СРБИ И "ЕВРО-СРБИ"
Да ли је у Србији на дневном реду питање националног идентитета?

Када сам у мају 2001. године у "Хелсиншкој повељи" прочитао израз "евро-Срби" слатко сам се насмејао. У уводнику тог броја, наиме, стајало је да у Србији, осим Срба, живе и извесни "евро-Срби". Они насељавају, писало је тамо, углавном Војводину и Београд и играју "главну улогу" у европеизацији Србије. Што је, ваљда, у Србији више тих евро-Срба, а мање оних "обичних" Срба, Србија ће пре ући у Европу.

Идеја о претварању Срба у евро-Србе изгледала ми је тада бизарно. Национални идентитет је нешто поприлично постојано и не може се тек тако мењати, мислио сам. А онда се догодила Црна Гора. Тамо је, још 1997, огромна већина људи делила већи комад свог идентитета са нама. Били су део исте историје као и ми, писали истим писмом, навијали за исте тимове... Тада је тамошња власт стала иза пројекта националног преумљења. До 2002. године елита је готово сасвим "монтенегризована". До 2006. монтенегризовано је и довољно народа да се доврши раздвајање. Црна Гора сада стварно изгледа као држава неког другог народа. Народа који нема српску историју и смета му српско име у називу цркве или језика.

Како је то постигнуто? Како је толиком народу "преломљен мозак"? Одговор је једноставан: развојем и учвршћењем пожељних стереотипа. На једном крају налазили су се негативни стереотипи. Они су искључиво били везани за Србију и Србе. Сви их знамо: "насилни", "заостали", "криви за ратове", "хегемонисти", "извођачи геноцида"... На другом крају стајали су позитивни стереотипи, наравно о Европи и Европљанима: "развијени", "толерантни", "мирољубиви", "напредни"... Ови стереотипи нису утувљивани само бескрајним понављањем. Они су били праћени и економским поткрепљењем. Бити са Србијом доносило је санкције или беспарицу. Бити са Европом, бити "Монтенегрин", значило је имати новца – од "супорта за унапређење локалне управе" до "фија за фацилитаторе и програм-асистенте".

Ко не жели да буде добар и вољен? И ко не жели да добро живи? Када се ствари тако поставе, избор долази сам од себе. Лепо је и лако путовати у Брисел или дочекивати у луци "Рузвелт-ДДГ 80". Лепо је и лако бити Монтенегрин. Иза тебе стоји држава, иза тебе стоји ЕУ, иза тебе стоји "Рузвелт-ДДГ 80". А бити Србин-Црногорац? То значи бити сам, бити по страни од послова, знати да за твоју децу нема државне службе, гледати своје писмо само на породичном гробу и бојати се да ћеш на вратима своје цркве сутра затећи новог, непознатог свештеника који ће ти рећи: "Приђи, Машане, стигла је и теби слобода."

Црна Гора и пројекат "Монтенегрин" долазе ми, ових дана, често на памет. Поготово када чујем како Косово нема везе са нашим идентитетом. Уопште, не смејем се више идентитетском инжењерингу. Научио сам да то ради. Гледам како исти механизам негативних и позитивних стереотипа и овде меље. "У Србији је забележен један веома редак психолошки феномен", зачуђено примећује једна професорка психологије – "негативни аутостереотипи". То је оно када људи своју сопствену групу виде као "глупу", "заосталу", "примитивну", "идиотску"... Обично етничке групе имају позитивне стереотипе о себи, а негативне о другима. Врло ретко се дешава да се негативни стереотипи развију према својој сопственој групи. За то је потребно више страшних, трауматичних искустава, за то је потребно "утувљавање понављањем". Тада многи желе да напусте групу. Негативни аутостереотип је јасан знак кризе идентитета и неизбежни увод у његову промену. Постаје се неко други. Постаје се – "евро-Србин".

"Србин сам и не подносим ћирилицу! Хоћу латиницу! Осећам се угроженим од државе Србије", пише један посетилац сајта Б92. Добродошао. "Грађанско друштво (јесте овде) далека будућност, а Срби су ксенофобичан, затуцан и примитиван народ", пише друга посетитељка. Добродошла. "Можда моја мала национална свест још није устала са ноше, али осећам да и то мало г... националног поноса који понекад осетим невероватно смрди", пише један Б92 "блогер". Добродошао. Европа баш чека на све вас који "не подносите ћирилицу", мислите за неки народ да је "затуцан и примитиван", а за сваки национални понос верујете да "невероватно смрди".

Што се мене тиче – па макар никад не ушао у Европу – држаћу се мишљења да Срби нису ништа паметнији, али нити ишта глупљи од других народа; нећу Србију сматрати најбољом земљом на свету, али ни "црном рупом из које треба отићи"; нећу се заносити идејама о "најстаријем писму", али ни избегавати да пишем истим словима која су користили и мој отац, и деда, и прадеда. И знаћу тачно шта ћу да урадим ако ме на улазу у цркву сачека неки нови, непознати свештеник који ће да ми каже: "Приђи, Антонићу, стигла је и теби слобода".
политички аналитичар

Слободан Антонић

 
Istina...EU je taj koji mnogo novca investira u drzave sirom svijeta, a ako si dio toga onda jos veci kolac dobijas!

Све су то бајке и лажи. У капитализму нема бесплатног ручка. Запамти. Те новце добијају искључиво западне компаније да инвестирају у нове државе тако да они то практично дају сами себима. Не инвестирају они у Словачку и Чешку него на пример дају паре Фолксвагену да направи нову фабрику.  Сав тај  новац се на овај или онај начин врати у земљу "донатора".

Тако је ЕУ "помогла" Србији дозволивши да извозимо шећер али смо прво морали да им у бесцење продамо шећеране. Док то нисмо урадили нису нам дозвољавали да извозимо тамо. Баш им хвала. Та њихова помоћ се претворила у то да ми од наше беде субвенционишемо шећер (сељацима се даје 100 евра по хектару из буџета) који онда они тамо продају и убирају профит.  

Nemoram ja bilo sta da zapamtim pogotovo ne to sto mi pises... u EU ima itekako besplatnog rucka, odes kod ustanova koji se bave beskucnicima i mozes dobiti svaki dan rucak, i mozes se iztusirati...bez problema...znaci to za rucak vec ne vazi sto si napisao!

Takodje je naprimjer Nokia sada napravila novu fabriku za mobitele, i sa time omogucila 3500 rumuna da rade i stvorila sa time nova radna mjesta, sto tako drzava Rumunska uzima i porez od te firme na to sto proizvedu u tim fabrikama..

Da je to kako ti pricas nijedna drzava u Svijetu nebi Mercedesu,Boschu,Volkswagenu itd. davala da investiraju u njihove drzave jer im se to ne isplati...
Pa u Kinu,Dubaj sve ulazu strane firme pogotovo iz Europske Unije i oni se bore da te investicije jos vise rastu....
Tako je i sa ovim novim clanicama samo mogu od investicija da poboljsaju standart, da smanju nezaposljenost, a digurno svoj BDP dohodak na vecu razinu....nema tu lazi i nelazi to su cinjenice...

Prednosti ulaska u EU, koliko god da su male ili velike, svi se slazemo da postoje, valjda.A neku manu, koliko sam ja video, jos niko nije naveo.
Koje su mane Evropske Unije?

J
Upravo tako!!
Ja jos nisam pronasao mane...ali volio bih da cujem!

ЕУ је јасно ставила до знања да нас не жели. Цела ова расправа је бесмислена.

Ova rasprava je takodje sta opcenito donosi EU ili koje su joj mane...a koliko vidimo iz izvjestaja Slovaci,rumuni itd... su uglavnom zadovoljni!

Kako?
Ja nigde nisam video zvanicnu izjavu EU koja kaze kako je Srbiji zabranjen ulaz...

@tiger2005

Zaboravljaš da Bugarima,Poljacima,Rumunima i ostalima raste dug,sve više se zadužuju.Niko im ne daje te pare na lepe oči.Njihov spoljni dug raste vrtoglavom brzinom,pa kamate na to...niko ti ne daje ni centa ako neće na njemu da 10 puta zaradi,a šta posle? Misliš da je to moguće vratiti...nema šanse...eto dužničkog ropstva!
Što se tiče njihove emigracije...čak i da je tako kao što kažeš,EU ima nemilosrdni priliv emigranata iz muslimanskog sveta i oni su im i više nego dovoljni...demografska slika evrope se rapidno menja u korist muslimana,koje je nemoguće prilagoditi i kulturno asimilovati tako da će(do 50 godina najviše),evropa imati sasvim drugačiju sliku(a poznata je stvar da evropski narodi umiru).Fenomen Evropske unije je kratkoročan plan(jer je neprirodan...Nemci žrtvovali svoju realno jaku marku i stavili u isti rang sa bezvrednom lirom...gde to ima?!) ma kako se sad činio stabilan i moćan...na to ukazuju svi mogući objektivni socijalni,ekonomski i društveno-kulturni parametri nepristrasnih i nedoktriniranih analitičara koji,naravno kod vas,ne postoje ili ako postoje njihov glas je "glas vapijućeg u pustinji".