U srednjevekovnom Japanu došla su dva muškarca, Buko i Šinkan, kod najpoznatijeg učitelja mačevanja u celom kraljevstvu - Bankeja. Raspitivali su se o časovima mačevanja.

Učitelj im je objasnio na koji način on obučava učenike i šta je tajna njegovog uspešnog podučavanja, tako da su njegovi učenici najbolji carevi samuraji. Pomalo zbunjeni obojica su znali da žele da uče.

Prošla je prva nedelja treniranja i Šinkan je sa iščekivanjem čekao svaki sledeći čas, a kada su ga kod kuće pitali kada će ovladati ovom plemenitom veštinom, odgovarao je - niko od nas nije vidovit, ali ono što je do mene je da treniram i da budem spreman kada Majstorstvo zakuca na moja vrata.

Buko je za razliku od Šinkana bio veoma promenljivog raspoloženja. Svaki put kada bi dobio pohvale od drugih bio je srećan, a kada bi pohvale izostale gubio je samopouzdanje. Na kraju svakog časa je postavljao sebi  itanje: "Kada ću već jednom postati majstor mačevanja? Da li ću ikada uspeti?"

Posle nekog vremena izmoren tom klackalicom u svom umu, Buko je odlučio da promeni učitelja i otišao je u drugu školu mačevanja za koju je čuo da za samo 30 dana pravi majstora od početnika.

Ponovo je krenuo od početka i govorio kako on nema 1, 2 ili 5 godina vremena da bi postao dobar samuraj. Buko je želeo majstorstvo odmah. Posle samo nekoliko nedelja odlučio je da ni ova škola nije dovoljno dobra i brza za njega i potražio je novog učitelja.

Kod trećeg učitelja Šankaja, je bila slična situacija kao i u prethodnim slučajevima i ovaj put je Buko odlučio da potpuno napusti mačevanje. "Nemam ja 1, 2 ili 5 godina vremena da postanem majstor - ja želim uspeh brže."

Za to vreme Šinkan je vredno trenirao kod Bankeja i ulagao svu energiju u treniranje, kao i u savladavanje drevne zen filozofije.

"Možda mačevanje i nije za mene. Nije sudbina htela da budem samuraj" mislio je Buko, "posvetiću se nečem drugom, na primer baštovanstvu."

Otišao je da uči gajenje biljaka i održavanje vrtova. Vrlo brzo mu je to dosadilo i po starom običaju, razočaran činjenicom kako nema podjednaku veštinu u baštovanstvu kao i Džošu koji se bavi time 3 godine - odlučio je da ni baštovanstvo nije za njega.

U jednom momentu nakon 7 godina lutanja i menjanja različitih zanimanja, zapao je u očaj. Posle nekog vremena, shvatio je da čovekov život ima smisao jedino ako ulaže energiju u ono što mu je stvarno važno.

Odlučio je da se pokrene i ovaj put ide do kraja.

Postavio je sebi pitanja:

Šta je ono što zaista najviše želim?

Koliko mi je važno da zaista to i ostvarim?

Odjednom, kao da je počelo sunce ponovo da sviće, lice mu se razvedrilo i malo po malo vraćao mu se entuzijazam. Posle nekog vremena odlučio je - on zaista želi da bude najbolji mačevalac u Japanu i sutra će se vratiti kod Bankeja, svog prvog učitelja.

Kada je sutradan zakucao na vrata, učitelj ga je srdačno primio u dojo i dogovorili su se da Buko ponovo trenira kod njega. "Moram da ti predstavim učitelja kod kojeg ćeš u početku učiti, mada ga ti već znaš..." u tom momentu je ušao Šinkan i pozdravio svog novog učenika.

Znaci, totalno moja prica

U stvari, totalno primenjiva prica u bilo kom segmentu zivota

Kljucno je:

Lepa prica 

Do pravih ciljeva nikada nije lako doci. Vazno je znati i drzati se istih

Zasto smatras da do pravih ciljeva nije lako doci? Naprotiv, smatram da je mnogo teze odrediti pravi cilj nego po utvrdjivanju istog postignuti njegovo ostvarenje

Slazem se da je vazno nati ciljeve, prepoznati ih, odvojiti bitno od nebitnog, ali ne treba se drzati cilja, treba se drzati pravog puta ka cilju

Zato sto smatram da je do svakog pravog cilja potreban rad, ponekad i mnogo istog. Samo odredjivanje je tesko ali i postizanje nije nimalo lako. Uzmi za primer upisivanje i zavrsavanje fakulteta. Trebas prvo odrediti tvoja interesovanja, zatim naci fakultet po meri, videti da li si u mogucnosti da ga upises itd. Ako uspes da ga upises onda sledi 4+ godine rada kako bi ga zavrsio i tek na kraju postajes ono sto si zeleo

Tu mogu da se slozim

A ako uzmemo za cilj prosirivanje porodice za jos jednog clana? Koliko je tesko ostvariv ako su obe osobe fizicki zdrave? A samo ostvarenje, ma koliko to seksisticki zvucalo, sa muske strane, traje nekoliko sekundi

I govorim samo o prosirivanju porodice, ne o vaspitanju tog deteta ili odgajanju

Najlakse je napraviti dete, tesko je brinuti se o istom  Elem, opet neki ljudi pokusavaju mesecima pre nego sto uspeju. Nije vise jednostavno ni napraviti dete 

Razumem, ali opet nije jednostavno ako pogledas da danas moras da planiras porodicu

Neki  ljude postave ciljeve jos kao deca.Naravno ta deca nisu razmazena. I, stignu do svog pravog cilja.
Za mene je pravi ciilj zdrava porodica.
Klincima, koji nisu razmazeni, je cilj da postanu neko, i ako imaju podrsku, i  'odole' raznim iskusenjima, stignu do svog pravog cilja.
Posle tog cilja postavljaju sebi drugi cilj...a, to je posao, pa planiranje porodice.

Svedimo to sve na prosto..Da bi postigao nesto moras da radis.
A postavljanje cilja je smorno,sta ce ti cilj u zivotu,ja ga nisam imao..sve sam radio kako sam mislio da treba da radim..A i tupavo je..Uspes u zivotu i umres 

Moji životni ciljevi? Get up from bed, stay alive, get back to bed.