Majka svih gradova





Svi gradovi sveta su u Pragu, pa ga zato zovu "majkom svih gradova", a ni priroda ni čovek nisu se osmelili da makar i naruše njegovu, ceo milenijum dugu civilizaciju. Prag ne liči ni na jedan drugi evropski grad, jer se hiljadu godina neprekidno razvijao i doživljavao svoje procvate.
Ovde je sve "rano" i "pravo", stare gotske kuće, zaodenute kasnije baroknim fasadama, a podignute na rimskim temeljima, okrugle rotonde i crkve zidane i po sto godina na "brodovima" nekada velikih bazilika, žive svoj dugi život, jedna pored druge u skladu, miru i spokoju.
Geografski, u srcu Evrope i u centralnom delu Češke, Prag se razvijao u raskošnom zavoju velike, i ovde veoma brze reke Vltave, koja na zapadnoj strani gradi strmu i stenovitu obalu, na kojoj se uzdiže brdo Hradčani, sa starim srednjovekovnim zamkom i manastirom, dok se na drugoj, istočnoj strani prostire najveći deo grada, u uvek zelenoj ravnici, okružen predgrađima, na brežuljcima.
Prateći gomilu turista sa Hradčana, dugo se spuštate lavirintom velikih stepenica zamka, ili preko terasastih bašti na bedemima, i često zastanete na odmorištima, da se divite pogledu na ceo grad. Iz mora novih crvenih krovova izranja pet stotina raznih tornjeva, zvonika, kula i šiljaka, koji, u odsjaju sunca, kao da ožive, počinju da se povijaju jedni prema drugima i da izvode neku samo sebi znanu igru.
Mali grad ili Mala strana u podnožju Hradčana, sa svojim starim zgradama koje su vremenom zaodenute u barokne i renesansne fasade, duž zaobljenog rečnog keja, podsećaju na Zemun. Preko impozantne kose rampe u kamenu, s figurama duž ograde, s keja se izlazi na Karlov most, koji spaja Mali i Stari grad i liči na zamak ili tvrđavu na vodi, s kulama na oba kraja. Ovde se živi punim životom - jedni prodaju slike, dok ih drugi stvaraju i ne smeta im gužva, turisti jedu viršle sa senfom ili, nagnuti nad statuama na ogradi, posmatraju brane na vodi, dok poneko samo prelazi s jednog kraja na drugi.
Odavde se mreža ulica širi prema planu koji je trasiran još u 11. veku i kao da prati veliki zavoj Vltave, formira nevelike blokove polukružnih i zaobljenih formi, pa kao u Raveni, na moru, svaka ulica je podjednako važna.

Kule vodilje - od Velike kule na Karlovom mostu do Kule na kapijama - odvešće vas do Starog gradskog trga. Ovakvih kula nema nigde na svetu, rano gotske i srednjovekovne, liče na prava utvrđenja, ali nisu mnogo visoke, pa se ne vide izdaleka. Po ugledu na ove kule, zidane su iste, najviše po gradovima u Francuskoj.
Prelepe građanske kuće koje okružuje Stari trg - jedan od najlepših urbanih prostora u Evropi - kao neka krhka, dragocena bića, obojene bojama svetlosti, tornjevi crkve Naše gospe i Astronomska kula časovnik (na fotografiji), kao da se stalno poklanjaju i raduju tolikoj publici, koja je došla tako daleko, čak na sever, da im se divi.
Prateći liniju nekadašnjih bedema, duž Narodne ulice, u širokom luku i blagom usponu, stari prelazi u novi grad, oformljen u prvoj polovini 14. veka, odavno se smatra starim, kojim dominira Venceslavov skver, zapravo široka pešačka avenija. Ovde nema elegantnih radnji i butika, samo jedna robna kuća i nekoliko MEKDONALDS restorana, kao da bi možda narušile svu dostojanstvenost ovog mesta.
Uobičajeno je da grupe turista krenu u razgledanje s najviše tačke, ispred Narodnog muzeja i statue Sv. Venceslava na konju. Ali, u samom podnožju spomenika, mala, okrugla humka s drvenim krstom, ili "spot", kako se danas kaže, obeležava mesto na kom se spalio student Jan Palah. Dugo se ovde svi zadržavaju i celim putem posle pitaju "kako je mogao usred sve ove lepote".
I na kraju, uvek se sa posebnim osećanjem setim predgrađa, Devići, pa Višegrad, a tek Vinogradi i Vinogradska ulica, sa širokim zelenim ostrvom po sredini, kojim ide tramvaj do na sam kraj grada, s drvoredima jorgovana i zgradama iz doba socijalističkog realizma, kao Jurija Gagarina na Novom Beogradu. U Pragu je sve tako poznato i blisko, kao da ste došli kući, i ne nameravate više nikuda da idete.

Ljubica Đurić

Izvor: Danas

Majka svih gradova
 


Svi gradovi sveta su u Pragu, pa ga zato zovu "majkom svih gradova", a ni priroda ni čovek nisu se osmelili da makar i naruše njegovu, ceo milenijum dugu civilizaciju. Prag ne liči ni na jedan drugi evropski grad, jer se hiljadu godina neprekidno razvijao i doživljavao svoje procvate.
Ovde je sve "rano" i "pravo", stare gotske kuće, zaodenute kasnije baroknim fasadama, a podignute na rimskim temeljima, okrugle rotonde i crkve zidane i po sto godina na "brodovima" nekada velikih bazilika, žive svoj dugi život, jedna pored druge u skladu, miru i spokoju.
Geografski, u srcu Evrope i u centralnom delu Češke, Prag se razvijao u raskošnom zavoju velike, i ovde veoma brze reke Vltave, koja na zapadnoj strani gradi strmu i stenovitu obalu, na kojoj se uzdiže brdo Hradčani, sa starim srednjovekovnim zamkom i manastirom, dok se na drugoj, istočnoj strani prostire najveći deo grada, u uvek zelenoj ravnici, okružen predgrađima, na brežuljcima.
Prateći gomilu turista sa Hradčana, dugo se spuštate lavirintom velikih stepenica zamka, ili preko terasastih bašti na bedemima, i često zastanete na odmorištima, da se divite pogledu na ceo grad. Iz mora novih crvenih krovova izranja pet stotina raznih tornjeva, zvonika, kula i šiljaka, koji, u odsjaju sunca, kao da ožive, počinju da se povijaju jedni prema drugima i da izvode neku samo sebi znanu igru.
Mali grad ili Mala strana u podnožju Hradčana, sa svojim starim zgradama koje su vremenom zaodenute u barokne i renesansne fasade, duž zaobljenog rečnog keja, podsećaju na Zemun. Preko impozantne kose rampe u kamenu, s figurama duž ograde, s keja se izlazi na Karlov most, koji spaja Mali i Stari grad i liči na zamak ili tvrđavu na vodi, s kulama na oba kraja. Ovde se živi punim životom - jedni prodaju slike, dok ih drugi stvaraju i ne smeta im gužva, turisti jedu viršle sa senfom ili, nagnuti nad statuama na ogradi, posmatraju brane na vodi, dok poneko samo prelazi s jednog kraja na drugi.
Odavde se mreža ulica širi prema planu koji je trasiran još u 11. veku i kao da prati veliki zavoj Vltave, formira nevelike blokove polukružnih i zaobljenih formi, pa kao u Raveni, na moru, svaka ulica je podjednako važna.
Kule vodilje - od Velike kule na Karlovom mostu do Kule na kapijama - odvešće vas do Starog gradskog trga. Ovakvih kula nema nigde na svetu, rano gotske i srednjovekovne, liče na prava utvrđenja, ali nisu mnogo visoke, pa se ne vide izdaleka. Po ugledu na ove kule, zidane su iste, najviše po gradovima u Francuskoj.
Prelepe građanske kuće koje okružuje Stari trg - jedan od najlepših urbanih prostora u Evropi - kao neka krhka, dragocena bića, obojene bojama svetlosti, tornjevi crkve Naše gospe i Astronomska kula časovnik (na fotografiji), kao da se stalno poklanjaju i raduju tolikoj publici, koja je došla tako daleko, čak na sever, da im se divi.
Prateći liniju nekadašnjih bedema, duž Narodne ulice, u širokom luku i blagom usponu, stari prelazi u novi grad, oformljen u prvoj polovini 14. veka, odavno se smatra starim, kojim dominira Venceslavov skver, zapravo široka pešačka avenija. Ovde nema elegantnih radnji i butika, samo jedna robna kuća i nekoliko MEKDONALDS restorana, kao da bi možda narušile svu dostojanstvenost ovog mesta.
Uobičajeno je da grupe turista krenu u razgledanje s najviše tačke, ispred Narodnog muzeja i statue Sv. Venceslava na konju. Ali, u samom podnožju spomenika, mala, okrugla humka s drvenim krstom, ili "spot", kako se danas kaže, obeležava mesto na kom se spalio student Jan Palah. Dugo se ovde svi zadržavaju i celim putem posle pitaju "kako je mogao usred sve ove lepote".
I na kraju, uvek se sa posebnim osećanjem setim predgrađa, Devići, pa Višegrad, a tek Vinogradi i Vinogradska ulica, sa širokim zelenim ostrvom po sredini, kojim ide tramvaj do na sam kraj grada, s drvoredima jorgovana i zgradama iz doba socijalističkog realizma, kao Jurija Gagarina na Novom Beogradu. U Pragu je sve tako poznato i blisko, kao da ste došli kući, i ne nameravate više nikuda da idete. Ljubica Đurić

Izvor: Danas

planirao sam da odem na docek nove u prag pa reko da pitam-kako je u pragu zimi?sve slike koje sam video su iz letnjeg perioda.

hladno prijatelju, duva vetar pa razbija
ako nisi navikao na kosavu u Beogradu, nece ti biti bas prijatno,ostra je zima,valjda zbog suvog vazduha sta li,
ziveo sam tamo par godina, al je prijatno kad udjes negde, u tramvaju greju sedista, metro je topao, svaka zgrada gde udjes zagrejaces se
slabo ima snega u gradu...ali je sve lepo okiceno i ukraseno, krosnje od drveca, itd lampioni, imaju klasicne male one pijace na gradskim trgovima, gde moze da se kupi sve i svasta,i da se popije i pojede nesto.
vredi otici, sem ako ti ne smeta velika koncentracija nasih ljudi, posto dosta njih dodje na istu ideju,i pijani englezi kojih uvek ima,
horde italijana i spanaca nema toliko u tom periodu

fluid hvala ti puno. ali moram da budem malo bezobrazan pa da te pitam da nemas neke slicice mozda.

do 2002 sam ziveo tamo, a tada nisam imao digitalac 

al srecom bio sam ove godine u martu, pa sam skljocnuo koji put, na ostalim slikama su meni dragi ljudi tako da sam ti dao samo ovih par cisto da "omirises" Prag.
one nocne su bez stativa, pa su malo losije    

hvala puno.