika je identična i naše stranke već godinama odlično sarađuju. Nema razloga da ne idemo zajedno i ne napravimo dobar rezultat - rekao je za Press Velimir Ilić.

D. ISAILOVIĆ

Nenad Čanak podgreva secesionističke ideje u Vojvodini
Kaže autonomija, a (ne) misli na državu

BEOGRAD - Najnovija izjava lidera LSV-a Nenada Čanka da se ustavni položaj Vojvodine „mora bitno promeniti“ ne razlikuje se mnogo od prethodnih „govorancija“ sličnih zagovornika osamostaljenja Vojvodine i ne bi mnogo ni iznenadila srpsku javnost da je kosovska rana zarasla. Ipak, s obzirom na to da se tek pre mesec dana južna srpska pokrajina jednostrano otcepila i zbog toga što izjave vojvođanskih lidera neodoljivo podsećaju na početke separatizma na Kosmetu, ponovo se budi strah - da li je na pomolu nova secesija na teritoriji Srbije. Naime, kako je Čanak naglasio, „Vojvodina mora diktirati promenu Ustava Srbije“.
- Ova pokrajina ne može biti krava muzara. Ne mogu usta da budu u Beogradu, a vime u Vojvodini. Vojvodina mora da dobije punu autonomiju, zakonodavnu, ustavnu i sudsku vlast, ali i svoje izvorne prihode i vlasništvo - reče Čanak i uzburka nove duhove u Srbiji.
Ipak, mada i samo pominjanje samostalne zakonodavne, izvršne i sudske vlasti i laicima zvuči kao stvaranje nove države, u LSV-u opravdanje za svoje izjave pronalaze u novom Ustavu EU?!
- Važno je reći da u Vojvodini nema separatizma, a našu stranku nazivaju separatističkom upravo oni protiv kojih se LSV bori. Mi samo želimo da sačuvamo vojvođanske pare. Vojvodina samo traži ono što imaju sve regije u Evropi - ni manje, ni više. To je samo decentralizacija sa zasebnom zakonodavnom, ustavnom i delimično sudskom vlašću, koja bi znatno poboljšala funkcionisanje Vojvodine i građane približila odlučivanju - rekla nam je poslanik LSV-a u srpskoj Skupštini Aleksandra Jerkov.

Na našu konstataciju da je i na Kosmetu separatizam počeo na gotovo identičan način, ona je odgovorila da je cepanje južne srpske pokrajine počelo kada im je Srbija sve to oduzela.
- Srbija je i za Kosmet nudila rešenje više od autonomije, manje od nezavisnosti, ali je to bilo samo na rečima. Zalažemo se za to da Vojvodina dobije tu suštinsku autonomiju kakva se predlagala za Kosmet - zaključila je Jerkov.
Autor:
Jasna Vučić

============================================================================================

Da li je to taj Canak, koji bi trebalo da zastupa, ili bude deo te "Evropske Srbije"?! 
Da li je to isti covek, isti polticar, koji je do juce , podrzao Tadica, a sada ce sa njime u koaliciju?! 
Koliko ce se Canaka i Cedista, suprotstaviti Srbiji, Srbiji na celu sa SRS-om?! 
Koliko ce tih Canaka, Cedista, Dinkica...Tadic da prigrli uz svoje skute?! 

-Ipak, svaka ptica, svojem jatu leti! 

DS i G17 žele vladu bez DSS
Autor: N. M. Jovanović,M. Maleš | 12.03.2008 - 08:11



Demokratska stranka trenutno vaga da li treba praviti širu predizbornu koaliciju ili će ići samo sa G17 plus i Sandžačkom demokratskom partijom i manjinama. Drugi demokratski blok činile bi LDP, LSV, SDP i eventualno SPO, sa kojima bi se posle izbora pravio dogovor o postizbornoj koaliciji. O potrebi da demokratski blok mora da osigura 126 mesta u parlamentu i bez DSS, juče su pričali lideri DS i G17, plus Boris Tadić i Mlađan Dinkić, saznaje „Blic“.

DS može da ima problem ako ide sa LDP u koaliciji jer će tako odbijati svoje glasače, ali i umanjiti sposobnost za postizborne koalicije. S druge strane, u stranci trenutno ne postoji raspoloženje da se sa DSS uopšte pregovara.
Sandžačka demokratska partija je veoma zadovoljna rezultatima razgovora njenog predsednika Rasima Ljajića i predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića, izjavio je danas potpredsednik SDP Munir Poturak.
- Ljajić i Tadić su postigli dogovor da u narednoj vladi Srbije SDP dobije jedno ministarsko mesto, da dobijemo četiri poslanika u skupštini u okviru liste DS i da u dvadeset gradova širom Srbije imamo predstavnike u lokalnim skupštinama gradova i opština - rekao je Poturak.
- Stranka G17 plus počela je neformalne razgovore sa demokratama o formiranju predizborne koalicije za majske izbore - rekla je funkcioner G17 plus Snežana Samardžić-Marković. Ona je navela da su počeli neformalni razgovori sa DS o mogućoj koaliciji. Snežana Samardžić-Marković je navela da će, ukoliko dve stranke budu dogovorile zajednički nastup, DS biti stožer te koalicije i ponovila da je G17 plus spreman i da samostalno izađe na predstojeće vanredne parlamentarne izbore. Na pitanje da li je sa DS razgovarano i o eventualnoj ponovnoj koaliciji sa DSS, Markovićeva je rekla da o tome nije bilo reči i da će to zavisiti od DSS.
Predsedništvo DSS donelo odluku o predizbornoj koaliciji sa Novom Srbijom na osnovu dogovora predsednika stranke Vojislava Koštunice i predsednika Nove Srbije Velimira Ilića.
Lider NS Velimir Ilić juče je rekao da će DSS i NS nastupiti zajedno na predstojećim izborima.
- Premijer i predsednik DSS Vojislav Koštunica i ja smo se dogovorili da na izbore idemo zajedno - samo dve stranke. U kampanju krećemo odmah, a naš cilj je jaka, stabilna i celovita Srbija - rekao je Ilić.
Stranke koju su do juče bile u koaliciji počele su da se međusobno optužuju, iako kampanja nije ni počela. Ilić je naveo da su posle izbora sve varijante i dogovori mogući, sem sa Dinkićem. „Pregovaraćemo sa svima. Dogovori su mogući i sa radikalima, a i sa Tadićem, ali bez Dinkića. Nemamo šta da pričamo sa Dinkićem, jer je on glavni krivac za pad vlade. On je Tadićev istureni igrač i ovo nije prva vlada koju je srušio“, tvrdi Ilić.
S druge strane, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da je premijer Vojislav Koštunica „oborio vladu zato što više ne želi da vodi Srbiju u Evropsku uniju“. Savetnik premijera Branislav Ristivojević mu je umesto Koštunice odgovorio stavom da „Đelić dobro zna da je politika Vojislava Koštunice da Srbija sa Kosovom i Metohijom treba da nastavi evropske integracije“.
On je rekao i da su u Srbiji svih ovih godina donošeni evropski zakoni i građena evropska država, kako ne bi bilo moguće da se preko noći, od ministarskog mandata „kao što je to slučaj sa Đelićem, zaradi 11 miliona evra“.
Koopredsednik SDPO Veroljub Stevanović juče je izjavio da ta stranka neće ići u koaliciju sa NS jer joj „tu nije mesto“. Drugi koopredsednik SDPO Vojislav Mihailović ranije je rekao da je još moguć dogovor sa narodnjacima.

Tadić sutra raspisuje izbore
Predsednik Srbije Boris Tadić raspustiće u četvrtak, 13. marta, skupštinu i raspisati izbore, saznajemo u kabinetu predsednika Republike. Predsednik Republike inače je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade Srbije raspušta parlament, ili da vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog, kaže Zakon o predsedniku Srbije.



Palma sa socijalistima i PUPS
Jedinstvena Srbija, saznaje „Blic“, trenutno je najbliža opciji da na vanrednim izborima nastupi zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije i Partijom udruženih penzionera Srbije, koju predvodi Jovan Krkobabić.
Proevropski nastupi Dragana Markovića Palme nisu bili dovoljni da uđe u blok sa DS, G17 plus i SDP, pa će predsednik opštine Jagodina doneti glasove koji će ovu koaliciju zasigurno zadržati iznad cenzusa.


blic

Знају с ким неће, гледају с ким могу
„Проблематични” ставови неких мањих странака могли би да угрозе евентуалне постизборне коалиције њихових великих партнера на чијим су листама били
 
Какв ће бити нови распоред снага у Скупштини Србије (Фото Б. Педовић) Три дана пошто је Војислав Коштуница саопштио да је Влади Србије у садашњем саставу дошао крај, са већом сигурношћу може се рећи ко са ким не би састављао владу после мајских избора него што би се могло претпоставити ко би са ким ступао у предизборне савезе, а нарочито у постизборне коалиције.

Демократска странка Србије већ је направила „црну листу” странака са којима више не би формирала власт у Србији, а на њој су још један актуелни коалициони партнер, Г17 плус, као и одраније непожељни Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка.

Демократска странка одбацује било какву сарадњу са Српском радикалном странком и Социјалистичком партијом Србије, а из евентуалне предизборне коалиције, осим ДСС и Нове Србије, искључује и ЛДП.

Радикали ће, као и до сада, на изборима наступити самостално, а о евентуалним савезима после гласања се не изјашњавају.

У сваком случају, какве год да буду предизборне коалиције, нема сумње да ће ДС, ДСС и СРС бити странке које ће пресудно утицати на формирање будуће владе с обзиром на то да је мала вероватноћа да ће иједна од ових странака добити довољно гласова да самостално састави нови премијерски кабинет.

Када је реч о предизборним прегруписавањима, за сада је извесно само то да је ДСС почео преговоре са Новом Србијом, који би према очекивању Андреје Младеновића, портпарола ДСС-а, у наредних пар дана требало да се заврше договором о новој-старој коалицији.

То потврђује и Дубравка Филиповски,потпредседница Нове Србије, која додаје да, што се НС-а тиче, дилеме нема.

– Уколико будемо ишли са неким то ће бити једино ДСС, јер имамо заједнички став према вођењу државе и националним питањима – каже Дубравка Филиповски.

Демократску странку тек очекују разговори са сродним странкама, а то су, према речима Бориса Тадића, лидера ДС, Г17 плус, Санџачка демократска партија Расима Љајића и „још неке странке”. Међу њима би се могло наћи места и за ЛСВ, коју је Тадић гостујући у „Утиску недеље” споменуо као једну од странака која га је подржала на председничким изборима, уз ограду да се његова и визија Војводине лидера лигаша Ненада Чанка не подударају.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС, каже за „Политику” да је ЛСВ свакако странка која тежи бржим евроинтеграцијама Србије, али да постоје и друга питања, попут односа према косовском проблему, о којима би требало постићи сагласност пре евентуалног коалиционог договора.

Г17 плус је, према речима Николе Папка, шефа Информативне службе ове странке, спреман да на изборе изађе самостално, али и на то да на њима наступи заједнички са свим проевропским снагама, због тога што су, како је објаснио, предстојећи избори референдум о европској будућности Србије.

За сарадњу са ДС изјаснио се и Расим Љајић, лидер Санџачке демократске партије, која је и пре годину дана била у савезу са странком председника Србије.Он је, међутим, у интервјуу РТВ Б92 оценио да би ДС требало да прошири изборни капацитет, да је потребно неке странке ставити на заједничку изборну листу и да ДС мора да изађе из „чисто страначког оквира”.

Према Љајићевим речима, то би морала да буде програмски врло јасна коалиција, која има за циљ улазак Србије у Европску унију.

Љајић, међутим, сматра да заједничка изборна листа ДС и ЛДП-а није реална, јер би то, вероватно, умањило изборни резултат ДС-а и да би за ДС тек после избора била прихватљива коалиција са ЛДП-ом.

Управо у разнородним ставовима мањих странака и партија националних мањина у вези са кључним државним проблемима, а пре свега о питању Косова и Метохије, лежи специфичност њиховог положаја уочи ових избора, у контексту склапања постизборних коалиција. Веће странке ће, наиме, морати да обрате пажњу кога окупљају око себе, како им неки предизборни савез, који им можда и није донео много додатних гласова, не би отежао или чак потпуно онемогућио учешће у власти после избора. Наиме, „проблематични” ставови неких мањих странака могли би да угрозе евентуалне постизборне коалиције њихових великих партнера на чијим су листама били.

Мада евентуална нова влада ДС-а и ДСС-а тренутно изгледа као потпуно немогућа варијанта, нико се још не усуђује да апсолутно искључи такву могућност.

Зоран Лучић, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију, један је од оних који су скептични у погледу новог савеза ове две странке.

– Колико сам ја разумео Коштуницу, он је сад рекао да неће више никад са ДС-ом – каже Лучић, али додаје и да је нова влада у коју би ушле ове две странке могућа само под условом да неко од њих попусти у својим ставовима.

– Тај ко попусти, пропао је на следећим изборима – оцењује Лучић за „Политику”.

Могућу постизборну сарадњу између ове две странке, међутим, додатно би отежало „убацивање” Г17 плус или ЛСВ на листу демократа.

Иако на јучерашњој конференцији за новинаре није желео да одговори на питање о могућности поновног прављења владе са ДС-ом, правдајући се да пре избора у ДСС неће говорити о постизборним савезима, Андреја Младеновић је ипак наговестио да би савез ДС-а са Динкићем и Чанком, представљао препреку за будућу сарадњу.

– Наше неповерење се тиче основног и првог принципа вођења политике према Косову и Метохији и ЕУ. То неповерење у наредном периоду ће бити све јасније и јасније. Изјава Бориса Тадића да постоји могућност да направе заједничку коалицију са странкама Ненада Чанка и Млађана Динкића показала је да је наше неповерење било оправдано – казао је Младеновић.

Он је објаснио да се то односи на то какву су политику водили Чанак и Динкић, да Чанак није гласао ни за једну резолуцију о Косову и да је бојкотовао доношење Устава, док је Динкић заговарао причу да Србија треба да прекине отплату косовског дуга и „на тај начин у фактичком смислу призна независност Косова”.

– Управо таква политика ће убудуће одсликавати и политику коалиције и ту се доводи у питање да ли је могуће одбранити Косово и Метохију са таквим ставовима – казао је Младеновић.

Ставови које је износио, а који су супротни политици ДСС-а, из „народњачког” блока отерали су и Јединствену Србију Драгана Марковића Палме. Он се успротивио прекиду евроинтеграција и повлачењу амбасадора из земаља које су признале нелегално проглашено независно Косово, због чега је Младеновић утврдио да „неке претходне изјавеговоре о томе да можда с неким другим странкама не бисмо могли заиста у сваком погледу да формирамо заједничку политику и представимо је бирачима”.

Сам Марковић каже да њега ДСС и НС нису „отписали” већ је он сам рекао да му се не свиђа „оно што они раде”. Са ким ће наступити на изборима, међутим, није хтео да открије, рекавши да ће о томе јавност да обавести сутра. До тад ће, како каже, да „преговара са људима”.

Сем гласова бирача из Поморавског округа, где има најјаче упориште у бирачком телу, Марковић би потенцијалним коалиционим партнерима, међутим, донео и терет некадашњег блиског сарадника Жељка Ражнатовића Аркана.

Према мишљењу Зорана Лучића, Јединствена Србија представља „проевропску домаћинску странку”, какав је и Српски покрет обнове. Он наглашава да те две странке, иако сродне, због прошлости не могу да поднесу једна другу.

Лучић процењује и да би Илићева Нова Србија много боље прошла са СПО-ом него са ДСС-ом, јер су бирачка тела НС и СПО много ближа него НС и ДСС.

– ДСС-ови бирачи су мало урбанији, мало образованији. Бирачко тело НС је исто као и СПО-а – каже Лучић и додаје: „Имамо веома антагонизовану политичку сцену са врло удаљеним странкама, са провалијама између појединих странака које би природно требало да буд савезници као што су ДС и ДСС. Поставља се питање ко са ким уопште може и какве ће коалиције бити после избора.”

„Народњаке” је, практично, напустио и „поцепани” Српски демократски покрет обнове: Крило предвођено Верољубом Стевановићем, градоначелником Крагујевца, још раније је склопило савез са Г17 плус за локалне изборе, а иста коалиција важиће и за парламентарне. Војислав Михаиловић, други копредседник СДПО, међутим, верује да ће они остати уз ДСС и НС.

Непознаницу за сада представља и Коалиција „Листа за Санџак” Сулејмана Угљанина, која је на парламентарним изборима 2007. била уз Коштуницу, али је уочи другог круга председничких избора 2008. подржала Тадића. Есад Џуџевић из Бошњачке демократске странке Санџака, једне од чланица Листе, најављује да ће његова странка позвати све бошњачке странке да наступе заједно, с обзиром на то да као мањинска листа не би морали да „прескачу” цензус од пет одсто.

– Мислим да је то реално – каже Џуџевић за „Политику” не желећи да се упушта у спекулације шта ће да раде уколико не наиђу на позитиван одзив међу партијама Бошњака.

Социјалистичка партија Србије, која је једина оценила да су нови избори лоше решење и која је заговарала формирање владе националног јединства, нема дилеме с ким ће наступити у новом изборном циклусу. Према речима председника СПС-а Ивице Дачића, социјалисти наступају у савезу са Партијом уједињених пензионера Србије а очекују да ће се им се придружити још неке партије и удружења.

Дачић је на конференцији за новинаре рекао и да га не питају с ким ће СПС у коалицију после избора.

– Питајте оне који су расписали ванредне парламентарне изборе с ким ће они у коалицију. И ако знају одговор обратите се нама – рекао је Дачић.

Ј. Церовина
М. Р. Петровић


[објављено: 11/03/2008]

politika

Pozadina premijerove odluke da se raspišu vanredni parlamentarni izbori
Koštunica hoće Vladu sa SRS

Premijer Vojislav Koštunica i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić načelno su se dogovorili da prave postizbornu koaliciju radi formiranja vlade. Po saznanjima „Blica“, Koštunica je odlučio da objavi pad Vlade i najavi izbore tek pošto je Nikolić izrazio spremnost da posle izbora formira vladajuću koaliciju sa narodnjačkim blokom.

  ......jedva cekam da vidim i tu pateticnu patriJotsko - domacinsku papazjaniju, pa da se slatko nasmejem, pisuci vam pisma iz tudjine

 

Čim blic i b92 saznaju to je to nema dalje

I ja to kazem. Ali ne sve, samo neke.
Ove sto resavaju ekonomske probleme izvozom jabuka u Rusiju.

Auu brate, ala si ti opterecen jabukama! 

Ima onih, koji imaju kompleks od Rusa
Ima onih koji su optereceni EU
Ima onih koji bi se odrekli, dela svoje zemlje

Ali nisam do sada znao da ima i onih koji su optereceni jabukama 
Otvori covece zasebnu temu o jabukama, pa da "diskutujemo" o istim
Evo ja i da ti odgovorim odmah, da mi jabuke i nisu neko omiljeno voce