Somborska „Ženidba“ najbolja

Nagradu za najbolju dramsku predstavu u celini, na 61. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, održanom u Zrenjaninu, žiri je, većinom glasova, dodelio „Ženidbi", u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor.



Posle odgledanih šest dramskih i pet dečjih predstva, žiri u sastavu: predsednik Milivoje Mlađenović i članovi Biljana Vujović i Dušan Petović, nagradu za najbolju dečju predstavu u celini jednoglasno je dodelio predstavi „U tami“ Dečjeg pozorišta iz Subotice.

Za najbolju režiju nagrađen je Kokan Mladenović - u predstavi „Čovekova tragedija“, koju je izvelo Novosadsko pozorište (Ujvideki sinhaz).

Nagadu za najbolju glavnu žensku ulogu dobila je Emini Elor, za ulogu Lucifera u predstavi „Čovekova tragedija“, Novosadskog pozorišta.

Boris Isaković nagrađen je za nabolju glavnu mušku ulogu, odigranu u predstavi „Timon Atinjanin“.

Za najbolju epizodnu žensku ulogu nagrađena je Edit Tot, koja je igrala Amilu u predstavi „Zbogom, žohari“, u izvođenju Narodnog pozorišta “Toša Jvanović“.

Domaćinu sedmog uzastopnog festivala vojvođanskih profesionalnih pozorišta ostala je i nagrada i za najbolju scenografiju u toj predstavi, koja je dodeljena Zorani Petov i Slađani Kilibarda, kao i nagrada mladom glumcu Ivanu Djorđeviću.

Nagrada „Tihomir Mačković“ pripala je Blagovesti Vasilevoj, za lutke u predstavi „Trapavi zmaj“ zrenjaninskog pozorišta.

Za najbolji kostim nagrađena je Milica Komazec, u predstavi „Suncokreti“ novosadskog Pozorišta mladih, za najbolju muziku Solard Mezeiji, u „Ruži iz Kišinjeva“, subotičkog pororišta „Kostolonji Deže“, a specijalna nagrada pripala je glimačkom ansamblu Novosadskog pozorišta.

Memorijalnu nagradu „Ivana Mirkov Vlačić“ žiri je dodelio Marijeti Golemehovoj, za scenografiju, lutke i kostime u predstavi „U tami“, subotočkog Dečjeg pozorišta.

Najstarijiji pozorišni festival u Srbiji svečano će biti zatvoren večeras, uručenjem nagrada i plesnom predstavom, po Šeksirovom tekstu, „San letnje noći“, u izvođenju Novosadskog pozorišta, a u čast nagrađenih.


Izvor: B92

Na „Nušićevim danima“ više od 6.000 gledalaca

Više od 6.000 Smederevaca u Centru za kulturu pogledalo je desetak predstava koje su odigrane tokom dve nedelje „Nušićevih dana“. Šest predstava prikazano je u takmičarskom programu, tri Nušićeva dela i tri ostvarenja savremenih komediografa. Publika je za najbolju izabrala „Put oko sveta“ u režiji Juga Radivojevića, koju su pripremili Kruševačko pozorište i Festival „Dani komedije“ iz Jagodine. Žiri se opredelio za „Život u tesnim cipelama“ Zvezdara teatra iz Beograda u režiji autora Dušana Kovačevića.



I ove godine je na pozorišnoj bini grada Nušićevog detinjstva i mladosti prodefilovala klasa valjanih glumaca komičara, a neka budu spomenuta imena samo onih koje je publika izdvojila i nagradila: Milorad Mandić Manda („Put oko sveta“), Petar Mirčevski („Pokojnik“), Dušanka Glid Stojanović („Potpuno rasulo“), Meliha Fakić, („Ministarka“), Dragan Petrović („Tesne cipele“).

Ljiljana Blagojević, Dragoslav - Bata Mandić i Muharem Pervić, ovogodišnji članovi žirija, nagradili su „Život u tesnim cipelama“, crnohumornu komediju o gubitnicima, žrtvama tranzicije i privatizacije.

- Verujemo da je reč o jednom od onih Kovačevićevih komada koji će se dugo igrati, na šta ukazuje i buran prijem kod publike u Smederevu - piše između ostalog u obrazloženju žirija.

Priznanje za životno delo namenjeno glumcu komičaru pripalo je Olgi Odanović.
- Ne volim da držim govore. Najbolje govorim na sceni. Dobiti Nušićevu nagradu nije mala stvar, zato što nosi ime našeg najvećeg komediografa - rekla je Odanovićeva.
 
„Šekspirovoj, Sterijinoj, Nušićevoj i našoj poetesi glume“ - posveta je koja stoji u tekstu kojim je žiri obrazložio zašto baš njoj nagrada. Olga Odanović - Helena u „Snu letnje noći“, Džona Veb u „Čikaškim perverzijama“, Baba Poleksija u „Carevom zatočniku“, Grube u „Skupu“, Dara u „Gospođi ministarki“, Olivija u „Bogojavljenskoj noći“, Fema u „Pokondirenoj tikvi“... Najširoj publici ipak je najpoznatija po ostvarenjima na malom i velikom ekranu, u serijama i filmovima „Selo gori, a baba se češlja“, „Bolji život“, „Kad porastem, biću Kengur“, „M(j)ešoviti brak“, „Guča“... 

Tokom poslednjih pet godina „Nušićevih dana“, predstave koje režira Egon Savin redovno su bile u selekciji festivala, odlično primljene, kako kod publike tako i po ocenama stručnog žirija. Smederevska publika je imala prilike da uživa u njegovim rediteljskim ostvarenjima, a dve godine zaredom na ovom festivalu pobeđivale su predstave u njegovoj režiji; „Tako je moralo biti“, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i „Pokojnik“ Narodnog pozorišta iz Beograda. Pored ostalih, to su bili argumenti žiriju da prva Nušićeva statueta, priznanje reditelju za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu, pripadne baš Savinu, koji je bio sprečen da prisustvuje uručenju jer radi na premijeri nove predstave u Budimpešti.


Izvor: Blic

Dugalićevi „Stari dani“ na Festivalu „Joakim Vujić“

Predstava vranjskog Pozorišta „Bora Stanković“ „Stari dani“, u adaptaciji i režiji Nebojše Dugalića, uvršćena je u zvaničnu selekciju Festivala „Joakim Vujić“ koji će od 14. do 21. maja biti održan u Pirotu.

- Ovo je veliko priznanje za ceo ansambl predstave, ali i pozorišnu javnost u Vranju jer posle dužeg vremena vranjski teatar se pojavljuje na jednom domaćem festivalu - kaže za Danas Nebojša Dugalić. U predstavi koja je urađena po motivima pripovedaka Borisava Stankovića nastupaju Ljubomir Bandović, Dragan Boža Marjanović, Kristina Janjić. Janjićeva je za ulogu u ovoj predstavi dobila priznanje za najbolju glumačku kreaciju na poslednjim „Borinim pozorišnim danima“.

Selektor ovogodišnjeg festivala „Joakim Vujić“ je upravnik beogradskog Narodnog pozorišta Slobodan Đurović.


Izvor: Danas

Jačanje festivalske saradnje pozorišta u regionu

Rukovodstvo Sterijinog pozorja i njihovi gosti iz Rijeke, predstavnici Međunarodnog festivala malih scena i tog hrvatskog grada, razgovarali su danas u Novom Sadu o jačanju međufestivalske pozorišne saradnje u regionu.

U ovogodišnjim "pozorijanskim susretima", posvećenim umetničkoj razmeni između tih značajnih teatarskih manifestacija, učestvovali su umetnički direktor riječkog Festivala malih scena Nenad Šegvić, koordinatorka tog festivala Višnja Višnjić Karković i načelnik u Gradskoj upravi za kulturu Ivan Šarar.

Njihovi domaćini bili su direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mlađenović i izvršni direktor Pozorja Miroslav Radonjić.

Međunarodni festival malih scena u Rijeci, na kojem će nastupiti i Atelje 212 s predstavom "Gospoda Glembajevi", biće održan u maju, a Sterijino pozorje je krajem maja i početkom juna.

Izvor: RTV

Olimp pozorišnih bogova

Dodela Evropske nagrade za pozorište, koja je ove godine upriličena u Sankt Peterburgu, zaista je prava pozorišna olimpijada, na kojoj je mogućno na nekoliko dana zaboraviti na sve nedaće, kao u antici, i baviti se pozorištem, na sceni, u amfiteatru, na akademijama, u pres centru... Gotovo da ne postoji nijedno ime sa pozorišnog Olimpa a da nije nosilac Evropske nagrade za pozorište. To govori o njenom značaju.



Za "Vreme" iz Sankt Peterburga

Na predlog ogromnog pozorišnog foruma, kome pripada i vaš izveštač, žiri 14. Evropske nagrade za pozorište, sa pozorišnim kritičarem Žoržom Banuom na čelu, doneo je odluku da se ove, 2011. godine nagrada dodeli Peteru Štajnu (1937), nemačkom reditelju čije smo predstave imali prilike da gledamo i na BITEF-u. Ovaj, svetski poznat umetnik, koji je sedamdesetih ustanovio berlinski "Šaubine" (gde je postavio Ibzena, Gorkog, Labiša, Šekspira, Handkea, Boto Štrausa...), pouzdan tumač antike i dramske klasike, opere, kao i moderne dramaturgije, u Sankt Peterburgu je bio predstavljen režijom veoma kvalitetnog pozorišnog projekta Slomljeni krčag Hajnriha fon Klajsta, u izvođenju Berliner ansambla. U glavnoj ulozi je nastupio slavni nemački pozorišni i filmski glumac Klaus Marija Brandauer.

Na dodeli Evropske nagrade za pozorište, u Aleksandrinskom teatru, najstarijem u Petrogradu, na čijem čelu je danas Valerij Fokin, maestro Peter Štajn je mnogobrojnom auditorijumu (oko 400 stranih zvanica, plus Rusi) poklonio neobično izvođenje muzičko-scenskog programa Faust-fantazija, u kome je lično interpretirao delove Geteovog teksta, uz klavirsku pratnju Artura Anekina. U ovom efektnom nastupu, Peter Štajn je pokazao zavidnu energiju, dramsku ekspresivnost i hvale vrednu spontanost. Program je bio srezan na pravu meru da se u njemu uživa.

O NOVIM REALNOSTIMA: Ova, 14. Evropska nagrada za pozorište, koju, uz podršku Evropskog saveta, organizuje niz evropskih pozorišnih institucija (Unija evropskih pozorišta, Internacionalni institut mediteranskog teatra, Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara, Međunarodni pozorišni institut Uneska), ove godine je održana u Sankt Peterburgu, u saradnji sa Ministarstvom za kulturu Ruske Federacije, Međunarodnim festivalom "Baltički dom" i nizom ruskih teatarskih asocijacija. Do sada, u ovih četrnaest edicija, Evropska nagrada za pozorište dodeljivala se u Taormini, na Siciliji – nekoliko prvih godina, jer je i njen inicijator i direktor Alesandro Martinez odande – a onda, sa preskokom, ponekad i od nekoliko godina (iz materijalnih razloga), bila i u Torinu, dva puta u Solunu... Prethodna, 13. Evropska nagrada za pozorište, 2009, održana je u Vroclavu, u Poljskoj.

Pored glavne nagrade, ova manifestacija podrazumeva dodelu još jednog značajnog priznanja – Evropske nagrade za novu pozorišnu realnost, koju, uglavnom, dobijaju mlađi teatarski poslenici, za novi duh evropskog teatra. Od naših umetnika, pre nekoliko godina u Solunu primila ju je dramska spisateljica Biljana Srbljanović, a u Torinu srpsko-mađarsko-francuski performer Jozef Nađ. Ove godine, 12. Evropska nagrada za novu pozorišnu realnost dodeljena je grupi stvaralaca, koji su u poslednjih desetak godina bili redovno predlagani za ovo priznanje. U Petrogradu su je dobili: Andrej Moguči, ruski reditelj (videli smo njegovu neodoljivu predstavu za decu Sreća, po Plavoj ptici Morisa Meterlinka), finski reditelj Kristijan Smeds (koji je prikazao svoju postavku komada Mister Vertigo po romanu Pola Ostera, u kojoj se publika vrtoglavo okretala na pozorišnoj rotaciji, u fantazmagoričnom spektaklu), Britanka Keti Mičel, koja nije imala predstavu na festivalu, Vilijam Dočolomanski, češki reditelj i dramski pedagog (gledali smo plesni spektakl njegovih studenata, Teatar, kao i "work demo" Putovanje). Nagradu za novu pozorišnu realnost su dobila i dva pozorišta u celini – "Teatar Meridional" iz Portugala (igrali su neku vrstu etno dramske naracije Kabo Verde i "work in progress" Specijalisti) i "Vesturport teatar" iz Rejkjavika, sa Islanda, neobično zanimljiva trupa, koja je razgalila pozorišni svet svojim izvođenjem specifične, gotovo brodvejske varijante Geteovog Fausta, a oduševila, bez ostatka, izvođenjem Kafkine Metamorfoze, obe u režiji mladog umetnika, koji je bio i glavni junak Metamorfoze, Gislija Erna Gadarsona.

OPSTANAK: Ovaj praznik je okupio mnoštvo pozorištanaca, koji su svakoga dana u Domu umetnika imali priliku da razgovaraju o delu nagrađenih, kao i o aktuelnom pozorišnom trenutku. Predstave su se odvijale u mnogobrojnim, prelepim petrogradskim pozorištima – Teatar mladog gledaoca, Dramski teatar Komesarževske, Teatar Lensovjeta, Vasilijevski teatar, Mali dramski teatar Evrope, u kome je slavni Lev Dodin, nekadašnji dobitnik Evropske nagrade za pozorište prikazao svoje i Čehovljeve Tri sestre... Naravno, na čelu svih, "Baltički dom", pozorište koje je bilo domaćin Evropske nagrade za pozorište, koje je ugostilo zvanice, primilo umetnike iz Evrope i odigralo sopstvenu predstavu Moskva-Petuški Venedikta Jerofejeva, u režiji još jednog poznanika sa BITEF-a, Andreja Žoldaka, u zamornom trajanju od gotovo četiri sata.

Napokon, Specijalnu nagradu za svoje nezaboravno pozorišno delo, ove godine je zasluženo dobila legenda svetskog i ruskog pozorišta, slavni direktor i reditelj moskovskog Teatra na Taganjke, vitalni Jurij Ljubimov (93). Taganjka je, u njegovu čast, odigrala Med Tonina Gera, u režiji maestra.

Sve manje je prilike da se ovakva manifestacija odigra, bilo gde. Ona podrazumeva ogromne troškove, koji se, obično, saberu sa nekom značajnom priredbom, kao što su pozorišni festivali, olimpijade, jubileji... Izvesno vreme smo predlagali da i Beograd bude, jednom, grad u kome će se dodeliti Evropska nagrada za pozorište. Možda, jednog septembra, umesto jednog BITEF-a? Naš zaista širom sveta poznati pozorišni festival i jeste bio dobitnik jedne od Specijalnih evropskih nagrada za pozorište, u Taormini.

U pitanju je, zaista, prava pozorišna olimpijada, na kojoj je mogućno na nekoliko dana zaboraviti na sve nedaće, kao u antici, i baviti se pozorištem, na sceni, u amfiteatru, na akademijama, u pres centru... Gotovo da ne postoji nijedno ime sa pozorišnog Olimpa, a da nije nosilac Evropske nagrade za pozorište. To govori o njenom značaju.

Ma koliko pozorišna ostvarenja, koja se izvedu ovom prilikom, bila neujednačenog kvaliteta, njihov dijapazon je dovoljan razlog da, uprkos strašnoj krizi koju pozorište kao skupa umetnost i te kako oseća, Evropska nagrada za pozorište opstane.

Pod utiskom otkazivanja prošlogodišnje manifestacije, koja je trebalo da se održi u Istambulu, pomalo zabrinuti smo se razišli iz Petrograda.

Alesandro Martinez, duša Evropske nagrade za pozorište, sledeću destinaciju nazvao je "top sikret".

Izvor: Vreme

Branko Kockica postao član Udruženja književnika Srbije

Istaknuti pisac, reditelj i glumac Branko Milićević Kockica postao je danas član po pozivu Udruženja književnika Srbije (UKS), odlukom Upravnog odbora.



Time je Milićeviću ukazana posebna počast i nije uvažena njegova želja da bude primljen u UKS redovnom procedurom, navedeno je u saopštenju UKS-a.

Milićević je objavio više knjiga za decu - "Pesme mornarice", "Slonovske pesme", "Trubine kerefeke", "Klovn Bane", "5 komada dečijih komada", "Ledeni dah".

On je napisao 43 pozorišna komada koja su izvedena uglavnom u dečjem beogradskom pozorištu "Pozorištance Puž".

Na znamenitom Kotorskom pozorišnom festivalu "Pozorištance Puž" je učestvovalo 10 puta, a Milićević je na tom festivalu nagradu za tekst osvojio sedam puta.

Kockica objavio je i dve knjige za odrasle "Prizemljena sreća" i "Mala muška antologija", navedeno je u saopštenju.


Izvor: Blic

„Gospoda Glembajevi" na turneji

Predstava Ateljea 212 „Gospoda Glembajevi“, koja je izazvala ogromno interesovanje kako domaće tako i publike iz regiona, otvoriće 18. međunarodni festival malih scena u Rijeci.



Na Festivalu malih scena, koji traje od 3. do 8. maja u Rijeci, u zvaničnoj selekciji Željke Turčinović, biće izvedeno osam predstava iz pet zemalja. U Rijeci vlada veliko zanimanje za "Glembajeve", koji otvaraju festival, pa će se ova predstava igrati dve večeri zaredom, 3. i 4. maja 2011, a već 4. i 5. maja predstava će gostovati u Kopru (Gledališče Koper), gde su karte već rasprodate.

U ovom komadu o propasti bogate građanske porodice koja je svoju moć i svoje bogatstvo zasnovala na prevarama, zločinima i na pljački igraju: Boris Kavaca ( glava porodice, bankar Ignjat Glembaje), Anica Dobra (supruga sumnjivog morala, lepa baronicu Kasteli), Nikola Ristanovski, Jelena Đokić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Branislav Trifunmović, Tanasije Uzunović, Svetozar Cvetković, Mladen Sovilj, Stefan Trikoš, Aleksandar Đurđić.

„Gospoda Glembajevi“ je imala uspešno gostovanje i u Mostaru na Mostarskom proleću 18. aprila. U saopštenju se navodi da je tom prilikom predstavu gledalo oko osamsto gledalaca, od kojih je preko sto sedelo na naknadno unesenim stolicama ili stajalo u Domu Hercega Stjepana Kosače.

„Gospoda Glembajevi" su jedno od najpoznatijih i najizvođenijih dramskih dela velikana hrvatske moderne književnosti Miroslava Krleže.

Predstavu je režirao Jagoš Marković.


Izvor: B92

Osam predstava na "Joakimfestu"

Na Festivalu najboljih pozorišnih predstava po tekstovima domaćih autora "Joakimfest", koji će biti održan u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu od 7. do 15. maja, biće izvedeno osam predstava, rečeno je u kragujevačkom pozorištu.



Prema rečima selektora festivala i upravnika Knjaževsko-srpskog teatra Dragana Jakovljevića, u takmičarskom delu učestvovaće pozorišta iz Niša, Beograda, Kruševca, Zenice i Kragujevca koja će ljubiteljima pozorišne umetnosti pružiti, pored ostalog, mnogo humora.

"Tragikomičnost vremena u kome živimo u velikoj meri odredila je i tematski krug dramskih autora. Kritički analitično, često sa osećajem gorčine, bespoštedno i hrabro predstave izvrgavaju podsmehu bolesno društvo i paradokse savremenog sveta u kome je sve manje nade i optimizma", naveo je Jakoljević u obrazloženju selekcije.

Jakovljević dodaje da su teskoba i banalnost svakodnevnice, korumpiranost društva, koristoljublje, malograđanski duh, prostakluk i neukus, laž i amoralnost, neprilagođenost, neizvesnost i nesigurna egzistencija, najčešće teme predstava ovogodišnjeg, osmog po redu, "Joakimfesta".

Festival će otvoriti predstava grada domaćina "Đavo i mala gospođa" Đorđa Milosavljevića u režiji Žanka Tomića, a dan kasnije glumci niškog Narodnog pozorišta izvešće "Ožalošćenu porodicu" Branislava Nušića koju je pripremio reditelj Andraš Urban.

Kruševačko pozorište i Festival Dani komedija Jagodine prikazaće "Put oko sveta" Branislava Nušića u režiji Juga Radivojevića, dok će Ustanova kulture "Vuk Karadžić" iz Beograda prikazati predstavu "PR ili potpuno rasulo" Nebojše Romčevića u režiji Egona Savina.

Predstavu "Bizarno" Željka Hubača u režiji Petra Kaukova izvešće ansambl Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, a dan kasnije, 12. maja, ansambl Ateljea 212 izvešće predstavu "Matica" Gorana Petrovića u režiji Rahima Burhana.

Glumci beogradskog Zvezdara teatra izvešće predstavu "Život u tesnim cipelama" po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića, a glumci Knjaževsko-srpskog teatra poslednjeg dana festivala izvešće predstavu "Seobe" Miloša Crnjanskog u režiji Pjer Valter Polica.

U pratećem delu festivala biće otvorena izložba plakata profesionalnih pozorišta Srbije, promocija knjige "Pozorišni život Zemuna u 19. veku", sa osvrtom na rad Joakima Vujića, autora Milovana Zdravkovića.

Biće predstavljena i izdavačka delatnost Narodnog pozorišta iz Beograda, projekcija TV drame "Kuhinja" Arnolda Veskera u režiji Bore Draškovića, promocija knjige "Krug maslinom", kao i predstavljanje biblioteke Književne opštine Vršac.

O nagradama će odlučivati žiri u sastavu reditelj Boro Drašković, dramski pisac Maja Pelević i dramaturg Slavko Milanović.


Izvor: B92

Al Paćino među nominovanima za "Toni" nagradu

Danas su objavljene nominacije za najprestižniju američku pozorišnu nagradu "Toni", a među nominovanima su proslavljeni glumci Al Paćino, Frensis Mekdormand i Vanesa Redgrejv.



Nagrade "Toni" dodeljuju se svake godine za najbolje pozorišne predstave na Brodveju, a ove godine je konkurencija žestoka u svim kategorijama.

"Knjiga o Mormonima" satirični mjuzikl, koji je radio isti tim koji radi i kultnu seriju "South Park" za sada ima najviše nominacija i to u čak 14 kategorija.

Al Paćino nominovan je za ulogu u Šekspirovom komadu "Mletački trgovac", Frensis Mekdormand za glavnu žensku ulogu u predstavi "Dobri ljudi", Elen Barkin u predstavi "Normalno Srce", a Vanesa Redgrejv za predstavu "Vozeći gospođicu Dejzi".


Izvor: Blic

Džon Malkovič na „radničkom“ festivalu

Rurski festival sinoć (3.5.) je po 65. put otvorio svoja vrata. Gledaocima će biti ponuđeno 60 priredaba, među kojima je 12 praizvedaba i premijera. Pre svih mogu da se raduju ljubitelji Fridriha Šilera.

U narednih šest sedmica pozornice u nekadašnjem nemačkom rudarskom središtu Reklinghauzenu nude „pravi panoptikum Šilerovog poetskog sveta“, najavio je voditelj festivala Frank Hofman. Uz pozorišne predstave, među kojima su i „Razbojnici“, „Marija Stjart“ ili „Don Karlos“, biće organizovane književne večeri, kabare, jedna izložba i jedan koncert.
 
Organizator očekuje da će publiku iz cele Nemačke privući i vodeći akteri na pozornici poput američkoga glumca hrvatsko-škotskog porekla Džona Malkoviča. Nakon što je još prošle godine vrlo uspešno u Reklinghauzenu igrao ulogu serijskog ubice Džeka Untervegera u „Paklena komedija“ (The Infernal Comedy), ove godine će otelotvoriti zavodnika Kazanovu u muzičko-pozorišnom projektu „The Giacomo Variations“.
 
Gledaoci će moći da vide i popularnu nemačku glumicu Hajke Makač koja će se prvi put oprobati u pozorišnoj ulozi. Tu je i niz drugih nemačkih zvezda: Udo Vahtvajtl (Tatort), Ulrih Gebauer, Franciska Valzer…
 
Čvrsto mesto na evropskom nivou
 
Frank Hofman, koji je Rurski festival preuzeo pre šest godina, uspeo je da poveže vrhunski kvalitet sa popularnošću, novac sa umetnošću. Tako je festival bogate tradicije izvukao iz krize. Prošle godine festival u Reklinghauzenu posetilo je 73.000 gledalaca (popunjenost preko 85 odsto).
 
Rurski festival u Reklinghauzenu nastao je nakon Drugog svetskog rata. U znak zahvalnosti za pomoć u uglju koju su rudari poslali u Hamburg kako bi hladne zime 1946/47. omogućili održavanje pozorišnih predstava, hamburški glumci gostovali su u rudarskom gradu. Uz pomoć Nemačkog saveza sindikata, a kasnije i pokrajinske vlade, iz toga je nastao „radnički“ festival. Od 90-ih godina, Rurski festival zauzima čvrsto mesto u kulturnom programu Evrope.

Izvor: Deutsche Welle