Još nisu utvrđeni kriterijumi za dužinu odsustva sa posla zbog bolesti

Pravilnik o bolovanju na čekanju

U Srbiji je svaki trinaesti radnik stalno na bolovanju. Da bi se sprečila zloupotreba bolovanja i neujednačenih kriterijuma, u pripremi je novi pravilnik koji će preciznije utvrditi koliko će za koju bolest trajati kućno lečenje. U novom pravilniku, koji bi uskoro trebalo da bude gotov, za svaku od bolesti razvrstanih u 17 grupa biće preporučena dužina bolovanja i dijagnostika koju pacijent treba da obavi.

Komisije Ministarstva zdravlja još uvek nisu utvrdile precizne kriterijume za privremenu sprečenost sa posla, iako bi od 1. juna nova pravila trebalo već da se primenjuju. Novi pravilnik treba da ujednači kriterijume za odlazak na bolovanje i spreči zloupotrebe, kažu u RZZO. Mnogi građani, naročito oni koji često idu na bolovanje, uplašili su se već i najave novih pravila, ali ni lekari nisu baš naklonjeni ideji koja im, na neki način, ukida pravo na ličnu stručnu procenu koliko je njihov pacijent bolestan i koliko će odsustvovati sa posla.

- Pravilnik o medicinsko-doktrinarnim standardima privremene sprečenosti za rad biće samo vodič za doktore, a ne sveto pismo. Bolesnog čoveka niko neće terati na posao ako nije ozdravio, ali moramo da iskorenimo sadašnju praksu lažnog bolovanja - kaže za „Blic“ Saša Perović, predsednik radne grupe RZZO za izradu pravilnika o medicinsko-doktrinarnim standardima privremene sprečenosti za rad.

Kriterijumi za odlazak na bolovanje utvrđuju se prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti i preporuci Svetske zdravstvene organizacije.

- Sada, praktično, nema nikakvih kriterijuma za bolovanja, pa se događa da za istu medicinsku indikaciju neko dobije 30, a neko sedam dana bolovanja - objašnjava Perović.

Preporučeno vreme bolovanja moći će naknadno da se produži ako se u tom periodu zdravstveno stanje pacijenta ne sanira. Neizlečenje pacijenta u preporučenom trajanju bolovanja, prema Perovićevim rečima, može da ukaže na tri situacije. Da je pacijentu propisana loša terapija, da se nije pridržavao terapije, ili je, pak, pacijentov organizam iscrpljen padom imuniteta ili udruživanjem više bolesti pa mu je potrebno više vremena za oporavak nego inače.

- Pravilnik će se primenjivati se i na bolovanja do 30 dana, koja idu na teret poslodavca, i na bolovanja duža od mesec dana za koja se naknada isplaćuje iz kase zdravstvenog osiguranja - objašnjava Perović. Krajnji rok da Republički zavod za zdravstveno osiguranje usvoji pravilnik je 9. decembar.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović