Slažemo se da je naziv ove sprave dosta čudan, ali se ona nikako ne sme zanemariti jer predstavlja jednu od najranije poznatih interaktivnih igara koje su koristile elektronski uređaj kao platformu, a ujedno je reč i o prvoj igri koja je posedovala ekran sa CRT tehnologijom. Konstruisali su je Tomas Goldsmit Jr. i Estl Rej Men 1947. godine, ali nikada nije ušla u punu proizvodnju niti postala dostupna široj javnosti, već je samo poslužila kao demonstracija sopstvenih tehnoloških mogućnosti. Mašina se sastojala iz CRT ekrana povezanog sa osciloskopom, a gejmplej je bio zasnovan na kontrolisanju artiljerijske granate, odnosno određivanju njene trajektorije u cilju pogađanja mete na ekranu.
Ekran je emitovao zrak kojim je bila predstavljena granata, a igrač je određivao putanju okretanjem tastera i podešavanjem istih. Samim tim, cilj igre je bio pogoditi metu ili detonirati granatu što bliže meti. Eksplozija je bila prikazana slabljenjem fokusa zraka i njegovim širenjem. Uprkos svemu tome, ne smatra se kandidatom prve video igre jer nije koristila tehnologiju digitalnih računara. Osim šeme originalnog patenta, fotografije gejmpleja i samog uređaja nažalost nisu očuvane, ali je CRT tehnologija i te kako opstala.
Postoji dosta polemike oko toga koja je prva video igra ikada. Određeni broj istoričara bi video igrama nazvao naslove iz sedamdesetih godina pa nadalje, ali po nama, prva video igra nastala je 1940. godine, u punom jeku Drugog svetskog rata. Iste godine je prikazana na New York World Fair sajmu od strane kompanije Westinghouse Electric, a dizajnirao ju je Edvard Kondon.
Prva video igra bila je zasnovana na igri Nim, koja je u nekoj formi postojala još u drevnoj Kini, ali joj poreklo nije tačno utvrđeno. Nim je matematičko-strateška igra za dva igrača koji imaju zadatak da naizmenično uklanjaju objekte (šibice, novčiće) sa gomile. Potrebno je uzeti barem jedan objekat u svakom potezu, a gubitnik je onaj koji uzme poslednji.
Prvi računar koji je ovu igru preveo u novo, modernije izdanje je upravo Nimatron, ogromna mašina sačinjena od elektromehaničkih releja koja je težila čitavu tonu. Nimatron je bio samo osnova glavnog cilja njegovog tvorca – da se prikažu inženjerska i programerska dostignuća računara. Međutim, posetioci sajma su bili i te kako oduševljeni igrom i želeli su je isprobati. Dobar pokazatelj vedre budućnosti video igara, zar ne?
Kako je hladni rat postepeno kuljao, tako su se obe strane borile za što veća unapređenja na polju nauke i tehnike. MIT Univerzitet u Sjedinjenim Državama je u skladu sa tim naporima dobio zadatak da kreira Whirlwind 1 računar u saradnji sa mornaricom. U izradi mašine, koja je trajala oko tri godine, učestvovalo je 175 ljudi, uključujući 70 inženjera. Njen trošak je iznosio preko 12 miliona današnjih dolara!
Računar je prvobitno kreiran zarad navođenja vazdušne odbrane od neprijateljskih bombardera, ali je vremenom dobio i nove namene. Kao prvi računar sa, u to vreme naprednim prikazom grafike u realnom vremenu, bio je odličan za testiranje igara.
U procesu obnove sistema koji se tada koristio, naučnici su sasvim neočekivano pronašli verziju kartaške igre Blackjack (ajnc) za Whirlwind 1. S obzirom da se podaci o ovoj igri ne pojavljuju u zvaničnom zapisniku Univerziteta, postoji mogućnost da je Whirlwind Blackjack nastao sasvim ‘’slučajno’’, tokom ‘’pauze od ratovanja’’, kao test mogućnosti Whirlwind 1 računara. Druga teorija je da je dežurnom naučniku bilo toliko dosadno da je na svoju ruku napravio video igru kako bi prekratio vreme.
Nakon uspešne demonstracije Nimroda, firma Ferranti je nastavila sa inovacijama na polju računara i kompjuterske tehnike, kreiravši Ferranti Mark 1. Time je nastao prvi komercijalno dostupni računar za širu namenu, a prvi proizvedeni model je poklonjen Viktorija Univerzitetu u Mančesteru.
Ferranti Mark 1 je doneo brži proces računanja i veću memoriju u odnosu na ostale mašine tog vremena. Ono što je bila zanimljiva inovacija kod Ferranti Mark 1 jeste audio signal koji je mašina proizvodila kao povratnu informaciju za korisnika. Taj zvuk je bilo moguće modifikovati, što je Mark 1 činilo jednim od prvih računara na kome je nastala kompjuterski generisana muzika, sa svojim verzijama ‘’God Save the Queen’’ i ‘’In the Mood’’ pesama.
Pored kompjuterski generisane muzike, tu je bilo prostora i za kompjutersku igru zahvaljujući većoj memoriji. Doktor Ditrih Princ je za Mark 1 napisao jednu od prvih video igara baziranih na šahu. Ipak, zbog svojih tehnoloških ograničenja, Mark 1 nije mogao simulirati čitavu partiju šaha, već samo mat-u-2-poteza situacije sa preko 1000 mogućih poteza. Računar je najčešće uspešno pronalazio rešenja, ali nije prepoznavao šah mat i pat situacije.
Tema: 
