c,c,c a kad su imali miting, kad je poceo strajk gladju, na krovovima zgrada su bili snajperisti spremni da brane vlast do poslednjeg demonstranta.


...

samo da se ovi fašistički plaćenici već skinu s vlasti, kao i ovi izdajnici Miloševićevog puta.!

                             BOLJI CRNJAK NISAM SKORO PROČITAO

######################################################################


Cvetković: Kandidatura za EU je diploma Vlade

Prioritet Vlade Srbije biće dijalog sa Prištinom, rekao je premijer Mirko Cvetković, navodeći da će Evropska unija utvrditi datum početka pregovora o pristupanju Srbije čim se postigne napredak na tom polju.


Arhivska fotografija
"Dijalog sa Prištinom će u narednom periodu biti prioritet Vlade. Onog trenutka kada dobijemo datum za početak pregovora, siguran sam da će nama biti lakše nego većini država koje su stekle status kandidata i otvarale pregovore po poglavljima jer mi smo daleko odmakli u reformama", kazao je Cvetković u intervjuu za nedeljno izdanje lista Press.

Na pitanje kako rešiti kosovski problem, a da se ne uspori evropski put, Cvetković je rekao da su evrointegracije Srbije i rešenje za Kosovo dva istovremena procesa, kao i da se vlada zalaže za dugoročno održivo rešenje za Kosovo.

Cvetković je kazao i da je Izveštaj Evropske komisije "diploma Vladi Srbije" za postignute rezulate u evrointegraciji i za njenu reformsku opredeljenost.

"Kada mi je Vensan Dežer dodelio Izveštaj Evropske komisije sa pozitivnom preporukom za kandidaturu Srbije za članstvo u EU, osećao sam se kao da sam diplomirao", kazao je Cvetković.

On je rekao da su dodatni zahtevi EK statusno neutralni i da nema pritisaka na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.

"U tom kontekstu sam zadovoljan što nismo dobili neke nove uslove koji mogu da izazovu probleme", rekao je Cvetković.

Na pitanje da li će kandidatura biti najveći uspeh njegove vlade, Cvetković je rekao da je Vlada, u uslovima najveće ekonomske krize, ispunila obećanje o evro-integraciji zemlje.

Za Cvetkovića je, kako je rekao, najveći neuspeh njegove vlade porast nezaposlenosti.

(Beta)

Ovom Cvetkovicu stvarno treba dati medalju za ovakvo kenjanje.   Kakva qrac diploma za kandidaturu,evo da se vratimo na ovo sto je napisano u decembru ove godine kad popusimo karu sto se tice kandidature,pa da vidimo onda da li da vam damo diplomu u glavu.

Пао сајт жутог предузећа:


http://www.ds.org.rs/

                                 KLIZEĆI START - POLITIČKE STRANKE KRENULE U PREDIZBORNI RAT

                                                Počela prljava kampanja

U Srbiji je počela prljava predizborna kampanja iako izbori nisu ni raspisani. Ceo Beograd je oblepljen plakatima sa likom Tomislava Nikolića na kojima se u dve fotografije građani podsećaju na njegov politički put - od radikala do naprednjaka

                                             
Original  falsifikata ... Beograd već izlepljen predizbornim plakatima sa likom šefa naprednjaka

Na plakatu sa provokativnim pitanjem „Ko vas nikad nije slagao? Nikolić ili Toma?" stoje dva postera - prvi iz vremena kada je bio radikal nešto „ozbiljniji" Nikolić nosi majicu sa likom svog bivšeg partijskog šefa i natpisom „ Šešelj srpski junak", dok se na drugom u ulozi lidera naprednjaka zadovoljno smeje.
„Nikolićev slučaj", smatraju sagovornici Pressa, samo je uvod u agresivnu i prljavu borbu političkih aktera za svakog birača pred predstojeće izbore. Dodaju da politički protivnici očigledno neće birati sredstva da ostvare što bolji rezultat.

Vučić: Nikad gluplji plakat

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da nikad nije video gluplji plakat.
- Šta im je poruka, „mrzimo Tomu i SNS"?! Odmah sam znao da je to zajednička akcija DS-a i SRS-a. Ne brine nas negativna kampanja, videćete da će SNS u narednom periodu biti u još većoj prednosti - komentariše Vučić.
I u DS-u i u SRS-u su odbacili te optužbe zamenika predsednika SNS-a.
Demokrate navode da se nikada nisu bavili negativnom kampanjom, već isticanjem svojih pozitivnih rezultata, ali navode da će možda ova kampanja biti najprljavija od uvođenja višestranačja u Srbiji.
Zamenik predsednika SRS-a Dragan Todorović kaže da kreće bespoštedna predizborna utakmica, kojoj će poseban ton davati SNS, jer je ovo „poslednji Nikolićev valcer".
Todorović: Poslednji valcer

- Nikolić će sve „karte" baciti na ove izbore, jer zna da ako ne bude osvojio vlast, gubi sve. DS je učestvovao u pokušaju razbijanja SRS-a, ali je izgleda iznegovala zver, SNS, koja je može progutati - smatra Todorović.
Saradnik Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin kaže da započeti rat plakatima ukazuje da će se politički suparnici „udarati ispod pojasa i grebati i zubima i noktima".

                                                                   
                         

Napadnut sajt Demokratske stranke

Da prljava kampanja uzima maha govori i to što su hakeri juče ujutro oborili zvaničnu internet prezentaciju DS-a. Haker potpisan kao John The Ripper na sajtu demokrata postavio je natpis „Otpor" i prepoznatljiv simbol te organizacije sa pesnicom. Poznavaoci prilika navode da je lažni Džon zapravo Srbin i da je sa istim potpisom obarao i sajtove Gej strejt alijanse, samostalnih sindikata i drugih organizacija.
Demokrate su ovaj potez pripisale političkim oponentima
 
- Takva negativna kampanja će za posledicu imati porast apstinencije među biračima koji su već umorni od demokratije koja ne daje rezultate, u kojoj nema najsposobnijih ljudi. Efekti prljave kampanje su ograničeni. Pozitivna, ona u kojoj se navode konkretni rezultati i planovi je najefikasnija - navodi Cvetićanin.

ŽARKO OBRADOVIĆ: SPS NEĆE VLADU SA SNS!


Koaliciju pravimo s DS i verujem da ćemo činiti buduću vladu. To je najkorektnije I prema demokratama i prema našim glasačima



BEOGRAD - Odani partneri.
Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke i zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, u intervjuu za Kurir otkriva zašto SPS više neće da trpi nekorektno ponašanje SPO, kao i probleme koji postoje u koaliciji.

* Kako komentarišete učestale kritike člana vladajuće koalicije SPO na račun SPS?
- SPO se ponaša nekorektno. Ne mogu da prežale to što je danas 18. oktobar 2011. godine, a ne devedesete. Oni se vode politikom i retorikom devedesetih. Partneri smo u Vladi i ako im je nešto smetalo, imali su prilike da nešto učine, a nisu. Ako im SPS nije po volji, mogli su da reaguju mnogo ranije, a ne sada, nekoliko meseci pre izbora. Nećemo ni mi više da trpimo takve stvari.

* PUPS sve glasnije najavljuje da će na izbore sam. Da li postoji neki problem u koaliciji?
- Nema problema. Mi ćemo na izbore izaći zajedno s PUPS i Jedinstvenom Srbijom. Članovi PUPS pojedinačne izjave koriste kao potvrdu svog političkog identiteta.

* Da li možete da napravite koaliciju sa SNS Tome Nikolića?
- Koaliciju pravimo sa DS i verujem da ćemo činiti buduću vladu. To je najkorektnije i prema DS i prema našim glasačima.

* Da li ste zadovoljni učinkom ministara iz redova SPS nakon rekonstrukcije Vlade?
- Jesam. Imamo još dosta do izbora, tako da će se učiniti mnogo toga. Ekonomska situacija s kojom se suočavamo je takva da ono što se radi ne može odmah da se prikaže. U prosveti ćemo usvojiti tri zakona, strategiju obrazovanja, a završićemo projekte iz oblasti nauke koje je ministar Đelić započeo.



 Kaznićemo profesore sa Jutjuba!

* Jutjub su preplavili snimci profesora i nastavnika koji se, u najmanju ruku, neprimereno ponašaju na času.
- U prosveti je na svim nivoima zaposleno oko 125.000 ljudi. Dešava se da neki pojedinci ne reaguju na način koji je primeren profesiji. Mi u tim situacijama reagujemo tako što, čim nas obaveste, šaljemo prosvetnu inspekciju. Takvo ponašanje profesora je neprimereno iako neki đaci, pa i roditelji, to odobravaju. Granica mora da postoji, u suprotnom se oni ne bi zvali nastavnici.

Zatvorili smo 1.500 odeljenja!

 

- Poražavajući je podatak da su mnoge škole prazne i da je za tri godine ukinuto preko 1.500 odeljenja zbog malog broja đaka. Ideja nam je da za osnovce koji žive daleko obezbedimo autobuse i pratioca kako bi sigurno stizali do škole - odgovor je ministra na pitanje šta će, između ostalog, doneti novi zakon o osnovnim školama.


* Kako komentarišete proteste studenata na Filološkom fakultetu? Proveli su noć u zgradi i, kako kažu, ne nameravaju da odustanu od svojih zahteva.
- Studenti koji protestuju kao Plenum studenata Filološkog fakulteta imaju svoje zahteve. Dekan Filološkog fakulteta, šefovi katedri i predstavnici Studentskog parlamenta (koje Plenum ne priznaje) kažu da se problemi rešavaju ili su već rešeni. Međutim, zahtevi koje je od studenata dobio Fakultet razlikuju se od onih koje je Ministarstvo dobilo 6. oktobra. Između ostalog, zahtevaju da sledeće godine uslov za upis na narednu godinu bude 48 bodova, a ne 60. To će biti predmet razmatranja tek kad krajem jeseni uradimo analizu prolaznosti.

* Studenti mnogih fakulteta bune se zbog povećanja cena školarina.
- Naš stav je da se školarine ne povećavaju. Poslaćemo inspekciju i preduzeti mere protiv svake visokoškolske ustanove ako je to učinila. Međutim, kako bismo mi reagovali, potrebno je da nas studenti obaveste o poskupljenju studija.

* Da li ste zadovoljni uvođenjem bolonjskog sistema studiranja?
- Rezultati Bolonje nisu ispunili očekivanja koja smo imali pri donošenju Zakona o visokom obrazovanju. Nije ni u drugim zemljama med i mleko. Imamo dosta načelnih stavova i kritika bez konkretnih predloga. Mora se uperiti prstom i reći - ovaj program ne valja, ovi su studenti ili profesori nezainteresovani za rad. Međutim, napredak je evidentan. Kad smo 2008. menjali zakon, prolaznost je bila od 14 do 28 odsto na univerzitetima, a danas je višestruko veća.





kurir

Srbijanka Turajlić: Na izborima će pobediti nevažeći listići


BEOGRAD - Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listići su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo. Prosto mi se čini da će tako biti – kaže za „Blic“ Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji.


Ako je Demokratska stranka mogla da uđe u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, nema stranke s kojom se neće udružiti da ostanu na vlasti: Srbijanka Turajlić

Kako vam izgleda zagrevanje pred predizbornu kampanju?
- Ne pratim kampanju i pitam se koliko naroda uopšte prati stranačka prepucavanja i koliko ljudi zaista misli da za bilo koga uopšte treba da se glasa. Imam utisak da se oni međusobno igraju, potpuno nesvesni šta ovog momenta građane stvarno interesuje i tišti. Opet je na delu poluamaterizam, nekakvi samouki marketinški stručnjaci koji su im rekli da bi bilo dobro da se napravi ovaj ili onaj potez, pa oni to tako rade. Ne verujem da će to uticati na bilo koga, samo se nepotrebno troši novac.
 
Da li očekujete da će Srbija 9. decembra dobiti status kandidata?
- Ne očekujem ništa, ali ne vidim da je to toliko važno koliko svi žele da prikažu. Zato što se radi o kratkoročnim, poluamaterskim, marketinškim procenama. Vlada misli da je važno da dobije status zato što bi joj to odgovaralo za sledeće izbore. Sve dotle dok mi ne razumemo pojam statusa kao prvi korak za ulazak u članstvo uređenih zemalja, ne mislim da je bitno da ga dobijemo. Kada budemo zaista razumeli šta znači evropeizirati državu i srediti je, onda će biti bitno da dobijemo status.

                         ЕУ брише ноге о оти­рач звани „влада Србије“

             
                                          Евроазијска Унија

Еви­дентно је да нема државе у запад­ној Европи, која није обри­сала ноге о оти­рач звани влада Србије

Пошто­вани чита­оче, замо­лила бих те овог пута да оба­ве­зно нађеш причу “Данга“ коју је напи­сао Радоје Дома­но­вић и про­чи­таш је, а сада ћу те под­се­тити на кључну тему: Млад, ново­и­за­брани поли­тички вођа пре­длаже да се свима у држави уси­ја­ним гво­жђем стави жиг на чело, упо­зо­ра­ва­јући да су болови, који нас оче­кују јаки и муке велике, али како смо ми потомци врлих пре­дака, “Сваки прави родо­љуб, сваки који жели да се племе не обрука пред све­том, под­неће бол јуначки и мушки“.

Ова прича је напи­сана пре 112 година.

Да ли је Дома­но­вић васкр­сао, или се ништа није променило?Бити жиго­сан у дана­шње време не значи ништа друго него добити жиг Евро­пске уније, а муке које треба да под­не­семо су одри­цање од Космета, Снџака, јужне Србије и Војво­дине. У поме­ну­тој причи један сто­го­ди­шњи ста­рац се буни про­тив тог ропског сим­бола на српском челу, то јест про­тив новог патри­о­ти­зма. Старца је из сале у којој је ново­и­за­брани вођа гово­рио “напредни“ (и тада је било напре­дњака) део при­сут­них изба­цио и још га премлатио.

Еви­дентно је да нема државе у запад­ној Европи, која није обри­сала ноге о оти­рач звани влада Србије.
Нешто касније, од овог Дома­но­ви­ће­вог старца, један други ста­рац – мудрац и духов­ник пише сле­деће: „Србија је сусед Европе, али Србија није Европа.“ Ово су речи Св. Нико­лаја Жичког.

Да се којим слу­ча­јем Свети Нико­лај Жички појави на савре­ме­ној поли­тич­кој сцени и изго­вори ове речи, сигурно је да би се про­вео као онај ста­рац из Дома­но­ви­ћеве приче. Веро­ватно и горе! Да набра­јам ко би га лин­чо­вао било би више него суви­шно, довољно је рећи сви они који у Србији заго­ва­рају евро­а­тлан­ске инте­гра­ције, то јест ула­зак у Евро­пску унију.

Свети Нико­лај Жички би (наро­чито у Војво­дини) одмах био про­гла­шен за фаши­сту, његово учење би наши вајни књи­жев­ници и фило­зофи – дру­гови БТ (Борис Тадић) про­гла­сили за ана­хроно, кле­ри­ка­ли­стичко и уопште бљак. Као да видим наше поли­тичке прваке (или ти прва­чиће) како пона­вљају Дома­но­ви­ћеве речи: “Доле с том мато­ром рђом! Матора кукавица!“

Да је у Србији од 2000. године на сцени педо­кра­тија (да не изго­во­рим и оно друго) то није ника­ква новост. Одне­куд су испли­вали мла­ђани “експерти“ по свим могу­ћим пита­њима, без ијед­ног дана стажа у било каквој рад­ној орга­ни­за­цији, и у било каквој струци. Сви око три­де­се­так година почели су да кроје тесан јелек овом народу, тесан да тешњи не може бити, а успут, као да то није ни важно почела је прича о члан­ству у ЕУ, да би се на њу надо­ве­зала прича о брат­ским одно­сима са НАТО пак­том. Данас је тешко и при­се­тити се свих могу­ћих тер­мина којима је Европа преко наше поли­тичке гар­ни­туре мрцва­рила српски народ. Најпре су били стан­дарди, затим неки ста­а­тус, па онда ста­тус и стан­дарди и сада се грче­вито боримо не за очу­вање цело­ку­пно­сти наше државе, него се боримо за звање кандидата.

Нимало слу­чајно наша власт нијед­ном при­ли­ком не спо­миње ника­кав други пут и ника­кву другу могућ­ност изла­ска из беде у којој се тре­нутно нала­зимо, jeр ако народ аван­зује, они су пропали.
Ситу­а­ција је до те мере апсурдна да се не да речима опи­сати. Немо­гуће је наћи поре­ђење у савре­ме­ном свету. Са једне стране је запад, који ста­лно лупа шамаре Србији и само што не каже “М’рш стоко“. Да! Запад тако не говори, али тако ради – 1999. године нас је буква­лно уби­јао као да нисмо народ – него муве, а данас пуца по голо­ру­ким Србима на Космету, као по дивљачи за одстрел. Са друге стране, пак наша власт у име српског народа при­стаје на све то, и што су шика­ни­рања нашег народа жешћа, а пони­жа­вање Србије веће, то они (наша власт на челу са БТ) све бесми­сле­није трче у загр­љај сво­јим мучи­те­љима и силе­џи­јама. Иако је поли­тика ЕУ према Космету ста­лно била на штету Србије, рече­ница коју папа­гај­ски пона­вљају сви поли­ти­чари из вла­сти плус “напре­дњаци“ гласи: “Ипак, то не значи да треба да се суко­бља­вамо са Евро­пом и да пока­зу­јемо да нећемо да уђемо у ЕУ“.

Еви­дентно је да нема државе у запад­ној Европи, која није обри­сала ноге о оти­рач звани влада Србије. Лице­мерје запада када је Србија у питању, а које је на евро­пској (и свет­ској) сцени, нема гра­ница, па тако неки Енди Спаркс, који је по функ­цији заме­ник шефа неког Еулекса (дове­де­ног у Србију од стране БТ и његове клике), у недељу 9. окто­бра изја­вио је: „Данас је кишо­вито, хладно време и заи­ста ми је жао људи који стоје у бли­зини бари­када. Мислим да се плаше за своју будућ­ност, али пору­чу­јем им да не морају да брину о њој, јер вла­да­вина закона ће бити у функ­цији у било ком делу Косова и раду­јемо се успо­ста­вљању закона и на северу“. Зами­слите само како је он пун бриге за српски народ? Веро­ватно му се не сви­ђају лешеви који би за живота били пре­хла­ђени. Већи без­о­бра­злук, лице­мерје и без­оч­ност нисам одавно ни чула ни про­чи­тала, међу­тим нико од наших поли­ти­чара, којима је између оста­лог дужност да се огласе, када је ова­кав без­о­бра­злук у питању, није ни зуц­нуо, али се зато редовно огла­ша­вају пред­став­ници демо­крат­ске “елите“ из Европе и њихови под­ре­паши из Србије. Када у нашим нови­нама, или ТВ није јављено како је распо­ло­жена Мери Ворлик и Јелко Кацин, то одмах значи да ће неко из редак­ција тих гла­сила бити ауто­мат­ски смењен.

Над Срби­јом је такав поли­тички мрак да је про­сто немо­гуће, међу свим могу­ћим стра­нпу­ти­цама, наћи пут из ове наци­о­на­лне и мора­лне црне рупе. У оној Дома­но­ви­ће­вој при­по­веци са почетка овог тек­ста, јунак – при­по­ве­дач се про­бу­дио из сна и спа­сио се, а када ћемо се ми про­бу­дити, трг­нути, шта год да је, сами Бог зна. Све се бојим да се не про­бу­димо пре­ка­сно и када број жиго­са­них у односу на оне који то нису буде већи и да нам кола бес­по­вратно не “обрну низа страну“!

Нимало слу­чајно наша власт нијед­ном при­ли­ком не спо­миње ника­кав други пут и ника­кву другу могућ­ност изла­ска из беде у којој се тре­нутно нала­зимо, jeр ако народ аван­зује, они су про­пали. Тако је народ дове­ден у стање духовне и мора­лне апа­тије и има се ути­сак да се оче­кује чудо.

Чуда у запад­ној поли­тици не постоје, све је до детаља испла­ни­рано још деце­ни­јама, а неке ствари и сто­ти­нама година уна­зад. Нимало слу­чајно је деве­де­се­тих година про­шлог века један од рекви­зита и про­сто сим­бола тако­зва­них демо­крат­ских про­мена у Србији, била пиштаљка. Они које је та пиштаљка тре­бала да смени и истера били су зли момци, а они који су пиштали, сва­како су били добри момци. Током Дру­гог свет­ског рата то “демо­крат­ско оружје“ је кори­стио Гестапо, то јест његови поли­цајци када су јурили иле­га­лце кому­ни­сте, пар­ти­зане, Јевреје и патри­оте уопште. Пот­пи­сник ових редова је то видео углав­ном у филмо­вима, али се зна да наве­дени опис демо­крат­ског хва­тања патри­ота по оку­пи­ра­ним евро­пским гра­до­вима није само бујна машта филм­ских сце­на­ри­ста и режи­сера, него нешто што је засно­вано на реа­лним чиње­ни­цама. Порука повратка пиштаљке је сасвим јасна. Звук који је циви­ли­за­циј­ски био непри­ја­тан и иза­зи­вао нега­тивна осе­ћања, сада постаје сим­бол сло­боде и среће. Пре неко­лико година сам у Новом Саду била запа­њена када сам видела град­ске гим­на­зи­ја­лце да уз пиштаљке плешу на Тргу сло­боде. Истина, био је мај, на Дунаву није било леда, а и да је било, Срби су народ који је обо­лео од наци­о­на­лне амне­зије. Да Спо­ме­ник жртвама рације у Новом Саду није подиг­нут за време СФРЈ, сада се онај и који би хтео то да уради, заси­гурно не би усу­дио због раз­них коа­ли­ција, функц­ци­о­нер­ских поло­жаја и слично, а ови други би најве­ро­ват­није твр­дили да су Срби сами поска­кали под лед.

Ми смо дошли до тачке када морамо одлу­чити хоћемо ли живети као нација са сво­јим наци­о­на­лним име­ном и пре­зи­ме­ном, са сво­јом децом у сво­јој кући, или ћемо постати нација са неар­ти­ку­ли­са­ним гово­ром и мута­вом децом, физички и мен­та­лно, тро­мом омла­ди­ном, без своје куће и кућишта.
Није чудо ни то да је 1999. године “кампања“ НАТО пакта про­тив Србије у свом називу имала реч анђео. Истина додат је при­дев мило­срдни, али је изо­ста­вљена реч, коју је то мило­срђе про­и­зво­дило, а то је смрт. Тај “анђео“ је омо­гу­ћио да је Србија данас на хирур­шком столу у поли­тич­кој мртвач­ници Европе, која је као нови Јозеф Мен­геле (“Анђео смрти“) черечи in vivo. Да се жртва не би ису­више оти­мала прво јој је изва­ђено срце, Косово и Мето­хија. Међу­тим, како се паци­јент пока­зао ису­више жилав и како у том срцу неке жилице још увек дама­рају, у помоћ су позвани сви лекари од док­тора Фран­ке­штајна без гра­ница са запада, до ане­сте­ти­чара и транс­фу­зи­о­лога Дра­куле са истока. Нај­горе од свега је то да је “помоћно меди­цин­ско осо­бље“ из саме Србије. Разне инстру­мен­тарке из НВО ради­о­ница, затим већ поме­нути кро­јачи и шнај­дери тесног српског јелека. Познато је да ми нисмо пре­бро­јали ни жртве из Дру­гог свет­ског рата, а камоли жртве бом­бар­до­вања 1999. године. Број оних који су умрли од после­дица бом­бар­до­вања (разне врсте рака) у нашој држави такође није утвр­ђен нити ста­ти­стички издво­јен и обра­ђен, али је тешко пове­ро­вати да то нису ура­дили они који су бацили оси­ро­ма­шени ура­ни­јум на нашу земљу, јер је и умно огра­ни­че­нима јасно да нас нису бом­бар­до­вали само да нас побију, него је то био и кла­сични експе­ри­мент над Србима – in vivo. Кроз изве­сно време ће какав упорни архи­вар заси­гурно у НАТО доку­мен­та­цији наћи спи­сак умрлих од оси­ро­ма­ше­ног ура­ни­јума у Србији. Ако неко ово сма­тра као пре­у­ве­ли­ча­вање, грдно се вара.

Ми смо дошли до тачке када морамо одлу­чити хоћемо ли живети као нација са сво­јим наци­о­на­лним име­ном и пре­зи­ме­ном, са сво­јом децом у сво­јој кући, или ћемо постати нација са неар­ти­ку­ли­са­ним гово­ром и мута­вом децом, физички и мен­та­лно, тро­мом омла­ди­ном, без своје куће и кућишта.

Оно што свак ко је писмен треба да зна – јесте да сва­како постоји пут изла­ска из овог мрака и глиба у коме се налазимо.

Могу само да зами­слим у какву хисте­рију падају сви до сада набро­јани аутори “српске среће“, када се спо­мену Евро­а­зиј­ске инте­гра­ције, или ти не дај боже ОДКБ. Од српске јав­но­сти се крије чиње­ница да би укљу­чење у Евро­а­зиј­ски савез био спас за Србију у буква­лном сми­слу те речи. Да овде још јед­ном подву­чем да би такав пут Србије био најло­гич­нији наста­вак цело­ку­пног исто­риј­ског, култур­ног и духов­ног наслеђа српско-руских односа.

Сви гео­по­ли­ти­чари од угледа Евро­а­зиј­ски про­стор одре­ђују као супе­ри­о­ран про­стор на пла­не­тар­ном нивоу и познате су речи вели­ког про­тив­ника Русије и пра­во­слав­ног света у целини, аме­рич­ког гео­по­ли­ти­чара Зби­гњева Бже­жин­ског: “ Ко буде овла­дао Евро­а­зи­јом, тај ће овла­дати целим све­том“. Зато је запад и одре­дио овај про­стор као своју мету, па је помоћу Миха­ила Гор­ба­чова раз­ру­шио СССР. Русија ипак није држава којој је пар сто­тина година, него држава која постоји више од јед­ног миле­ни­јума и успела је да се опо­рави од шока у ком је била сре­ди­ном и кра­јем деве­де­се­тих година про­шлог века. И поред силних стра­них инте­рвен­ција у нај­ра­зли­чи­ти­јим видо­вима (од постре­ка­вања екстре­ми­ста на Кав­казу, до финан­си­рања обо­је­них рево­лу­ција у држа­вама – бив­шим репу­бли­кама СССР) Русија се опо­ра­вила и постала водећа држава на евро­а­зиј­ском про­стору. Иако Бже­жин­ски ста­лно­при­ка­зује Русију као безна­ча­јан фак­тор и пот­це­њује важност при­вред­них и при­род­них ресурса, као и могућ­ност успра­вљања ове велике државе, Аме­рика не може да сакрије страх одЕ­вро­а­зиј­ског савеза целог тихо­о­ке­ан­ског басена: Русије, Кине, Ирана и Индије, а који је све изгледнији.

Сама чиње­ница да нај­гру­бље про­цене вред­но­сти при­род­ног богат­ства само источ­ног дела Сибира ука­зују на цифру већу од пет три­ли­она аме­рич­ких долара, ука­зује да би свака држава на пла­нети тре­бало да буде заин­те­ре­со­вана за сара­дњу са Руси­јом, а када би Русија при­хва­тила неку од њих као државу саве­зницу, то би за исту била права срећа. Истина је да ми са Руси­јом имамо посе­бан уго­вор, који нас ста­вља у повла­шћен поло­жај у односу на друге државе на Балкану и Европи, али мало ко зна да ћемо тај бене­фит изгу­бити, уко­лико уђемо у Евро­пску унију. Ако се деси да, не дај Боже, уђемо у ЕУ, онда ће ова чиње­ница губљења трго­вин­ског бене­фита са Руси­јом бити иско­ри­шћена за ново рас­плам­са­вање мржње према Русији, јер ће се, по оби­чају, сва кри­вица сва­љи­вати на Русију.

Русија је као највећа земља Евро­а­зије матица и осо­вин­ска сила свих еко­ном­ских, поли­тич­ких и вој­них савеза на том гео­стра­те­шком про­стору, и свако зане­ма­ри­вање могућ­но­сти пове­зи­вања са овом гео­стра­те­шком, гео­по­ли­тич­ком и еко­ном­ском веле­си­лом води у државну и наци­о­на­лну кому, из које се нећемо моћи про­бу­дити тако лако, као што је јунак Дома­но­ви­ћеве Данге. Тера­пија ће бити тешка, а исход лечења пот­пуно неизвестан.