Arhitektonske i druge barijere otežavaju svakodnevni život osobama sa hendikepom

Prava invalida postoje samo na papiru

Veliki problem predstavlja korišćenje gradskog prevoza, kupovina u tržnim centrima, parkiranje, prelazak ulice preko pasarela, odlazak kod frizera ili zubara

Kako kupovati u tržnom centru, parkirati automobil i izaći iz garaže, kako preći ulicu ili otići kod zubara samo su neka od pitanja koja osobama sa invaliditetom pretvaraju svakodnevnicu u pravu glavobolju. Pristupačno kretanje je preduslov za uživanje slobode kretanja kojom bi se ostvarila druga prava, slažu se predstavnici raznih organizacija invalida Srbije i tvrde da u poslednjih pet godina nije urađeno onoliko koliko je trebalo da se uradi.

Po zakonu, svaka nova zgrada, građevina ili poslovni objekat trebalo bi da zadovolji standarde i omogući slobodno kretanje invalida postavljanjem rampi i ugradnjom liftova, ali praksa i stvarnost pokazuju nešto drugo.

- Obećano nam je da će se u Beogradu adaptirati Narodni muzej, galerija fresaka na Dorćolu, muzej na Kalemegdanu... Na "Marakani" smo dobili boks u koji možemo da se smestimo, a uređen je i mokri čvor - kaže Damjan Tatić, član Centra za samostalni život invalida Srbije.

Predstavnici organizacija koje se bave pitanjima građana sa invaliditetom kažu da se često dešava da nesinhronizovana delatnost napravi više štete nego koristi i navode primer Direkcije za puteve koja je u toku jedne obnove ulica obarala ivičnjake i prilagodila ih invalidima, ali zaboravila da ostavi signalizaciju za slepe građane.
      

Teško studiranje

Studenti sa hendikepom suočavaju se sa velikim preprekama u sticanju visokog obrazovanja. Ove prepreke uključuju: fizički nedostupne učionice, toalete, restorane i studentske domove, nedostatak adekvatnih učila, nedostatak organizovanog prevoza za korisnike kolica, nedostatak interpretatora znakovnog jezika, nedostatak priznavanja nekih vrsta hendikepa, kao što su poteškoće u učenju i izolovanje studenata sa hendikepom u posebne studentske domove.
      
   
   

- Javni novac se koristi bez konsultacije, pa se uloži u smanjenje nagiba ivičnjaka, a onda taj ugao ne bude dobar i dodatno otežava hod korisniku kolica - kaže Rafaela Sestranez iz Hendikep internešenala.

Osnovni problem nije u zakonskom okviru koji postoji već u primeni pravila i njihovom praktičnom sprovođenju, pa su javne zgrade, prema rečima Rafaele Sestranez, pristupačne samo zahvaljujući jakom lobiranju organizacija.

- U Srbiji postoje 23 organizacije invalida koje imaju oko 1.300 članova. U Beogradu je urađena Ulica kralja Milana i to za sada sve dobro funkcioniše, ali recimo u Leskovcu imamo slučaj da je ulica dobro urađena i adaptirana za invalide, ali se, potom, zbog rekonstrukcije ulice sve sklonilo - kaže Mihailo Pajević iz Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije.

Veliki problem invalidima svakako predstavlja gradski prevoz, a koliko se o tom problemu vodi računa najbolje pokazuje podatak da od mnogo novih autobusa nabavljenih u Beogradu nijedan nije niskopodni i adaptiran za invalide.

Goran Pavlović, izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom, kaže da je prvi problem terminologija koju bi trebalo korigovati.

- Nije reč o invalidima studentima, već o studentima sa invaliditetom. Čest je slučaj da nema mnogo pristupačnih liftova, ulaza na fakultete, adekvatnih učila. Nijedan fakultet nema dostupan toalet za invalide - kaže Pavlović.

U Novom Sadu ima 67 studenata sa invaliditetom, a njih 18 je smešteno u dom. Milesa Milinković, predstavnik studenata sa invaliditetom, kaže da je manje-više moguće voditi normalan društveni život, najčešće uz personalnog asistenta.

U beogradskoj opštini Novi Beograd ispred doma zdravlja postojala je rampa za invalide koja nije mogla da se koristi jer nije bila prilagođena kolicima naše proizvodnje.
- Imali smo rampu koja nije bila dobro adaptirana, ali je sada sve sređeno. Društvo bi trebalo da učini mnogo više da bi se invalidi normalno mogli uključiti u svakodnevni život - kaže dr Aleksandra Sekulić iz Doma zdravlja "Novi Beograd".


Izvor: Glas Javnosti \ V. V.

U Kanadi sve vise natpisa, narocito na drzavnim institucijama, pored francuskog i engleskog, a u nekim oblastima i razlicitih Native Canadian jezika pojavljuju se i u varijanti na Brailleovom pismu.