Premijera Verdijeve opere „Travijata“ u Madlenijanumu

Večeras je na sceni „Madlenijanum“ premijera Verdijeve opere „Travijata“ u inscenaciji režiji uglednog gosta iz Rusije Jurija Aleksandrova. Diriguje Stanko Jovanović a scenografiju i kostimografiju potpisuje, takođe poznati ruski umetnik, Vjačeslav Okunjev. Rolu Violete Valeri peva Olga Malević Đorđević (alternacija Julija Pticina), Alfreda Žermona tumači Saša Štulić (Dejan Maksimović), a Žorža Žermona Miodrag Jovanović (Vladimir Andrić). Nastupaju i Valentina Taškova, Nebojša Babić, Darko Đorđević, Nenad Nenić i drugi. Libreto „Travijate“ je baziran na romanu „Dama s kamelijama“. Reprize su zakazane za 9.,14., 17. i 20. maj.

Izvor: Blic

U okviru serijala "Play Shakespeare" treća predstava u Beogradu
"Otelo" u "Buhi", najavljena četvrta Tiba
Šekspirova tragedija u režiji Jovana Grujića. Ivan Jevtović Otelo, Dezdemona Borka Tomović

"Otelo" treća predstava iz serijala "Play Shakespeare" na večernjoj sceni pozorišta "Boško Buha", biće premijerno izvedena sutra u 20 sati. Čuvenu Šekspirovu tragediju režirao je Jovan Grujić, a uloge tumače Ivan Jevtović (Otelo), Andrej Šepetkovski (Jago) Borka Tomović (Dezdemona), Dejan Lutkić (Kasio), Branislav Platiša, Dragoljub Denda, Aleksandra Širkić Scenograf je Geroslav Zarić, kostimograf Momirka Bailović, a izbor muzike napravio je reditelj.

Na pres konferenciji u "Buhi" najavljena je i predstojeća Četvrta Teatarska internacionalna beogradska avantura (TIBA), Međunarodni festival profesionalnih pozorišta za decu i mlade, koji će se održati od 4. do 9. juna.

Na Festivalu će učestvovati pozorišta iz Irske, Danske Švedske, Estonije Rusije, Hrvatske, Republike Srpske i SCG. Festival će otvoriti predstava "U senci Hamleta", u izvođenju pozorišta Dramaten iz Stokholma, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Ovo je prvo gostovanje mladog Dramatena. Za kraj Festivala planiran je svojevrsni spektakl - predstava "Mala sirena" Big Telly Company iz Irske, koja će biti izvedena na tašmajdanskom bazenu i koju će moći da vidi 2.000 posetilaca. Za festivalske nagrade - Gran pri za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije takmičiće se deset predstava.

Izvor: Glas Javnosti

Reditelj Jurij Aleksandrov uoči premijere moderne "Travijate" u "Madlenijanumu"
Violeti sam produžio život i dao nadu
Velike opere postavljene u veronskoj Areni, milanskoj Skali i Metropolitenu u NJujorku. Triptih posvećen statusu žene u društvu i odnosu polova

Moderna verzija Verdijeve opere "Travijata", još neviđena na domaćoj sceni, u režiji gosta iz Rusije Jurija Aleksandrova, biće premijerno izvedena večeras u 19.30 časova na sceni zemunskog "Madlenijanuma". Violeta Valeri, glavni lik, nekadašnja kurtizana iz salona 19. veka, u ovoj postavci je žena našeg vremena, prostitutka na ulici, u korsetu i mini suknji, iza koje vidite grafite na gradskim zidinama. Poznat po tome što eksperimentiše sa klasičnim tekstovima, nudi paradoks i neočekivano, reditelj je bio "milostiv" i kod njega Violeta na kraju ne umire.

- Ostavio sam joj život koji je Gospod odredio i dao joj nadu, kaže Jurij Aleksandrov, reditelj Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu koji je postavio više od dvesta predstava u Rusiji i širom sveta. Režirajući Pučinijevu operu "Turandot", vredi reći, napunio je Arenu u Veroni koja prima 16 hiljada gledalaca, a ostvario je izvrsne produkcije na scenama milanske Skale i Metropolitena u NJujorku. U susretu sa beogradskim novinarima Jurij Aleksandrov je o "Travijati" koju ćemo videti rekao:

OLGA MALEVIĆ KAO VIOLETA NA PREMIJERI

Violetu Valeri, glavni lik "Travijate" (libreto Frančesko Marija Pjave, po romanu "Dama s kamelijama" A. Dime sina) na premijeri 8. maja pevaće Olga Malević-Đorđević, a na reprizi 9. maja Julija Pticina iz Rusije. Alfreda Žermona peva Saša Štulić ( alternacija Dejan Maksimović) Žorža Žermona Miodrag-Miša Jovanović (Vladimir Andrić), Floru Bervoa Tanja Obrenović ( Dragana Stanković) Aninu Valentina Taškova (Ileana Lužajić) Barona Dufola Nebojša Babić (Aleksa Vasić). U ostalim rolama nastupiće Darko Đorđević, Igor Matvejev, Nenad Nenić, Predrag Milanović, Goran Krneta, Nenad Jakovljević. Orkestrom diriguje Stanko Jovanović, scenografiju i kostime je osmislio Vjačeslav Okunjev.


- Nema ničeg originalnog u ovome jer u celom svetu reditelji premeštaju radnju čuvenih dela iz jednog vremena u drugo. Bavim se odavno temom odnosa između polova i statusa žene u društvu. Od početka sam zamislio triptih na tu temu koji čine opera "Nasilje nad Lukrecijom" Bendžamina Britna, Pučinijeva "Madam Baterflaj" i Verdijeva "Travijata". Mislim da je operi danas dozvoljeno da govori o ozbiljnim temama, u suprotnom pozorište će izgubiti publiku, koja danas traži smisao, uzbuđenje i emociju. Od elitne umetnosti opera će se tako pretvoriti u demokratičnu umetnost, a ja pozivam i sebe i druge da se okrenu tome.

Režirajući "Travijatu" da li ste želeli da pričate ne samo o prodaji tela, već i o drugim stvarima kojima se trguje?
- Potrudićemo se da u ovoj "Travijati" pričamo i o telu i o duši.

Prodaja tela kao zanimanje je samo jedna od tema, ali ovo je pre svega ljubavna priča. Violeta Valeri želi da se iščupa iz poročnog života i dospeva u visoko društvo u kom vidi izlaz, ali tu nije spas jer samo sreće prefinjeniji izbor poroka, tu se prodaje i čast, dostojanstvo, trguje se mnogim stvarimaÖ Međutim, u mojoj postavci Violeta ostaje živa i uspeva da izađe iz tog kruga o kom je sanjarila, a koji joj nije doneo ostvarenje želja. Ona se vraća svom životu koji joj je Bog namenio i to spoznaje kao posebnu istinu, čak izgovara rečenicu: - O Bože kako mi je sad dobro. Inače svaka žena sanja da pronađe princa koji će je izbavitiÖ Ono što je ostalo isto je celokupna Verdijeva partitura, u svemu ostalom bila su to nova čitanja.

Veoma ste angažovani. Da li biste izdvojili neke produkcije?
- Pučinijevu "Turandot" u Veroni, a u pregovorima sam da tamo režiram "Samsona i Dalilu". Prošlog septembra sam u Skali postavio "Crvene cipelice" Čajkovskog. U Metropolitenu je urađena koprodukcija sa Marijinskim teatrom iz Sankt Peterburga i tamo sam režirao "Mazepu" Čajkovskog, a Valeri Gergiev, moj višegodišnji prijatelj je dirigovao. Režirao sam i rok mjuzikl "Pinokio" u Dečjem teatru u Sankt Peterburgu. Dok sam pripremao "Travijatu" u Zemunu, prelistavao sam nove partiture. U suprotnom, ne bih mogao da izdržim da u jednoj sezoni postavim jedanaest predstava. Život je kratak da bismo čekali. Kad mi je postalo tesno u Marijinskom pozorištu , osnovao sam svoju trupu, posle sam otišao u Evropu, a sad mi je ponovo zanimljivo u Rusiji.

Da li će na premijeri biti prisutni vaši prijatelji iz sveta?
- Postojala je ideja da pozovemo neke ljude iz Sankt Peterburga, ali ćemo to ipak ostaviti za jesen. U susretu sa gospođom Madlenom Cepter sam razgovarao o mogućnosti razmene gostovanja. Ovde sam čuo zanimljive pevače koji bi mogli da gostuju u Sankt Peterburgu, a vi ćete moći da čujete na prvoj reprizi našu Juliju Pticinu u roli Violete. Pticina je u Rusiji dobila nagradu "Zlatna maska" i proglašena je jednim od tri najbolja umetnika u našoj zemlji. Ova priznanja me uveravaju da je zaista uspela da saopšti publici sa scene sve ono što je htela. Drago mi je što sam upoznao takvu osobu kakva je gospođa Madlena Cepter.

Izvor: Glas Javnosti

Somborskog pozorište gostuje večeras u JDP-u

„Laža i paralaža“ Gorčina Stojanovića

Predstava „Laža i paralaža“, Jovana Sterije Popovića, u režiji Gorčina Stojanovića, premijerno će biti izvedena večeras u 20 sati na sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Dvojicu Sterijinih prevaranata Aleksu i Mitu, tumače Nenad Pećinar, odnosno Miljan Prljeta, Jelicu igra prvakinja Somborskog pozorišta Biljana Keskenović, a glavu kuće u koju upadaju prevaranti i Jelicinog oca igra David Tasić Daf. Osim njih igraju i Ivana Jovanović, Mihajlo Nestorović, Ksenija Marić Đorđević, Tatjana Šanta Torlaković i Olgica Nestorović. Pored orkestra koji izvodi živu muziku, saradnica na ovoj predstavi je bila Lana Cvijanović, dok je Gorčin Stojanović, tradicionalno sam radio scenografiju.

Zanimljivo je da Somborski teatar ove godine učestvuje sa dve predstave na Sterijinom pozorju, „Lažom i paralažom“ i Romčevićevim „Parodoksom“. Još je zanimljivije da je uprkos činjenici da ovaj ugledni festival obeležava dve stotine godine od rođenja Sterije, somborska „Laža i paralaža“ jedina predstava rađena prema Strijinom delu koja je prošla selekciju i biće izvedena na Pozorju.

Izvor: Blic

Haris Pašović
Hamlet na osmanskom dvoru

Beogradska publika će imati priliku da 11. i 12. maja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta vidi Šekspirovog „Hamleta“ u režiji Harisa Pašovića (produkcija „East West Centar“ iz Sarajeva). Ova predstava proglašena je događajem 2005. u BiH, pokupila je ugledna teatarska priznanja, a britanski „Gardijan“, američki „Vašington post“, te vodeće novine u Brazilu, Singapuru, Slovačkoj nisu štedeli reči hvale.

U svom opširnom osvrtu Rojters, uz pohvale, kaže da je to „verovatno najveća teatarska koprodukcija koju je ratom rastureni balkanski region video u potonjih dvadesetak godina“.
Svojevrsna zanimljivost Pašovićevog „Hamleta“, pored toga što ga je radila ekipa umetnika iz pet zemalja, jeste u tome što glavni junak nije danski kraljević, nego muslimanski princ na osmanskom dvoru. O razlozima za ovu rediteljsku intervenciju Haris Pašović za „Blic“ kaže:

- Počeo sam od pitanja šta je to što ja mogu novo da kažem pored mnogobrojnih postavki ovog komada za 400 godina i kakav je to „Hamlet“ u XXI veku. Počevši od toga da je naše vreme iskočilo iz zgloba (kao što je Šekspir u ovom komadu napisao), jasno je da je jedno od najvažnijih pitanja našeg doba, naročito posle napada na SAD 11. septembra, odnos muslimana i drugih religija. Drugo pitanje je ko sam, šta sam, gde živim, kako gledam na stvari. Živim u Sarajevu, gradu koji je nedavno pretrpeo ogromne ratne strahote a svojevremeno je bio mesto gde su se različite kulture stapale u jednu. Ja sam musliman i ne mislim da me to obeležava više nego bilo šta drugo i nikad to ne bih ubrojao u prvih pet svojih osobenosti, ali nikad ne bih ni bežao od toga. Treće, „Hamlet“ ne govori samo o jednom vremenu. To je univerzalna priča koja se mogla desiti bilo gde, na bilo kom dvoru. Osmanlijski dvor je po svojoj prirodi šekspirovski. Jer, recimo, bratoubistva su i tamo česta pojava.
Prošlog leta, gotovo istovremeno, rađena su čak tri „Hamleta“: na Brionima u Šerbedžijinom teatru „Ulisis“, u „Gradu teatru“ u Budvi, vi ste ga radili u Sarajevu. Slučajnost ili?

- Slučajnost. Tek kad sam počeo da radim, saznao sam da Dušan Jovanović radi u Budvi, a potom i da se priprema na Brionima.
Kako objašnjavate tu slučajnost?

- Mislim da je to odgovor odgovornih umetnika. Zapitanost. Vidite, u te tri predstave angažovano je sigurno više od sto viđenih umetnika. Znači, postoji zajedničko pitanje, osećanje da je vreme zaista biti il’ ne biti. To je još jedan dokaz da svi mi delimo iste priče, strahove, potrebe kao i nadu da i naše okruženje i svet budu bolji. Za mene je priča o Hamletu priča o borbi mladog čoveka protiv zločina u centru jedne države. Borba protiv sultana koji je ubio njegovog oca. A on nije zaluđeni tip koji će uzeti mač i trčati da se osveti, nego je racionalan mladi čovek koga nepravda boli.
Koprodukcija je internacionalna, umetnička ekipa takođe. Koliko kultura može uticati na normalizaciju odnosa, uspostavljanje mostova? Jesu li zavađene sredine zrele za to?

- Mislim da kultura može da spremi sredine na jedinu logičnu budućnost - saradnju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Ako hoćemo da budemo deo porodice evropskih naroda, onda treba da damo najbolje a ne najgore od sebe. Znam da i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Bosni i na drugim prostorima ima izvanrednih ideja i sjajnih ljudi. Vidite, ja predajem na fakultetu, sa mladima sam i osećam njihovu želju i potrebu da žive u jednom boljem svetu. „Hamlet“ je primer da je to moguće. Predstavu su, uz naše velike koproducente, pomogli i skupštine grada Beograda i grada Zagreba. Reč je i o simboličkom gestu koji identifikuje i prezentuje javnosti potrebu da sarađujemo. Uostalom, činjenica da su se oko predstave okupili brojni koproducenti, da su je podržale mnoge institucija, da su okupljeni umetnici iz više država - govori i tome da je „Hamlet“ predstava koja zahvata čitav svet.

Tanja Nježić

Izvor: Blic

Uskoro nova predstava u BDP-u

 U Beogradskom dramskom pozorištu započete su probe predstave "Transilvanija".

Režiju potpisuje Milan Karadžić, a u predstavi igraju: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Vuk Kostić, Vesna Čipčić, Marko Živić i Miki Damjanović.

"Transilvanija" je debitantski je komad Dragana Nikolića, koji upečatljivo i živopisno prati liniju domaće crne komedije obeleženu dramama Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Đorđa Milosavljevića.

Reč je o ironičnom spoju primitivnih predrasuda, crtica iz «crne hronike» i lokalnih, etno mitova iz vlaškog, podunavskog kraja.

Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i «crna svadba» mešaju se sa željom za osvetom onostranih bića – duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih.

Mentalitetski i apsurdi podneblja, produbljeni surovošću pograničnog života i specifičnim folklorom i sujeverjem, otvaraju drugačiju vizuru jednog posebnog sveta, čija shvatanja morala i časti, postaju paradigma opšteg stanja društva u kome živimo.

Dragan Nikolić sa gorkim podsmehom slika izvitopereno društvo u kome je sve tuđe prokleto, a sve naše ukleto, u kome se i prošle i buduće generacije hrane krvlju živih.

Premijera je planirana za sredinu juna 2006.

izvor: b92.net/kultura

Premijera predstave "Ko se boji Virdžinije Vulf" u Centru "Sava"
Lane i Mia kao Džordž i Marta
Novo čitanje komada jednog od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka glumački su izneli Milan-Lane Gutović, Mia Begović, Mina Lazarević i Milan Tomić

Dugo pripreman komad Edvarda Olbija "Ko se boji Virdžinije Vulf", u režiji Stojana Stojčića, biće premijerno izvedena večeras (19.30 i 22 sata) u Centru "Sava". Novo čitanje komada jednog od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka, priču o promašenom životu i očekivanju uglavnom nerealnog "američkog sna", glumački su izneli Milan-Lane Gutović (Džordž), Mia Begović (Marta), Mina Lazarević (Hani) i Milan Tomić (Nik). Stojčić potpisuje i scenografiju, kostimograf je Olgica Kiurski, a muziku je komponovao Kornelije Kovač. Stojčiću, inače filmskom reditelju, ovo je pozorišni debi, a dramatizaciju je radio s Gutovićem. Prema njegovim rečima, "glavni likovi obogaljeni patrijarhalnim poretkom nisu mogli da imaju dece pa su pokušali da stvore imaginarno dete. To izmišljeno dete vremenom je prestalo da bude simbol njihovog zajedništva i postalo oružje međusobnog rata".

O tome šta publika može da očekuje reči teatrologa Dragane Bošković:

- To je neka vrsta "Tvin Piksa", pa će se jedan duh, kao Lora Palmer, javiti i pojaviti.
Reprize su 11. maja, a posle toga "Virdžinija Vulf" kreće na turneju po Srbiji. U SNP-u u Novom Sadu igra se 21. maja, dan kasnije u Vršcu, Nišu (23. maj) i Lazarevcu (25. maj). U planu su i gostovanja u Ohridu i Budvi, a beogradska publika moći će da gleda predstavu ponovo do jeseni.


Izvor: Glas Javnosti

Šekspir viđen očima reditelja Harisa Pašovića večeras u JDP
Hamlet, osmanski princ
Danski plemić premešten na osmanski dvor univerzalno oslikava najveće pitanje današnjice - odnos muslimanskog sveta i ostalih religija

Može li se reći nešto novo još jednom pozorišnom postavkom "Hamleta"? Izgleda da može i da Šekspira nikad dosta, jer je "biti ili ne biti" u režiji Harisa Pašovića dalo novu dimenziju tri stotine godine starom tekstu, postalo događaj godine u Bosni i Hercegovini i napokon stiglo pred beogradsku publiku. U dva izvođenja, u četvrtak i petak u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, umetnici iz Bosne, Hrvatske, Slovenije, Srbije i Crne Gore, u Pašovićevoj režiji predstaviće Hamleta koji je "relevantan za svet na početku 21. veka".

Najveće pitanje današnjice je odnos muslimanskog sveta i ostalih religija, smatra Pašović koji je Hamleta transformisao u muslimanskog princa, a tragediju premestio u Osmansko carstvo, verujući da tako kroz Šekspira tačno oslikava svet u kome živimo.

- "Hamlet" je univerzalan i može da se desi na bilo kom dvoru. Osmansko carstvo je šekspirijanski svet. Šekspir nije rekao "kakvo je remek - delo Danac" već "kakvo je remek - delo čovek". Ovo je najveći i najkomplikovaniji komad ikad napisan i interpretacije su veoma velike,pa je teško doći do samog teksta - rekao je Haris Pašović na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Smeštajući priču u Topkapi, osmanski dvor u Istanbulu, režiser je dao novi koncept predstavi, svežinu i savremenost, a kako sam kaže, pokušao je i samog Hamleta da predstavi drugačije.

- Nije on mladić koji samo sedi i razmišlja, već mladi čovek koji se bori za pravdu u državi, u kojoj vlada zločin. On je čovek koji ne kreće u osvetu pre nego što je definitivno utvrdio istinu - kaže Pašović.

Za ulogu istinoljubivog princa odabran je Amar Selimović, mladi sarajevski glumac koji uspeva da oživi Hamleta kao aktivni lik koji pokušava da svet, koji je "ispao iz zgloba", vrati na staro. Hamletovog vernog druga Horacija tumači Damir Markovina, majku Gertrudu slovenačka glumica Damjana Černe, bratoubicu Klaudiusa Frano Mašković, a duha Hamletovog oca Miodrag Krivokapić.

Ova predstava je jedna od najvećih umetničkih kooprodukcija na Balkanu jer su pored glumaca iz bivših jugoslovenskih republika angažovani i umetnici iz Turske, Velike Britanije i Španije. Muziku za predstavu, koja traje duže od tri sata, uživo izvode četvorica muzičara koji su, takođe, smešteni na sceni.

Komad koji je već stekao svetsku popularnost, premijeru je imao u julu prošle godine u Tuzli, potom je izvođen u Sarajevu i Zagrebu.



Izvor: Glas Javnosti

ZVEZDE BALETA PARISKE OPERE U CENTRU "SAVA"

Prvaci baleta Pariske opere Emili Kozet i Karl Paket nastupiće u glavnim rolama baleta "Labudovo jezero" Čajkovskog, uz ansambl Narodnog pozorišta, 4. juna u 20 časova u Centru "Sava". Orkestrom našeg nacionalnog teatra dirigovaće Miodrag Janoski. Ovo je, posle višegodišnje pauze, prvo gostovanje velikih baletskih zvezda iz Francuske. Zanimljivo je da je Emili Kozet nedavno zamenila čuvenu Anjes Letesti na turneji po Japanu i tako pokazala da njeno vreme tek dolazi. Ulaznice su 800, 1.000, 1.200 i 1.500 dinara.


Izvor: Glas Javnosti

Beketov "Godo" u Ateljeu 212

Premijera predstave "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa, u režiji Đurđe Tešić, održaće se večeras u Ateljeu 212. U godini kada se obeležava pola veka Ateljea 212, novo čitanje dela, koje se 1956. godine u režiji Vasilija Popovića postavilo kao prekretnica i učinilo ovu kulturnu ustanovu jedinstvenom u istočnoj Evropi, ima posebno značenje.

- Beket je autor koji i danas uspeva da se poigra sa nama kad god pokušamo da precizno odredimo o čemu se zapravo radi u drami "Čekajući Godoa" - rekla je Đurđa Tešić, ukazujući na svoje tumačenje Beketovog dela. - Kada je ovo delo nastalo, svet je imao čvrste ideološke okvire i čovek nije bio prepušten samom sebi. Beket je tad otkrio osećaj apsurda, koji se javio tek kasnije. Danas, ne bojimo se apsurda, nas on zasmejava. U odnosu Vladimira i Estragona pronašla sam optimizam, jer oni u besu pronalaze smisao.

U glavnim ulogama su Boris Komnenić (Estragon) i Tihomir Stanić (Vladimir), Mladen Andrejević (Poco), Paulina Manov (Laki) i mladi Mihailo Stanić i Strahinja Dudić (dečko).


Izvor: Glas Javnosti