Predlozi za gledanje :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Našao sam ovaj intervju Mladena Đorđevića koji najbolje govori o predlogu za gledanje većine ljudi ovde.Ne znam za druge (ako ih uopšte ima) ali ja jedva čekam da vidim ovaj film.

22. april 2010. | Razgovarao: Marko D. Popović
Mladen Đorđević: Apokalipsa sada

Noć između subote i nedelje na TV B92 biće sasvim drugačija od ostalih. Naime, tačno u pola dva ujutru, očekuje nas tv premijera po nekim kritičarima najboljeg, po nekima najhrabrijeg, ali definitivno najintrigantnijeg srpskog filma u poslednjih nekoliko godina "Života i smrti porno bande" scenariste i reditelja Mladena Đorđevića.

O Porno bandi se već puno pisalo po novinama, blogovima i forumima, a za one,koji su sve to propustili, treba reći da se o radi o filmu na temelju Pavlovićevog i Žilnikovog crnotalasnog opusa, a čija radnja prati grupu marginalaca, koji u post-petooktobarskoj Srbiji organizuju putujuće porno – pozorište. Seks,smeh i sukobi sa ruralnim stanovništvom obeležavaju život ove kvazi-umetničke svite, sve do momenta kada dobiju nepristojnu ponudu da snimaju tzv. snuff-filmove, sa prizorima autentičnog nasilja i ubistava…

Nešto malo više od godinu dana posle premijere na FEST-u 2009, iza Porno bande je vrlo zavidan međunarodni festavlski i ne toliko zavidan domaći bioskopski život. I jedno i drugo, reklo bi se, očekivano.

U susret TV premijeri (subota 1:25h) razgovarali smo sa autorom filma Mladenom Đorđevićem, jednim od najautentičlnijih mladih filmskih stvaralaca u nas,koji je pažnju na sebe skrenuo pre nekoliko godina, dokumentarnim filmom Made in Serbia - o domaćoj porno manufakturi, a koji je svoje prvo TV prikazivanje takođe doživeo na B92.

B92: Šta za tebe kao reditelja predstavlja televizijska premijera i da li očekuješ drugačije reakcije televizijske publike na ’Pornu bandu’ u odnosu na bioskopsko-festivalsku?
Mladen Đorđević: Za filmskog autora koji radi u Srbiji, televizijska premijera predstavlja jedini legalan način da više ljudi vidi film, pošto bioskopska mreža propada. Bioskopi se ,dakle, zatvaraju, gledaoci čekaju da se filmovi pojave u piratskom izdanju na DVD-u, ne zanima ih da idu da gledaju filmove na pravom mestu. Što se tiče bioskopske distribucije u Srbiji, moram da kažem da nisam zadovoljan brojem gledalaca koji su videli film. Istina, film je bio u nezgodnoj poziciji zato što smo imali samo dve 35 mm kopije, ali sam ipak više nade polagao u alternativni duh Beograda i Srbije. Izgleda da su ljudi takovog duha uglavnom odavno slomljeni, bez motiva, snage da izađu iz svojih stanova i odu do bioskopa iako je ‘Banda’, između ostalog, upravo film o njima i za njih. Zato je televizijska premijera jako važna.

Ipak, film obiluje prilično eksplicitnim scenama seksa i nasilja, pa je moguće emitovati ga jedino u posleponoćnim terminima…
Pa, mislim da je termin mogao da bude i malo ranije, bar u pola jedan. (smeh) Mislim da u mom filmu seks i nasilje nisu najvažniji. Gledaoci će imati priliku da vide jedan crnohumorni road movie koji neće samo da ih šokira, već i da ih rastuži, nasmeje, zabavi, a nadam se i podstakne da razmišljaju o stvarnosti Balkana i sveta uopšte. Zato pozivam sve da se u subotu uveče ranije vrate iz noćnog provoda ili da naviju budilnike i pogledaju Porno bandu. Garantujem im da će provesti jednu nezaboravnu, izuzetno uzbudljivu noć ispred malih ekrana.

Kada reditelj teži da napravi šokantan film, uvek postoji opasnost da to postane samo sebi cilj. Da li si imao strah da ne upadneš u tu zamku, s obzirom da je tvoj film pre svega prikazuje srpsko društvo ometeno ratovima, snakcijama, izolacijom?
Mislim da je jasno da se u slučaju ‘Porno bande’ svakako ne radi o šoku radi šoka. Ovde su šok i eksplictnost seksa i nasilja u sklopu koncepta o pročišćenju putem autodestrukcije. To je ideja o katarzi u ireversibilnom smislu, dakle kroz nasilje, krv, seks, blato. Pokušaj da se dođe do svetla poniranjem, a ne uzletanjem,jer balkanska kultura je vezana za tlo, nije solarna. Po meni, postoje dva načina u suočavanju sa smrću i nasiljem. Prvi je da se jednostavno skrene pogled u stranu, ka nekim lepšim prizorima, a drugi je da se uporno, hrabro gleda u taj mrak i užas, da se scene razaranja i smrti toliko prodube, dovedu do ekstrema, do tačke njihovog razaranja, da bi se na taj način smrt obesmislila i pobedila , a na kraju tog dugog tunela konačno ukazala svetlost. Gledaoci su danas u svakodnevnom životu, prilično bombardovani informacijama, tako da su otupeli. Potrebno im je nešto ekstremno, nešto što će ih probuditi. Tako "probuđenima", možemo im servirati nove ideje.

Hteo bih da dodam da ovo nije samo film o stvarnosti Srbije, već i stvarnosti celog čovečanstva, o slici savremenog sveta koja je, sudeći po mom filmu, apokaliptična.

Prošle godine smo imali ’Porno bandu’, ove nas očekuje ’Srpski film’. Da li su to samo usamljeni slučajevi ili smo na tragu izrastanja jednog specifičnog žanra, koji bi mogao da se nazove angažovani porno-horor?
Ovde treba pomenuti i Film o Milošu Brankoviću Nebojše Radosavljevića, a takođe i moj dokumentarni film Made in Serbia iz 2005.. Možemo da kažemo da se potencijalno formira jedan novi talas, ali treba biti strpljiv i videti koliko će se još ''ovakvih'' filmova pojaviti u narednom periodu., jer još uvek je u ovom "subverzivnom klubu" malo članova da bi se moglo ozbiljno pričati o nekom talasu. Važno je još da se istakne i da su pomenuti filmovi međusobno dosta različiti. Ono što ih spaja je jedna snažna, oštra, provokativna reakcija na našu stvarnost i pokušaj da se ta stvarnost, na ovaj ili onaj način, dovede na film. Naime, čini mi se da u domaćoj kinematografiji postoji problem što autori koji prave filmove deluju kao da žive u kućicama od čokolade, da su autistični prema stvarnosti. Naši filmovi su, za razliku od pomenutih, krik, predstavljaju bes, reakciju na ovdašnju sredinu, ideju da gledaoce treba pomeriti iz njihovih udobnih sedišta. Mi želimo da im damo filmove koji ce na njih uticati snazno u emotivnom i intelektualnom smislu. Ime za ovu grupu "Angažovani porno horor" nije adekvatno. Recimo, u mom filmu , elementi horora su manjinski, manje vazni, a pornografije zapravo nema. Ne treba brkati pornografiju sa slobodnim, uverljivim scenama seksa.

Da, ali pornografija je ipak tema kojom se baviš i to već u drugom filmu za redom. Šta pronalaziš da je toliko specifično u našim porno filmovima i da li bi mogao da uporediš pornografiju u Srbiji i u nekoj drugoj zemlji u regionu sa razvijenom porno industrijom, npr. Mađarskom?
U oba pomenuta filma bavim se filmskom pornografijom kao nečim što je mnogo manje licemerno od političke pornografije. Politička scena kod nas se pretvara da nije pornografska, a mi dobro znamo da jeste. Oba moja filma su o savremenoj Srbiji kroz provokativnu prizmu "porno industrije". Dakle, u oba slučaja se radi o socio - politički angažovanim filmovima, koji govore o licemerju. Pored toga, mene interesuju ti zatvoreni svetovi, grupe koje imaju svoje specifične kulture, koje se kreću van mejnstrima. Ulazak u te tajanstvene svetove je prava avantura. Domaći pornići. koje je radio Slobodan Stanković poseduju određeni šarm. Glumci nemaju lepa, razvijena tela kao njihove zapadne kolege, filmovi se snimaju sa jako malo para, površno, dakle aspolutno nisu konkurentni onima iz inostranstva. Naši glumci nemaju ambiciju da postanu zvezde, već da zarade neku sitnu lovu i prezive od danas do sutra, nahrane decu itd. Stanković se trudio da navedene nedostatke nadomesti socio - politički angažovanim replikama, citatima iz popularnih domaćih filmova, nacionalne istorije itd. Ti filmovi funkcionišu kao komedije. Moze se reći da je stvorio specifičan stil srpskog pornića. Međutim, sada je sve to stalo. Pre nekoliko meseci, slucajno sam pogledao naslov u jednim našim novinama "SADA SNIMAM SVADBE I SAHRANE". Radilo se o intervjuu sa Stankovićem. Žalio se da se već dve godine ništa ne snima u Srbiji i da vreme provodi kopajući po podrumu u potrazi za starim , neiskorištenim snimcima, nadajući se da ce možda uspeti da ih proda vlasniku nekog porno sajta.

Trenutno u Srbiji započinje borba protiv nasilja nad životijama. Gledajući ’Porno bandu’, neko bi mogao da pomisli da je tokom snimanja nauđeno nekim životinjama, pogotovo kozi. Da li je to istina?
Ništa od scena nasilja u filmu nije stvarno. Scene jesu izuzetno uverljive zbog specijalnih efekata, fotografije, načina montaze itd, ali niko nije stradao, pa ni koza. Trebalo je da je dovedemo na premijeru da se pokloni publici. Sad mi je žao što sam se toga kasno setio.

Kako si zadovoljan dosadašnjim festivalskim životom ’Porno bande’?
Što se tiče festivala, vrlo sam zadovoljan. Film je prošle godine učestvovao na desetak festivala među kojima su Stockholm, Puchon, Raindance, Talin, Ravena (specijalna nagrada žirija) itd. Ove godine učestvovali smo na Boston Underground Film Festivalu (nagrada Most Effectively Offensive), a tu su i Brussels Fantastic Film Festival, Imagine Amsterdam Fantastic Film Festival, Calgary Underground Film Festival. U junu nas očekuje ‘Gay and lesbian film festival’ u Tel Avivu, u julu Fantasia festival u Montrealu, u septembru Austin Fantastic Fest, i konačno, u oktobru, poznati fantasy festival u Sitgesu (Španija) na kome će Porno Banda da bude prikazana u okviru prestižnog programa New Visions Competition. Reakcije na festivalima su bile odlične. Osvojili smo nekoliko nagrada i dobili veći broj vrlo pozitivnih recenzija.

Da li imaš u planu da u skorije vreme režiraš neki igrani program na televiziji, npr tv seriju?
Evo, predlažem B92 da se od Porno bande napravi tv serija. Ionako imamo puno materjala koji nije ušao u film. Dovoljno za desetak epizoda. Ta serija bi se svakako uklopila u popularni ruralni talas tv serija, koji godinama suvereno vlada na našim tv ekranima. Da podsetim, radi se o filmu putovanja, koji se dobrim delom odigrava po srpskim selima.

Tvoj pogled na sadašnjost i budućnost domaćeg televizijskog igranog programa i da li je situacija na televiziji podjednako loša kao i u filmskoj ‘industriji’?
Današnji televizijski program u Srbiji je katastrofalan. Ako i postoji pornografija u mom filmu, ona je kao obdaniste u poređenju sa danonoćnom pornografijom na tv ekranima. Zanimljivo mi je bilo da su zbog straha od RRA , u vreme biskopske distribucije Porno bande, televizije izbegavale da prikazuju foršpan za film pre ponoći. A kakve su nam sadržaje samo servirali preko dana … Duhovna pornografija se ne cenzuriše, a bezazlena "telesna" pornografija svakako da. To je, naravno, licemerno. Filmovi kao ‘Porno banda’ se upravo bave tom temom i omogućavaju da to licemerje postane očiglednije.

I na kraju za nekoga ko je prvi put čuo za ’Život i smrt porno bande’, koja su tri glavna razloga da ostane budan u subotu do pola 2 ujutru?
Uff, pa mora da ima više od tri razloga kada je ovakav film upitanju: j***š film bez seksa, nasilja, humora i politike. (smeh)

Izvor : http://www.b92.net/kultura/intervjui.php?nav_id=426198