Rekao da je otišao iz zemlje a u stvari je silovao konje u Šilerovoj pa drogiran pucao u Zorana, šta?!

Sve je spremno za njega i samo se ceka pogodan trenutak da se dokazi izvade-protiv njega

n Osim nasilnog oduzimanja Kosova, šta je najveća opasnost za normalnu Srbiju?

- Grupa logoreičnih, revolucionarnih fanatika, zaostala od crknutog DOS-a, predvođena jednim predsedničkim kandidatom koji ne ume da objasni srpskoj javnosti od čega živi, sa nauljenom bubašvabom kao guruom, sa demohrišćanskim ideologom koji optužuje patrijarha Pavla da krije Mladića i savetnicima koji stoje u redu da za Kosovo potpišu nezavisnost.

n Znamo da u januaru podnosite krivičnu prijavu protiv više lica odgovornih, po vama, za ubistvo premijera Đinđića. Ko su ljudi sa vašeg spiska?

- Tražeći odgovor na pitanje: ko je imao najveće lične i političke koristi od streljanja premijera - strane obaveštajne službe, zemunska mafija ili politički protivnici, analiza pokazuje da je najsumnjivije interesno-zločinačko udruženje koje je lično poznavalo, družilo se i sarađivalo sa klanom kojem je već presuđeno. Grupa iz tadašnje vlasti, beskrupulozno čuvajući sopstvene položaje, a sve u ime Srbije, kapitulirala je pred ucenom svojih drugova iz „crvenih beretki". Pristali su na podelu vlasti sa beretkama, a da nisu iscrpeli sve mogućnosti odbrane države. Da bi se odbranili, danas optužuju političke protivnike da oni nisu dozvolili upotrebu vojske. Komična tvrdnja, s obzirom na to da pomoć vojske nisu ni zatražili, već su odmah pristali na sve. Onda su, namerno ili iz nehata, svejedno, izložili premijera atentatima. Ništa nisu preduzeli tim povodom. Naknadno, čak optužuju premijera da ih je baš on sprečavao u tome. Užas. Praktično, oni tvrde da Đinđić nije hteo da se brani, da je izvršio samoubistvo. Nehatom, nemarnim vršenjem službenih obaveza, izdajom prijateljstva, kolaboracijom - zločinačko udruženje je omogućilo njegovo ubistvo. Bez stida, bez ijedne ostavke, bez traženja oproštaja od srpske javnosti ili nad odrom, preuzimaju vlast, rade sve što nisu smeli dok je Đinđić bio živ. Dvojica, koje je za života premijer odbacio, postaju svemogući lideri. Gospodari smrti i slobode svakog građanina. Neuronima oskudni trotoarista Živković postaje premijer i vlada godinu dana, raspisuje izbore i gubi ih. Tražim od tužioca da istraži - ko je sve u državnom vrhu, nehatom, nemarom ili nesavesnim vršenjem dužnosti, te prisnim druženjem sa atentatorima, omogućio ubistvo Đinđića? Zna se ko je pucao, ali ko je postavio metu na grudi premijera? Neko krije svoj deo prokletstva.

Tražeći odgovor na pitanje: ko je imao najveće lične i političke koristi od streljanja premijera - strane obaveštajne službe, zemunska mafija ili politički protivnici, analiza pokazuje da je najsumnjivije interesno-zločinačko udruženje koje je lično poznavalo, družilo se i sarađivalo sa klanom kojem je već presuđeno.