ovde se govori o pravnicima ,a pravo i pravnici su dve mahom suprotstavljene pojave  ...

Moja prica se sastoji iz toga da ja idem u srednju medicinsku skolu, koja se kod nas, u mom kraju smatra jednom od najtezih skola, ako ne i najtezom. I zaista je jako teska. Ali nije o tome prica.

Prica je o tome da, kad god nekome kazem da idem u tu skolu, prvo krece procenjivanje, dal ja mogu da idem u tu skolu, tj. da li sam sposobna. Onda krene sa pitanjima kako je u skoli, i sve, i na kraju divljenje (do neke odredjene, vrlo niske granice) zbog toga sto se ipak zna da je skola teska.

Posto se zna, da vecina sestara po bolnicama i domovima zdravlja radi sa srednjom skolom, mnogi me vec gledaju drugacije, jer cu za 3 godine i ja biti na mestu neke od tih sestara, naravno, ako ne nastavim skolovanje.

Onda, krene malo drugacija prica. Babe i dede me vec smatraju za doktora, i vec sve znam. Merim pritisak, i ako je 100 sa 150 zasto je toliki, i onda ti objasni njima da dotle jos nismo stigli u prvoj godini srednje. Kad god im je nesto, sta im je, i zasto im je tako. Mislim ne samo u slucaju baba i deda, vec u jos nekim slucajevima. Kao da se od mene vec ocekuje da pomognem, i ne ostavlja se mesta za objasnjenja o tome kako za to jos uvek nisam spremna.

Naravno, jednoga dana, zdravlje boze  , bicu spremna i necu stedeti na znanju, i opet ce mene biti vezivana misljenja da sve znam. Jos uvek se na medicinsku sestru gleda kao na one zenice iz 50.ih, 60ih, prosloga veka, u belim klompama sa belim kapicama, spremne da pomognu u svakoj situaciji, mada ove danasnje sestre uveliko zasenjuju taj lik sestre. 

za medicinske sestre i ljekare u noćnim smjenama takođe postoji predrasuda 

ah, to već nije predrasuda, to je proverena činjenica 

c@ther!nee, smatraj se srecnom... ja bolje da ne pricam kakvo je misljenje izgradjeno o ucenicama tvoje srednje skole u mom gradu... 

Sto se tice teme:
Pa i ima i nema neke logike u podvajanju pojedinih profesija... sve je opet stvar subjektivnog misljenja, jer bi objektivnost znacila da se sve vrsi po pravilima kojih je u danasnje vreme sve manje ili ih naprosto - nema... (mito/korupcija)

Najvise postovanja nekako ulivaju doktori. Zasto? Zato sto prosecnom coveku kroz glavu prodje uglavnom strucna srednja, onda fakultet od cetiri,pet i kusur godina usavrsavanja i praxe... Iskustvo se stice godinama pa tako i sa medicinom... Uostalom, ako ne u stvarnosti, zelja svih nas je da na tim "funkcijama" budu pravi, zdravi i pre svega sposobni (za to kompetentni) ljudi koji ce da nas lece...
Iz milion primera znamo kakvi su uslovi po tim skolama (prvenstveno mislim na fax) da je prisustvo uglavnom obavezno, da su knjige i debele i obimne, da je praxa u okviru faxa i drzavnih bolnica, i tu hteo ne hteo - nema mnogo vrdanja... veza ima kao i svuda, ali niko nije budala da plati da bi ubijao ljudi (takvi cine 0.01%, bar se nadam, najiskrenije) i logicno coveka koji je sve to prosao gledaces sa postovanjem...

Jednoga dana ti bas on mozda spasi zivot... Zato se i kaze da je Doktor najblizi Bogu sto se toga tice (Svi ateisti neka se ne obaziru na navedeni primer) ali stvaro su jedini u prilici da spasu i bukvalno "poklone/daju" nekome zivot... od samog rodjenja do raznih operacija...

Zasto sam uzeo bas doktore? Zato sto ja imam takvo misljenje o njima i smatram da su jedni od retkih sa cijom procenom po profesiji necete pogresiti...

Ostali? Pa da vidimo... (neke na primer)
P.S. Ne bi bilo lose kada bi svako ostavio profesiju kojom se bavi da bismo se drzali medjusobne diskusije u okviru iste, a ne setali "random" kategorijama.

Neko je spomenuo (tj. sama Bambina, moja greska) Psihologe... Plemenito zanimanje, nema sta... bolesti uma nisu nimalo zanemarljive u odnosu na fizicke, jer sta ce vam zdravo telo ako nemate zdrav um da upravlja njime...

Moje misljenje:
Filantrop (na prvom mestu)
Onaj ko hoce da pomaze drugima u nevolji i da im pomogne koliko god moze.
I to je jedino misljenje koje vuce ta profesija dok ne cujem samog coveka.

Psihologa se u sustini plase dvolicne osobe... ili oni koji se trude da budu nesto sto nisu... Zasto? Zato sto su ubedjenje da ce psiholog da ih analizira i da ih provali... sto je njihov i jedini strah jelte...

Zasto bi se ostali plasili i sta bi trebalo da misle o njima? Elem:

Zar svi mi ne slusamo pazljivo druge sta pricaju ili misle? (njihova misljenja)
To je prvo i osnovno sto covek cini (sto bi trebalo da cini) kada mu se neko obraca
Zar vecina nas nije spremno da da svoje misljenje na osnovu izlozene price druge osobe?
Zar vecina nas nije spremna da predlozi sta "valja" ciniti? Odnosno udeli "savet"?

Zar nismo svi pomalo psiholozi? (izvinjavam se Bambini sto nam svima pripisujem njene mukotrpne godine studija)

Jedino sto nas razlikuje je stepen i izvor iskustva... Koliko dugo imamo "obicaj" da dajemo savete i da li to cinimo iz sopstvenog iskustva (zivotne situacije), jednostavnog "nagadjanja" ("sta bih ja ucinio") ili iz neke knjige (Psiholoske sadrzine)

Pa da se vratimo na pitanje - Zasto bi se plasili? Zato sto ce i iole pametna osoba pokusati da razgranici sebi da li je njegov sagovornik "normalan" ili licemer, a tek psiholog koji uzgred verovatno ima neke svoje "fore" za to...

A da li bi svi trebalo da se plase? Naravno da ne... onaj ko smatra da nije licemer/dvolican kao ni onaj ko smatra da nije u tolikoj meri. (posto ima slucajeva kada su svi licemeri do odredjenog nivoa zavisno od situacije u kojo se nalaze, ali to vec prelazi u sferu opstanka)

Sta bi trebalo da mislimo o njima?
Da su ljudi, normalne osobe bas kao i mi... samo sa odredjenim visim znanjem u nekoj oblasti, kojeg ne treba da se plasimo jer upravo zbog istog mozemo da smatramo da su iskusniji sto se saveta u toj oblasti tice... 

I samo da dodam, opet licno misljenje, ja ne smatram uvredom da neko "vuce" znanje iz knjige, jer je to valjda i poenta ucenja... a to da li ce neko da mi veruje da li sam nesto sam smislio ili "prepisao", moze da me pita, i nakon toga mi je svejedno sta ce da misli... dok god ja budem stajao iza onoga sto sam prvobitno rekao.

Nekom drugom prilikom moje misljenje o "kolega" pravnicima... 

Zavrsio sam saobracajnu. Kad u Uzicu kazes da ucis saobracajnu svi kazu ''a saobracajac!''  i klimnu glavom

E sad, ne znam da li si mislio da tim klimanjem i izgovaranjem toga ciljaju na podastavanje ili ne znam na sta vec...

Ali eto, podseti me, i policajci mogu da budu "ugrozena" profesija kao i prvobitni psiholozi...

Zasto svi mislie da su oni "nuzno" zlo koje zivi od naplte kazni drugima?

Pa da se ne cine prekrsaji - ne bi bilo ni kazni
A prekrasjem se smatra krsenje zakona - a zakon donosi drzava
Policajac samo sprovodi zakon - a kada ga ne bi sprovodio on bi ga krsio

I sta sad tu - policajac i odma pffffff (predrasuda)... Uzged da ne spominjemo viceve koji su ih i doneli na losem glasu... i eto, sto se oni ne zale da ljudi imaju pogresno misljenje zbog profesije? Nego se uhvatili za to ovi psiholozi... (opet izvininjenje Bambini, samo ih uzimam za primer  ) (to verovatno nijma utice na psihu...  )

Pa stvarno, sto se ne zale? Zato sto znaju da nezadovoljni gradjani mogu samo da im pljunu pod prozor i nista vise... 

Tako da, to sto je zakon "cepidlacki" i sto nasa zemlja nema standard da ga pokrije, to je vec stvar odnosa gradjanin-drzava... policajci su tu samo posrednici...

P.S. Znam par extra starijih ljudi koji se uspesno bave ovom profesijom dugi niz godina, i mogu da vam kazem da o njima imam neko misljenje "mini heroja" sta su sve proziveli...

A eto jbg, znam i masu onih koji redovno zaustavljaju kamiondzije, jer na onolikom kamionu retko kad ces da nadjes da sve valja... al' jbg... standard... 

Klimanje glavom znaci da znaju o cemu se radi To ti je otprilike skola u kojoj 90% muskaraca ima max 2 iz vladanja



oni su ugrozeni zato sto nemaju mozak

Pa eto, i sam si odgovorio... zbog tih 90% ostalih 10% pati od pogresne procene njihove profesije...

Odnosno... U svakom zitu ima kukolja...

To sto neki tu profesiju ne obavljaju kako bi trebalo, ne cini tu profesiju neplemenitom... niti sve ljude te profesije "uskracenim za mozak"... 

P.S. Imamo i mi takvih skola...  (al' ae kad sam vec zauzeo "odbrambeni" stav na ovoj temi  )

Pandur je pandur jednostavno da je bio pametan ne bi bio pandur. Niko mi u porodici nikad nije bio pandur niti ce ikad iko biti. Niti moze biti plemenito niti dobro zanimanje ali fakat bez njega se ne moze.


Ovo za saobracajnu se ja malo salim cisto da podgrejem malo atmosferu