Predlozi za gledanje :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Успон новца

Велика финансијска криза која је почела у лето 2007. потпуно је збунила већину људи, нарочито нас који смо приправници у школи капитализма. Како је могуће да је један локални проблем с безгарантним хипотекарним кредитима у САД покренуо тако жесток економски цунами да је потопио неке од најпознатијих фирми на Волстриту, наметнуо национализацију банака с обе стране Атлантика и целокупну светску привреду довео до ивице рецесије, па чак и депресије?

У документарној серији Успон новца, професор Нил Фергусон, економиста и историчар, покушава да објасни како је новац уопште постао толико значајан и стекао доминантан утицај у нашим животима. Од Месопотамије, па све до данашњег пословног Лондона, новац је увек био неизоставан део успона човечанства. Али, тај успон никад није ишао баш глатко!

Финансијска историја је више пута доживљавала прекиде услед жестоких криза, међу којим је ова данашња само најновија у том следу. Банке су финансирале ренесансу, док је тржиште хартија од вредности одлучивало о ратовима. Финансијске берзе су створиле империје... а монетарне кризе су покретале револуције. Од флуктуирајућих цена наших домова, до муњевите индустријализације Кине, моћ финансија је општеприсутна и утиче на животе свих нас.

Иначе, професор Нил Фергусон, осим што предаје на универзитетима Харвард, Оксфорд и Станфорд, дугогодишњи је телевизијски стваралац са обе стране Атлантика и готово све његове књиге, пошто су постали бестселери, преточене су у документарне серије. Наша публика је управо била у прилици да погледа његову претходну серију, "Рат светова". Последњи бестселер професора Фергусона "Успон новца-финансијска историја света" (Пенгуин, 2008), за коју многи критичари истичу да је била пророчка у погледу наступајућег глобалног финансијског слома, преточен је у шест документарних емисија које су се појавиле крајем 2009. године и одмах заслужиле награду за најбољи документарни пројекат у тој години.

У свакој од шест епизода, професор Фергусон ће нас корак по корак упознати са кључним историјским догађајима и документима који су променили ток историје. Почев од рудиника сребра и злата у Боливији који су били узрок прве светске инфлације, преко Фиренце и Венеције у којима су настале банке онакве какве их данас познајемо; Лондона где ћемо упознати члана фамилије Ротшилд; Шкотске у којој су два свештеника основала прво осигуравајуће друштво, Њу Орлеанса, Париза, Холандије, па све до Њујорка где је професор Фергусон разговарао са финансијским чаробњаком Џорџом Сорошом. И тако кроз овај историјски преглед бићемо у прилици да научимо неке основне економске појмове, њихово значење и начин функционисања у глобалном финансијском систему.

Прва епизода, "Похлепни снови"

Била криза или не, количина новца која кружи финансијском планетом је обичном човеку незамислива. Према неким проценама, новчана маса америчке валуте сада износи 8700 милијарди долара, што је за 12 одсто више него 2008. године. А, пре пет стотина година Инке, чије је царство било најмоћније у Јужној Америци, нису имале појма шта је то новац. Рад је био јединица вредности у царству Инка, баш као што је, теоријски, то требало да буде и у комунистичком друштву. Али, 1532. године Инке су се суочиле с човеком чија је похлепа за новцем била толико снажна да је због ње препловио цео океан.

Ипак, неисцрпно богатство које је Франциско Пизаро открио у Андима није могло да заустави неумољиви економски и политички пад шпанског царства. Више сребрњака у оптицају Шпанију није учинило богатијом, већ је само подигао цене, јер новац вреди само пнолико колико су други људи спремни да дају у замену за њега. Та законитост важи од најдревнијих времена, без обзира на то да ли је новац у облику сребрњака, морских шкољки, златних полуга или новчаница.

Новчанице немају суштинску вредност. Оне су, једноставно, обећање да ће нешто бити плаћено, баш као и глинене таблице из древног Вавилона од пре четири миленијума.

РТС 2; 28.3.2010. ; 22:45
још информација...