obozavam praznike zbog poklona, kolaca, susreta sa dragim osobama. nikako ne stras i ostalo. jedva cekam da okitim jelku i ugovorim docek. ne, nisam depresivna. ranije jesam bila, jer moji tome nisu pridavali veliki znacaj, sad ja sama radim sta mi se dopada. Naravno kupovina paketica za jedne malisane 

Praznici...jedino vreme kad sam sa svojim roditeljima i rodbinom, jedini period kad sedamo zajedno večerati ručati, piti kafu, šetati gradom i kupovati poklone za naše male sestrice i bratiće. Jedino vreme kad se osećam i srećno i tužno u isto vreme. Još kad padne sneg i sve se zabeli..Auuh..

Ah, da ... tako i treba da bude
... ali ako se raspitate, u vasem drustvu sigurno ima par njih ( doduse, mozda nece otvoreno priznati ) koji  imaju veci problem u vezi praznika , nego sto uzivaju ...

imaju toalet, al to je njihova stvar 

Imaju toalet ili imaju depresiju? ... Ne razumem...   

( znao sam da ce se kretenski nick isplatiti  )

Imaju toalet ili imaju depresiju? ... Ne razumem...
verovatno i jedno i drugo

meni je bolje mojoj kuci...em mi je najveca ljubav tu,em mogu da odem u cist wc kadgod hocu,em uzmem ciniju ruske salate i raspalim do dna,em obucem pidzamu podignem noge na susednu stolicu i gledam novogodisnje filmove sa happyendom....
verovatno ovako milsim zato sto sam izcrpljena poslom,svaki dan se sminkam i nosim poslovni oklop.tj moram da sam skockana svaki dan...frizura isto tako,nokti...
valjda mi prija da budem malo apa drapa u svojoj toploj kucici

Ne volim praznike... sto stare, sto novokomponovane...
Mislim... mi smo pocinjali praznicki niz sa Sv. Nikolom (moj imendan, cipele u prozor, pokloni od Svetog Nidze), preko Nove Godine, Badnje veceri (caletov rodjendan... covek nikad nije imao postenu tortu... samo neke posne gluposti), Bozica, Sv, Jovana (mamina devojacka slava), pa do Sv. Save... i sve to bez histerije.. panike.. u krugu porodice i prijatelja...
E, sad... sad je sve otislo dodjavola... sve je postalo komercijalno... svi sad slave sve... i sve mora da bude... hm.. nobles...
A, meni to ide zivce... kao da je novogodisnja noc poslednja noc u zivotu... sta je sledece... pocecemo da unosimo kompletna stabla badnjaka i da ga spaljujemo na terasi... 
Meni su najradosnije novogodisnje veceri bile one sa mamom i tatom uz tv... a kasnije kad sam porasla sa drustvom na trgu... 
I da.. patim od predprazicne depresije jer mi sva ta komercijalizacija ide na zivce... ne radujem se.. samo zivotarim i nadam se da cu ove godine zakaciti grip

Meni je jedna posebna nova, pre dve god , presela, nista mi nije islo od ruke, los period , i onda mu to dodju ta ocekivanja i ti neki nametnuti ideali ... kao da ti staju na muku.. -_-