Realno, pracenje sporta u Srbiji nije lose, ali je nista u odnosu na ono sto je bilo u Jugoslaviji.

U Srbiji je fudbal na prvom mestu ubedljivo, bukvalno mnogi ljudi koji ga prate fudbal znaju za igrace i njihove kvalitete iz nekih sporednih liga. U tome pomazu pomenuta kablovska, internet, kladionica, menadzer itd. Ali poseta na fudbalskim utakmicama je katastrofalna, verovatno najvise zbog katastrofalnog kvaliteta domaceg fudbala. Ovo se najvise odnosi na Super ligu i Prvu ligu, dok je u nizerazrednom fudbalu ostala solidna poseta na utakmicama, verovatno zbog lokal-patriotizma.

Druga dva sporta su kosarka i tenis. Jos uvek se smatramo kosarkaskom nacijom, mnogi igraju kosarku rekreativno, a mnogi je i prate. Prati se ABA liga zbog nasih jakih klubova, dosta ljudi prati i Evroligu, i to ne samo nase klubove. I naravno prati se NBA, koji ni ne moze da se prati normalno ako se nema kablovska.
Popularnost i pracenje tenisa je naglo porasla kad smo dobili Novaka, Jelenu i Anu. Jeste, pracen je tenis i pre toga, ali manje od recimo odbojke. Dosta dece sad zele da postanu teniseri, sto je dobro. Takodje dosta ljudi zna ko je osvojio turnir u recimo Nepalu, sto je pre desetak godina bilo nezamislivo.

Ostali sportovi se prate slabo, ili se nikako ne prate. Vaterpolo se prati malo vise, zbog toga sto nam je liga sada jaka (poseta se isto dosta popravila), dok se pre toga vecinom pratila samo reprezentacija. I pored svega toga, pracenje vaterpola je slabo, s obzirom da je to nas najtrofejniji kolektivni sport. Odbojka je takodje nama uspesan sport, ali se skoro ni ne prati. Streljastvo je nas jako uspesan sport, ali ono se uopste skoro ne prati. Atletika se ne prati ni priblizno onako kako bi trebalo da se prati, u tom sportu nismo bili toliko uspesni, i srecom sad smo poceli da postizemo neke rezultate. U taj sport se ocajno ulaze. Popularnost rukometa je malo zivnula uspehom prosle godine kada smo postali 2. u Evropi. Pre toga je popularnost bila solidna, bili smo rukometna nacija, sve dok nisu poceli losi rezultati nase reprezentacije koji su se samo na trenutak prekinuli osvajanjem tog drugog mesta. Od sportova u kojima nismo nesto uspesni se izdvajaju NFL, hokej, borilacke vestine i skijanje, ali malo je ljudi koji i to prate.

Ovo je bilo moje misljenje o pracenju i popularnoscu sporta u Srbiji, moguce da sam negde pogresio, ali u sustini to je to.

Realno, pracenje sporta u Srbiji nije lose, ali je nista u odnosu na ono sto je bilo u Jugoslaviji.

Ne znam da li mislis na SFR Jugoslaviju?Ako mislis na to,nemam toliko godina da bih kompetentno pricao,ali znam od strica koji je krajem 80-ih poceo da prati Italijanski fudbal,kaze da to ovde nikoga nije zanimalo,samo se pratila nasa liga i nasi sportovi,dakle mozda u tom smislu jeste praceno vise u SFRJ domaci sport,ali generalno sport pa to su razlike nebo i zemlja,evo ti samo nase teme na bureku oko kladionice pa momci na dnevnom nivou prate NHL,Ruski hokej,Ceski hokej,NBA,pojedinacne ucinke igraca u NBA,prati se Bejzbol,NFL,o fudbalu da ne govorimo,maltene znamo sve postave od Italijanske druge do Engleske trece i cetvrte lige,to su nezamislive stvari za nekadasnje ljubitelje sporta,u tenisu znamo otprilike sve igrace do nekog 500 mesta,prate se i celendzeri,jebote samo jos karling i kriket da pocnemo pratiti i to je to  ...

Jel se ovde radi o praćenju domaćeg sporta, ili o praćenju sporta uopšte, u Srbiji?

Da, mislio sam na domaci sport, jbg cas sam pisao o stranom cas o domacem sportu. Nemam ni ja godina mnogo, nego iz prica sam stekao utisak. Jbg onda nisu ni mogli da prate strani sport kad nije bilo 5 kanala na TV-u, a kladionica nije ni postojala vec samo sportska prognoza gde si imao nase parove. Za strane sportiste su verovatno saznavali preko novina, ili TV-a kad se igra neko evropsko/svetsko/olimpijada, eventualno Kup sampiona i to samo ako su nasi igrali protiv njih.

A domaci sport se mnogo vise pratio. Verovatno je ta razlika i rezultat ulaganja u domaci sport onda i sada. I uopste smo u sportu bili uspesniji, osvajali smo i vise medalja na olimpijadama. Tada su ljudi isli na skoro svaki sport. Pune tribine su bile i na fudbalu, kosarci, rukometu, boksu, cak i na hokeju...

E sad, ima ljudi koji ne prate ništa i koje ne zanima sport, a ima i onih koji prate sve od fudbala, košarke, preko skijanja i hokeja, pa do snukera i pikada.