Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće sutra Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.



Srpski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru.

 

Patrijarh, koji će na Božić, 7. januara, služiti liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, u petak je u božićnoj poslanici podsetio na značaj tog praznika.
 

“Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan”, poručio je Irinej.
 

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
 

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
 

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
 

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.
Kako je za Tanjug objasnila etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka dodavši da se Badnjakom, odnosno božićnim drvetom u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.
 

Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, podsetila je ona, jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način, kako kaže, prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
 

- Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post - veli Ašaninova.


Ona je navela i da običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.
 

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Neka vam od Badnjeg dana sve krene na bolje,
da imate za sve snage i volje,
da ljubav vam bude najlepši san,
želim vam sve najlepše na Badnji dan!


Ako je pahulja sreća - želim ti planinu belu! Ako je ljubav kap vode - želim ti reku celu! Ako je uspeh zvezda - želim ti nebeski svod! Ako je prijatelj brat, i ti si meni rod! Neka ti ovaj dan donese sve što u ovu poruku staje i nema među nama večno prijateljstvo traje! Srećan ti BADNJI DAN!


Neka ovaj Badnji Dan bude Vama radostan, puno zdravlja, puno srece uz krst casni i uz svece, nek se cuje pesme glas, blagoslovi Boze nas!SRETNO TI BADJE VECE!

Dobri dome dobar dan sa srecom vam badnji dan, da vam bog podari svaku srecu i zalata punu vrecu, uz badnjak i uz vino da vam uvek bude fino

DOK BADNJACI VAŠI GORE, DO BOŽIĆNE DIVNE ZORE, U BOŽIĆNOJ LEPOJ NOĆI POZDRAV ĆE VAM OVAJ DOĆI, PUNO ZDRAVLJA, BLAGA, SREĆE I SREĆNO VAM BADNJE VEČE!


Neka vam od BADNJEG DANA sve krene na bolje, da imate za sve snage i volje. Da vam SREĆA, ZDRAVLJE I LJUBAV budu kao najlepši san i sve najbolje neka ti donese ovaj BADNJI DAN!


Neka badnjak, sveto drvo, udovolji mojoj želji - da u sreći i veselju žive moji prijatelji!


Dok se muchis sa posnim oslicem, neshto lepo mirishes nosicem! To u rerni prasence se pece, dobri dome, SRECNO BADNJE VECE!!!


U dalekom gradu u zimskoj noći Isus spasitelj otvori oči.
Od radosti i sreće anđeli zapališe svijeće, a jedan od njih reče:
'Srećan Božić i mnogo sreće!
 Lepog li jutros jutra, a još lepše biće sutra, sveto drvo kuću krasi, nek se vidi srbin da si, okićena srpska kuća, rakija se pije vruća, post se posti, vera čvrsta, a krsti se sa tri prsta, daruje nam pravoslavlje, ljubav, radost, sreću, zdravlje, svako dobro, miran san neka donese BANJI DAN

Da ostvarite svaki san, pomogao vam Badnji dan, da u kući novac teče, pomoglo vam Badnje veče. Nek se sreća sa zdravljem srodi: Mir Božji, Hristos se rodi!


Dobri dome, dobro veče i sretno vam badnje veče.


bog te čuva sa svih strana od planina do jadrana pratili te božiji znaci 'SREĆAN BOŽIĆ I BADNJACI, još ti želim mnogo toga i svu milost iz Ostroga. Hristos se rodi


Noćas usni divan san, s mirom slavi Badnji dan, nek ti radost kroz dom teče s mirom slavi Badnje veče! Nek ti srećom dom zablista na rođenje Sina Hrista!


Neka bude ljubav i zdravlje u tvome domu vecitoga slavlja..Nek se pije vino i raakija i pogaca pece..i neka vam je srecno ovo BADNJE VECE.. ♥


dok zadnji badnjak gori slusaj srce sto ti zbori:Blagostanje,mir i dobrota nek vas prate celoga zivota.

Православни верници у Србији обележиће данас Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве и традиционалним породичним окупљањем за посном трпезом, пред Божић, хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Српски патријарх Иринеј присуствоваће на Бадње вече традиционалном ложењу бадњака на Светосавском платоу, а затим и вечерњем богослужењу у Храму Светог Саве на Врачару

Патријарх, који ће на Божић, 7. јануара, служити литургију у Саборној цркви у Београду, у петак је у божићној посланици подсетио на значај тог празника.

"Данас када славимо рођење Богочовека, Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божји, Христос се роди. Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овог века може бити веран и частан", поручио је Иринеј.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела.

Од Божића до Богојављења, људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Како је за Танјуг објаснила етнолог Народног музеја у Чачку Снежана Ашанин Срби Божић обележавају од памтивека додавши да се Бадњаком, односно божићним дрветом у кућу уноси срећа, здравље и напредак.

Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Обавезно је и уношење сламе, подсетила је она, јер је то обичај још из предхришћанског периода и зато што се на тај начин, како каже, приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

"На Божић се окупља цела породица. Тада се чесница окреће у смеру кретања Сунца. Као жртва се најчешће приноси прасе, које представља награду укућанима за четрдесетодневни пост", вели Ашанинова.

Она је навела и да обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.

Осим Српске православне цркве, Божић се по јулијанском календару слави и у руској, грузијској и македонској цркви, Јерусалимској патријаршији, а обележавају га и Копти.

Unapred se radujem veceri, kao malo dete. Palicemo badnjak, kuva se vino, spremamo meze. Nase komsije i mi veceras cekamo Bozic zajedno, obozavam ove nase obicaje.

Božićna poslanica patrijarha Irineja: Pokažimo da smo narod veran i častan

Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi!


Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt - patrijarh Irinej

Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On Sâm. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju plamenu želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe Njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

Rađajte se

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom...“ (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića - da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.
Kako je to moguće? - upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest „rađajte se i množite se“ prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i kultura koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom!
Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt, već za vrlinu i večni život.

O Kosovu

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja s našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.
Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih Svojom slavom i blagodaću!

Srbima u Hrvatskoj

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i u Baniji koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi - šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!
Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom Svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Vladika Jovan

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu i saslužitelju Arhiepiskopu ohridskom i Mitropolitu skopskom Gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog Gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj Arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada.

O Crnoj gori

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske pravoslavne crkve, i zbog pokušajâ uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke Crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu crkvu.
Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer svuda oko nas i među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi Rođenome, u jedinstvu svete Crkve Njegove!

Mir Božji - Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!

Preuzeto sa ...

Poslanica SPC: Hrist je život našeg života

Poslanica Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Irineja svojoj duhovnoj deci o Božiću: Kao dostojanstven narod svetih predaka i istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad nama



Javljam vam radost veliku koja će biti svemu narodu.

Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod

(Lk 2,10-11)

Ovim rečima, braćo i sestre i draga deco duhovna, anđeo Gospodnji se javlja pastirima u Vitlejemu i saopštava im radost veliku - da se rodi Hristos, Gospod i Spasitelj. Iako obuzeti strahom velikim zbog pojavljivanja anđela Božjeg među njima, oni behu ozareni slavom Gospodnjom. Ovu istu radost veliku povodom sveradosnoga praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista nama, sabranima u hramovima, u našim domovima, u bolnicama i drugim zavodima, na putevima i radnim mestima, anđeo takođe danas objavljuje. Znajući to, umesto straha i iznenađenosti, radujmo se i veselimo se, zajedno sa svim nebeskim silama, i prepustimo se slavi Gospodnjoj! Neka nas ona sve ispuni i potpuno obuzme, kao nekada pastire u Vitlejemu Judejskom!

Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi! Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On sam. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: "Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom" (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića - da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.

Kako je to moguće? - upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest rađajte se i množite se prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i "kultura" koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom! Najbolji odgovor na sve neprimerene ponude i zahteve kvaritelj Zakona Božjeg i prirodnog jeste vršenje volje Božje.

Rođenjem Bogomladenca Hrista od Presvete Djeve Bogorodice blagosilja se i na najsavršeniji način se osvećuje materinstvo. Ništa ne pretpostavljajmo ovom uzvišenom i svetom daru! Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt već za vrlinu i večni život.

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja sa našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje, koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.

Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih svojom slavom i blagodaću!

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i Baniji, koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Čitav slobodoljubivi i pravdoljubivi svet stoji nem i zapanjen pred činjenicom da se brutalno progoni jedno pismo, u ovom slučaju ćirilica, pismo svete braće Ćirila i Metodija. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi - šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!

Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Bogomladenac Hristos bio je i sam prognanik u Egiptu, ali kada dođe vreme i pomreše oni koji tražiše život Njegov, On se vrati u svoju otadžbinu, u svoj Nazaret, u zemlju otaca i praotaca svojih. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Isto tako, danas se molitveno sećamo naše braće po stradanju i mučeništvu u Siriji, Egiptu, Iraku i drugim zemljama širom Bliskog istoka, nad kojima se pred očima celog sveta vrši duhovni i biološki genocid. To su naša braća od kojih smo, i preko kojih smo, primili duhovnu kulturu i civilizaciju.

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu, arhiepiskopu ohridskom i mitropolitu skopskom gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo jedne, svete, saborne i apostolske Crkve. Etnofiletistički raskol je najveća tragedija naše Crkve u BJR Makedoniji. Raskolnici, nažalost, jedinstvu Crkve pretpostaviše politiku i etnofiletizam. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja, arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada. Apelujemo i na međunarodnu zajednicu, koja posmatra kako se krše osnovna ljudska i verska prava i slobode u BJR Makedoniji, da preduzme mere i spreči dalju diskriminaciju jedne Crkve i jednog naroda.

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske pravoslavne crkve, i zbog pokušaj uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu crkvu.

Svima vama, braćo i sestre, draga deco duhovna, vama u Otadžbini i vama rasejanim po čitavom svetu, želimo srećan i blagosloven Božić.

Jedinstvo našeg roda i naše Svetosavske crkve, nema niko pravo da ugrozi i dovede u pitanje. Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi rođenome, u jedinstvu svete Crkve njegove!

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

Preuzeto sa ...

U slavu vitlejemske noći

Na Badnji dan i Božić pravoslavni vernici proslavljaju rođenje sina Božijeg Isusa Hrista. Centralni događaj proslavljanja ovog praznika u srpskom narodu je unošenje badnjaka



BOŽIĆ. Dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitiki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božji. Veruje se da ona kući donosi mir i božji blagoslov.

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, obično popije malu domaću rakiju, koja se smatra vesnikom radosti, berićeta i životnog okrepljenja, posle čega kreće u šumu. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: "Hristos se rodi!" a domaćin odgovara: "Vaistinu se rodi!"

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: "Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica...". Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donoseći blagodet hrišćanskog mira i ljubavi.


PRAZNIK OD STARINE

Obeležavanje Božića na način na koji to čine Srbi nosi jasan pečat - prethrišćanstva.

- Obeležavanje praznika badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta ili jagnjeta, česnicom, polaznikom i različitim vračanjima jeste praznik naše stare vere - zapisao je čuveni srpski istoričar religije i običaja Veselin Čajkanović. - Pored krsnog imena i Đurđevdana, naš najnacionalniji praznik Božić, je pre svega i praznik kulta predaka. Srpski starinski praznik koji je prethodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik iz kulta predaka - u slavu boga mrtvih. Razumljivo je, zato, što je ovaj praznik pored krsnog imena bio i ostao za sva vremena najpopularniji praznik u srpskom narodu.


OBIČAJI

Bogatstvo narodnih običaja razlog je zbog čega je Božić omiljeni praznik najvećeg broja pravoslavnih vernika, ali i svih koji poštuju srpsku tradiciju. Nepisano je pravilo da porodica Badnje veče obeležava okupljena oko badnjeg drveta za koje se smatra da u dom unosi sreću i spokoj, ali i opominje na praštanje i mirenje među zavađenima. Običaj je da se u seoskim uslovima badnjak seče u rano jutro. Po njega polazi domaćin, muška glava, koji ga pozdravlja rečima: "Dobro jutro, badnjače i čestit ti Božić". U mnogim delovima Srbije postoji običaj da se prvi iver badnjaka čuva, jer on donosi berićet u kući. U prostrtu slamu stavljaju se orasi, šećer, suvo voće i bombone za decu. U mnogim selima i danas je živ običaj vertepa ili koleda. Tada povorke, uglavnom mladih, uz pesmu i veselje idu od kuće do kuće po selu. Domaćini ih rado primaju u kuće i daruju, jer se veruje da donose sreću i radost.


SVETKOVINA

"Ne daj bože vedroga Božića, ni oblačnoga Đurđevoga dana" - samo je jedno od mnoštva narodnih verovanja vezanih za Božić. Ovaj dan ima centralno mesto u zimskim svetkovinama, a etnolozi to vezuju i za novi početak godišnjeg ciklusa. Praznik Hristovog rođenja, za koji se smatra da koren vuče još iz najdublje slovenske prošlosti, uzima se kao idealan za početak nekog posla. Narod veruje da prvog dana praznika treba, makar simbolično, započeti neki posao ili poduhvat koji predstoji tokom godine. Uz to, smatra se da tokom blagdana čovek treba da uradi pomalo od svega što voli, jer će onda to činiti i tokom cele sledeće godine. U mnogim delovima Srbije običaj je da se na drugi dan Božića obiđu njive, pašnjaci i torovi, i tako im se poželi svaki uspeh i berićet. Veruje se i da polaznik koji na božićno jutro ulazi u kuću treba da bude mlad, zdrav i veseo, jer u dom donosi uspeh i radost.


ČESNICA

Dan pred praznik Rođenja Hristovog provodi se u postu i duhovnom smirenju. Skoro sve porodice u Srbiji na Badnji dan se okupljaju uz identičnu trpezu na kojoj su pasulj prebranac, riba, posna pita, crno vino... Badnje veče koje porodica proslavlja na okupu provodi se uz orahe, lešnike, suvo i sveže voće. Običaj je da se u slamu koja se posipa po podu kuće stave bombone, slatkiši i kocke šećera namenjene najmlađima.

Centralno mesto božićne trpeze u većini krajeva naše zemlje pripada - pečenici. Nju domaćica priprema na Badnji dan, a uglavnom je reč o prasetu ili jagnjetu. U nekim delovima Srbije, vađenje pečenice iz peći prati velika radost ukućana i veselje. Uz to, na stolu je i hleb - česnica. Traženje novčića u komadima česnice, koji nalazaču donosi sreću i bogatstvo, omiljena je zabava najmlađih.

Preuzeto sa ...

Neki vernici dočekuju Božić u kafiću

Badnji dan i Božić najradosnije su hrišćanske svetkovine, a u Srbiji je “ritual” vezan za ove praznike duboko usađen i u kulturu naroda, koji sa ponosom održava običaje. Ipak, obeležavanje dana rođenja Isusa Hrista donekle varira u zavisnosti od toga da li se slavi u seoskoj ili gradskoj sredini, ali su badnjaci, položajnici i bogata trpeza u svakoj verziji obavezni.



 PRAZNIK - Badnji dan se u gradovima danas slavi u prilagođenom obliku, pre svega zbog nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu. Ti problemi prevazilaze se tako što se kupuje badnjak u obliku nekoliko grančica hrasta, obavezno uvezanih crvenom vrpcom, a kako većina domova nema ognjište, za spaljivanje badnjaka koriste se gradski trgovi ili platoi ispred crkava. Zbog toga je “stradao” i običaj bdenja kraj badnjaka, koji su tradicionalno obavljali muškarci ostajući kraj ognjišta sve dok i poslednji ugarak ne zgasne.

I u selu i u gradu domaćin kuće prosipa po kući žito i orahe, a slama se stavlja pod sto. Isto tako, tradicija dolaska položajnika, prvog posetioca u domovima onih koji slave, živa je i u gradu i u selu, ali se donekle razlikuje. I dok seoski položajnik nakon ulaska u kuću slavljenika, ima “obavezu” da razgori vatru i uputi lepe želje domaćinima, a zatim i podeli trpezu sa njima u gradskim stanovima, rekli smo, uglavnom nema ognjišta, pa je obaveza manje, ali se na tom “poslu”, sem dukata, slatkiša ili suvog voća, mogu “zaraditi” i ozbiljniji pokloni, odeća...

Po pitanju dočeka Božića, mladi ljudi u gradovima su podeljeni: neki Božić dočekuju na ponoćnoj liturgiji, dok drugi rođenje Spasitelja čekaju u klubovima i kafićima, uglavnom uz kuvano i rakiju.

Urbani, brzi stil života ipak nije iskorenio posnu, ali bogatu trpezu, za koju se tradicionalno primaju i oni sa kojima smo u minuloj godini bili u svađi.

---

24 Sata

Hriscanske crkve zauzimaju zajednicki front... zanimljivo... 

Срећно Свима наступајуће Бадње Вече и да га проведете у миру и радости!