svetac kao pojam je paradoxalno...al ne zbog ratovanja, nego zato jer naprave zlo i za sebe i za ostalima oko njih

odoh  budite ljudi ostanite

Главни проблем је у томе што теби изгледа није јасан појам светости...На пример: Света Петка, шта је то учинила па је постала преподобна? Или на пример, Свети Сава, шта је он чинио и постао светитељ? Или зашто Светог Максима зовемо исповедник? Или Мајку Божију, зашто њу зовемо Преподобна?

О овоме је овде више речено: http://forum.burek.com/index.php/topic,280465.0.html и http://forum.burek.com/index.php/topic,49067.0.html , а постоје и књиге аве Јустина Поповића које се зову Житија Светих, са предивним предговором који доста објашњава од овога што те занима...



Оnodys ,

да ли си читао Страх и дрхтање од Серене Кјеркегора? Како си начитана и образована особа, претпостављам да јеси, па се вероватно сећаш, како је тужни Данац писао, како је вера задатак за цео живот, да се кроз искушења и битке прочисти,испита, а да се не може тек тако превазићи, превладати - Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах (2 Тимотеју 4,7)Ова књига није православна, али је добар увод за промишљање о вери, о духовном искуству и о окретању ка Господу Исусу Христу...
Корен твог неразумевања Бога ( и као бића, тачније као заједницу 3 личности) лежи управо у немању вере, тачније ниси се усудио да кренеш стазом вере и да теби тренутно познате чињенице, бића, појмове доживиш на другачији, истински начин...па сходно томе ниси ни могао да одеш даље од вере, нити да је превазиђеш, нити одбациш, јер је ти ниси ни омирисао! Ово кажем, јер си у једној од претходних порука имплицирао да си атеиста, али из тебе то није могло да проговори, већ је проговорио антитеиста.
Другим речима, оно што је у Светом писму описано кроз Аврамово жртвовање Исака (а цела Кјеркергорова књига управо ово разматра, из разноразних углова сагледава Аврамов чин...) је управо као 2 лица истог новчића, управо у поимању једног оваквог догађаја лежи корен свих неразумевања и спорова...

Занимљиво да Кјеркергор показује да и даље поседује Аристотелову хијерархију вредности (на врху је теологија, па испод ње философија, а из ње су науке...) и да сматра веру за нешто најузвишеније.
Сам писац каже да је кретање вере нешто најтананије, да то само ретки могу да изведу, да се људи већином самообмањују када кажу да су они то извели, а касније превазишли и одбацили.

Све твоје умовање показује немоћ, неспремност да се крене стазом вере, да се свет види новим бојама, да се Живот живи, а не теоретише, зато ти сви хришћански појмови делују тако бледо, неразумљиво, јер ти недостаје главни покретач свега тога: ВЕРА !!!

Збогом остај књигољупче, а надам се да ћеш се окуражити да пођеш путем Христовим, да испијеш чашу Његову и да се сретнемо у Царству Божијем.

Мир са тобом и нека Христос буде посред нас.

što se stiče moj stav prema hršćanstvu to sa Habermasom slaga. Odnosno Da hršćanstvo je takav izvor tradicija koja omogući da čovek emapncipira sebe, to znači postaje to što je ,čovek.
Ja ne verujem u Bogu, jednostavno slažem se sa Richard Dawkinsom, i još punog drugima.
A to da crkva, ne samo katolički nego svi, daju za državnog teroru logistiku i sve moguće pomoć. To mislim nije dobar fazon, i nije ni moralno.
To je to kad uništavaju nekome život, a crkveni ljudi su lagali i pomogli su u uništenju pojedinaca, i sa tom zajedno još i lomili su svest pojedincu koja počeo verovati u Bogu. To je taj emocionalni igra koja bi trebalo da bude sveto?!
Mislim dobro pričamo gluposti, al ne bi trebalo preterivati Silvanus.

Svakim novim ateistom ovde na burek forumu tek sada vidim koliko vredim,zato ateisti javljajte se!!!

Off obrisan


P.S.  Onodys je Madjar, i covek ne barata srpskim dobro.

Схватам ја да ти мислиш како не верујеш у Бога, али то је код тебе (а и код многих других) само негирање Бога. Чисто дијалектички, прво иде теза, па тек онда антитеза, а зашто би неко нешто негирао, ако пре тога није то исповедао...Односно, прво иде појам, па тек онда његова негација, а ти ако не верујеш у Бога, слажеш се рецимо са Доукинсом, стиче се утисак да си пре тога као ,,веровао''...
Проблем и јесте у томе што ти ни тада ниси успео да дођеш до вере, а онда си код разноразних исто тако пољуљаних људи нашао аргументе за свој интелектуални став.

Ти би као образован човек, када већ ниси успео да дођеш до стазе вере, пре требао да заступаш агностички став, него антитеистички, јер ме овим антитеизмом неодољиво наводиш на некога ко негира туђе духовно искуство и мишљење, његов доживљај, управо из интелектуалне ароганције и гордости, презрења према искуству другога...
Ово кажем, јер сам из многих твојих написа спознао зрнце твоје интелектуалне отворености и ширине, па ме зато и чуди ова искључивост у овом погледу...


Е, у овоме се уопште не слажемо. Ти си вероватно упућен у римокатолицизам, а нешто мало и у протестантизам, али за православље си тотално омануо, јер би то у нашем случају била чиста издаја вере апостолске, вере светоотачке, вере која ослобађа од греха и страсти, која води ка слободи...
Православље никада није ломило појединца, нити му је негирало слободу (вероватно је било појединачних застрањивања, али то никада није био ни став, нити начин деловања Цркве, јер би то било управо одрицање од корена који су нам веома битни: Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и Ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је и у огањ бацити и спалити. (Јован 15,5-6)

Ти као да стално превиђаш ко је у Цркви источник сваког добра, нашег Живота и Љубави - Господа Исуса Христа !
Ми смо део једнога Тела и само у вези са чокотом (или Главом тога Тела) човек може да спозна у чему је смисао живота и које је његово назначење, а све остало су трице и кучине, безуспешни покушај човековог интелекта до допре до нечега, до чега сам никада неће доћи...
Без Христа је немогуће постићи вечност, праведност, слободу...а са Њим је могуће пронаћи мост између неба и земље, премостити сташну усамљеност, победити смрт...Сједињење са Христом, обожење је оно што ће човека учинити добрим и по делима ће се дете Божије препознати...
А то ће се најбоље видети кроз дела љубави, милосрђа, праштања...

Ти не познајеш душу православља, гледаш га кроз очи једног западњака, можда примећујеш његов култ, ритуале (наше предивне Литургије и литије, наше славе и обиље обичаја...), али оно што чини његову срж ниси ни омирисао, али си врло брзо поистоветио са римокатолицизмом.
То је напросто немогуће, а и уз то тотално нетачно.
Само пар разговора са неким духовницима, само да поживиш мало у неком нашем манастиру (макар на конаку неколико седмица) и имао би прилике да видиш колико си погрешио, како си судио о нечему о чему немаш ни најблеђу представу...

Ljudi moji, imate temu, koja daje takvu mogucnost sirine i sagledavanja, a stoji neiskoriscena. Nazalost.
http://forum.burek.com/index.php/topic,6553.0.html

Ма на многим темама овде, на овом делу форума, се исказује вапај душе за Богом, жеђ за Истином, за Љубављу, за истинском Слободом, за личносно заједничарење са ближњима, за превазилажење свога ега, својих предрасуда, недоумица, а само су различити начини, методи, људи...

Разговарамо овако расцепкано, јер немамо жеље да истински спознамо оног другога, нема храбрости да се онај други воли, јер би га онда истински упознавали и открили читав океан нових простанстава који се пружају у сваком човеку...

Ова направица место да нас зближује, као да још више доприноси расцепкавању и подељености, као да се још више отуђујемо (мада сам се због овог форума, малчице зближио са 1 мојим братом, а даће Бог да се зближим са још некима...мада би било још боље и лепше да се зближим и са неком сестром  ма, и са више њих... )

Hvala lepo Silvanus!!! i ja tako smatram kako ti si pisao na kraju
Inače postoji rimski grčko katolički crkva u madjarsku, oni su te preostali delove pravoslavne crkve koje su tu bili pre I .Ištvana madjarski kralja. Kopanj ko je bio protiv Ištvana je nosio krst vizantija, bukvalno rat izmedju I. Ištvana i Kopanja je bio rat izmedju rimske katolicima i vizantijske madjare. Kopanj je izgubio rat, i bio je na četvrt deo sečen. Ovo je desilo oko n.e. 1000. godine. Ovde u vojvodinu u tom vreme svi madjari su bili pravoslavci, a posle sa vatrom i gvoždjom istrebjeni.

Tačno.I protivnik Boga je uspeo crkvene velikodostojnike kao Katoličke tako i Pravoslavne vere pa i Islamske vere ubediti da kršenje Božjih zapovesti moguće pod izgovorima i kada nađu opravdanje.Setimo se Isusa.Dali on imao pravo da poziva Jevrejski narod na odbranu od Rimljana?Po crkvi on je verovatno pogrešio,jer po crkvi oružijem nasiljem i ubijanjem mora čovek da se brani.Setimo se izjava nekolicina Pravoslavnih vernika,kako se oni izjašnjavali.Dali je Isus imao pravo da se brani kada su ga uhapsili?Petar je mislio da imaju pravo da se brane,pa je izvukao mač i zamahnuo prema vojniku odsečući mu uvo.I šta je Isus na to rekao?Dali je rekao ono što danas sveštenici i vernici tvrde?Ne.On je rekao vrati mač u svoje korito,jer ko se mača hvata,od mača će da pogine.Crkva po ubeđenju koje izjavljuje i po ubeđenju vernika Isus znači pogrešio.Isus je trebao da se brani oružijem da sačuva život.I verovatno bi vojnici pobili pola apostola.Sveštenici i vernici pravdaju vađenje mača,i kada se obistini Isusova reč da će isti ti koji vade mač od mača poginuti,govore kako eto nasilje bilo opravdano.Da Pravoslavni vernici vratili mač u svoje korito,danas bi bilo mnogo živih Srba u Hrvatskoj,Bosni pa i na Kosovu.Isus znao zašto je izjavio tu reč "Vrati mač u svoje korito,jer ko se mača hvata od mača će da pogine",samo što to malo sveštenika i vernika to razumeo,da to mogao spasiti mnogo života.I po tom  neshvaćanju Isusovih reči ni po čemu se ne razlikujete od Katoličke crkve.

Na početku izvorno Hrišćanstvo se širilo mirnim putem,propovedanjem,dok crkvene vlasti koji su bili protiv Isusa u ono vreme,nisu uvideli moć Isusovog učenja na ljude.Pobili su nosioce Isusovih reči,i prisvojili njegovo učenje pretvarajući u dogme,ceremonije,rituale i običaje.Protivnik Boga umesto širenje ljubavi kroz to učenje kako je bilo predviđeno,to delo uspeo da pretvori u zastrašivanje i pravdanje nasilja u Ime Isusa Hrista i Boga.

Bilo kakvo delo nasilja i ubijanje je direktno kršenje Božjih zakona,i nikakvo pravdanje za činjenje zla i nasilja nije dato od strane Boga niti od Isusa.Greh je greh,a greh se nemože ničim pravdati.
A dali crkva jeste ili nije pozivalo makar indirektno u rat,ovaj tekst jasno dokazuje:
05.12.2007., 17:12
POZIV NA MOBILIZACIJU

Jedan od uticajnijih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, vladika raško-prizrenski Artemije upozorio je državni vrh Srbije da njihovo ponašanje u odnosu na pitanje statusa Kosova ne dolikuje jednoj suverenoj državi.

Episkop SPC takođe se zalaže za niz radikalnih poteza koj bi prema njegovom mišljenju delovali preventivno i uticali da odgovorni razmisle pre donošenja odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Vladika Artemije predlaže da se zatvore administrativne granice Kosova prema Srbiji na tri dana za putnike i smatra da treba da se pozovu na mobilizaciju svi vojni obveznici Srbije, pod vidom provere spremnosti i edukacije, na tri dana, kao i da se organizuju vojne vežbe u oblastima blizu Kosova. Treba, prema mišljenju episkopa Artemija, takođe izvesti masovne demonstracije u Beogradu i ostalim gradovima Srbije, da se shvati koliko je Srbima stalo do Kosova, a na tome bi morala da se angažuje i Srpska pravoslavna crkva.
To je kada se crkva meša u politiku i kada sledi suporotne primere od Isusa Hrista,i po tome politika Pravoslavne crkve ni po čemu se ne razlikuje od politike davne inkvizicije.A to što je Pravoslavlje odstupilo od Jevanđeoskog Hristovog puta se vidi po primerima nasilja od strane najjodgovornijih ličnosti u crkvi,borba za vlast od istih,pravdanje kršenje Božjih zapovesti,ponašanje većine vernika suprotni Jevanđelju itd.To su svi plodovi određenog života crkve koje nije po Isusovom učenju.A Isus jasno rekao "po plodovima ćete ih prepoznati".