„Seobe“ su simbol naše sudbine

„U ovoj predstavi nema slabog glumačkog mesta“, izjavila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Vida Ognjenović u čijoj će dramatizaciji i režiji večeras biti izvedena pretpremijera predstave „Seobe“, po čuvenom delu Miloša Crnjanskog, na sceni „Pera Dobrinović“ od 19 sati. Premijera je zakazana za sutra uveče na istoj sceni od 20 sati i ovom će predstavom Drama Srpskog narodnog pozorišta obeležiti vek i po postojanja.



Veliki glumački ansambl, u tročasovnoj predstavi (sa dve pauze) dočaraće čeznuće Pavla Isakoviča da stigne u Rusiju, „da skine sa duše okove tuđinske, ćiftinske, prizemne - rečju pešadijske - stvarnosti“, onu neizmernu težnju da se bude negde drugde, da se bude Onaj Drugi. Prvi put će na sceni SNP-a zaigrati Branislav Lečić u ulozi Vuka, kao i Nebojša Dugalić u ulozi Pavla Isakoviča. Ansamblu SNP-a pridružili su se i brojni glumci Pozorišta mladih. Veliki posao za predstavu uradila je kostimografkinja Ljiljana Dragović koja je pred premijeru istakla da je za 60 ljudi, koliko se pojavljuje u ovoj predstavi, uradila i po četiri kostima. Scenografiju je osmislio Miodrag Tabački, koreografiju Ista Stepanov Sredojević, a muziku za predstavu je komponovao Zoran Erić.

Pored Lečića i Dugalića, u predstavi igraju i: Predrag Momčilović, Nenad Pećinar, Ratko Radivojević, Radoje Čupić, Miodrag Petrović, Miroslav Fabri, Ervin Hadžimurtezić, Aleksandar Gajin, Ivan Đurić, Sanja Ristić Krajnov, Gordana Đurđević Dimić, Aleksandra Pleskonjić, Jovana Stipić, Gordana Kamenarović i brojni drugi glumci.

- Bio sam motivisan iz više razloga da budem ovde: na prvom mestu Crnjanski, zatim „Seobe“ koje smatram simbolom našeg vremena, susret sa glumcima iz ansambla Srpskog narodnog pozorišta sa kojima nikada do sada nisam radio. Ima nešto što me suštinski veže za ovu predstavu jer „Seobe“ predstavljaju simbol naše sudbine. Kada se osvrnemo samo u našu bližu prošlost vidimo da svakih deset godina imamo neke seobe: ili srpskog življa iz nekih delova bivše zemlje, ili iz zemlje ka inostranstvu, ili mladih ljudi koji odlaze odavde. Sve te seobe jesu sudari nas sa nama samima, sa našim emocijama. Dešavaju se lomovi unutar samih ličnosti. I kod Crnjanskog, a i u Vidinoj dramatizaciji je to istaknuto - radi se o vojničkoj strukturi koja razmišlja civilno. Mene ovo najviše dira zato što je veoma aktuelno. Koliko je tema seoba emotivno danas prisutna kod nas. Odlično je što smo dramski ostali u vremenu o kojem je i Crnjanski pisao jer je to jedini pravi način. Vi ulazite u taj prostor i počinjete da živite sa junacima ove priče i čak i kada vam se ne čini aktuelnom, ubrzo vam se izgovorene reči na sceni vrate kao plima i u momentu shvatite koliko je to sve upravo naš današnji život. Ova predstava je i lektira, jeste i u slavu Crnjanskog, jeste i povodom 150 godina ovog pozorišta, ali ona jeste i vrlo aktuelna za nas danas u ovoj zemlji - istakao je Branislav Lečić.

Izvor: Danas

Sestre Karamazove, 491. premijera

Narodno pozorište Sombor sutra obeležava 129 godina postojanja i rada, a svetkovina će biti „začinjena“ novom premijerom, 491. od osnivanja.

Reč je o praizvedbi komada Svetislava Basare Sestre Karamozove, u režiji Radoslava Milenkovića, koji je odabrao i muziku. Scenografiju potpisuje Ivana Desančić, kostimografiju Tina Bukumirović, a dramaturg je Tijana Markovinović. Uloge tumače Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Tijana Marković, Marko Marković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Srđan Aleksić i Živorad Ilić. Pretpremijera je večeras, premijera na Dan pozorišta, u petak, a prva repriza 1. decembra.

Svetislav Basara, čiji je dolazak najavljen na premijeru, ističe da su Sestre Karamazove komedija apsurda.
- Bar su doskora bile. Ali u vremenu u kome se granica između komedije i tragedije sasvim istanjila, meni se sudbine triju sestara više uopšte ne čine toliko neverovatnim. Sve pradede ovog sveta ostavile su svojim potomcima, odnosno nama, teško breme brljotina i predrasuda, predrasuda koje nas - sakralizovane i oglašene za istoriju i tradiciju - neizbežno guraju u još crnje i gore brljotine i predrasude. Stravična kriza ličnog identiteta ponovo traži spas u kolektivu i ceo svet polako pretvara u koloniju višećelijskih organizama. Je li pisac to hteo da kaže? Ne. Piščeva namera je bila da vas - u saradnji sa rediteljem i glumcima - nasmeje, ako je još to moguće. Zato što je smeh, ne sećam se više ko to reče, jedina stvar koja nas razlikuje od ostalih višećelijskih životinja. Svi smo, dame i gospodo, pomalo sestre Karamazove. Bez obzira na pol i na versku, rasnu i nacionalnu pripadnost - poručio je Basara u pisanoj izjavi uoči praizvedbe.

Izvor: Danas

Žestoka priča o raspadu SFRJ

Pozorišna sezona polako se zahuktava, a u beogradskim teatrima do kraja godine će biti održano nekoliko premijera. U tom periodu novih predstava neće biti u JDP-u i Zvezdara teatru, BDP takođe neće imati svoju premijeru, ali će ugostiti studente FDU koji će odigrati svoju diplomsku predstavu.

Najviše obećava predstava „Zbogom SFRJ” koju Kokan Mladenović režira u Ateljeu 212, a nestrpljivo se iščekuje i šta će mladi reditelj Nikola Zavišić uraditi s tekstom Oskara Vajlda „Važno je zvati se Enest”.

Prva premijera je odigrana preksinoć u Narodnom pozorištu na renoviranoj Sceni „Raša Plaović”. Reč je o predstavi „Zli dusi” Fjodora Mihajloviča Dostojevskog u režiji Tanje Mandić-Rigonat. Rediteljka kaže da predstava postavlja brojna pitanja, a centralno je - kako promeniti svet, kako ga učiniti boljim i da li je moguće svet menjati ako nismo u stanju da promenimo sebe.

Glumačku ekipu čine Igor Đorđević, Boris Komnenić, Goran Jevtić, Nenad Stoimenović, Milutin Milošević, Slobodan Beštić, Dušanka Stojanović, Vanja Milačić, Aleksandar Srećković i drugi.
 
U Ateljeu 212 će na bivši Dan republike, 29. novembra, pretpremijerno biti izvedena predstava „Zbogom SFRJ” koju je, inspirisan filmom „Goodbye, Lenin!” scenariste Volfganga Bekera, režirao Kokan Mladenović. Reč je o priči o učiteljici Jadranki Mitić, vatrenoj Jugoslovenki, koja drži zapaljiv govor u slavu nekadašnje zemlje na 14. kongresu SKJ, januara 1990. godine u Sava centru.

U atmosferi linča i raspada doživljava srčani udar. Budi se dve godine kasnije, kada zemlje više nema. U želji da je zaštiti i produži život svoje majke, njen sin izmišlja zemlju koja više ne postoji... Glavne uloge igraju Dara Džokić (kao Jadranka Mitić), Miloš Biković (kao njen sin Mladen), Hana Selimović (kao njena ćerka Zvezdana) i drugi.
 
Beogradsko dramsko pozorište do kraja godine neće imati svojih premijera, ali će 25. novembra u ovom pozorištu biti održana premijera diplomske predstave studenata glume FDU u Beogradu u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta „Usamljeni Zapad”.

Reč je o crnoj komediji koja će kroz dopadljive likove poljuljati naše uobičajene stavove i nasmejati publiku. U predstavi igraju Mateja Popović, Uroš Jakovljević, Miodrag Radonjić i Marija Stokić.

U Bitef teatru će 16. decembra biti održana premijera predstave „Radnici umiru pevajući” Olge Dimirijević u režiji Anđelke Nikolić. Reč je o pobedničkom komadu sa konkursa za najbolji savremeni društveno angažovani tekst Hartefakt fonda.
 
- Radi se o komadu koji na nov način tretira važnu društvenu temu položaja radničke klase u Srbiji, propale i ojađene u procesu surove i neodgovorne tranzicije. Ovaj socijalno angažovani mjuzikl, napisan u ključu Brehtovog teatarskog izraza, jasno je društveno pozicioniran, ali nikako dnevnopolitički obojen - navodi se u saopštenju Bitefa. U predstavi igraju Milan Kovačević, Igor Borojević, Marija Bergam, Marija Milenković, Aleksandar Đinđić, Marko Gvero i drugi.

U Malom pozorištu „Duško Radović” počele su probe predstave čija se premijera očekuje krajem januara 2012. godine.

Predstava „Pet dečaka” po tekstu Simone Semenič igraće se na Sceni za mladu publiku. Rediteljka predstave je Ana Grigorović, dramaturg Milena Bogavac, a u predstavi igraju Gordana Pavlov, Vladislava Đorđević, Marijana Vićentijević Badovinac, Dušica Sinobad i Jelena Ilić.
 
U međuvremenu, „Radović” se seli iz Aberdareve ulice u adaptiranu zgradu bioskopa Jugoslavija na Novom Beogradu, a otvaranje nove scene Malog pozorišta „Duško Radović“ biće upriličeno 9. decembra, kada će se odigrati predstava „Miljakovac, to jest Novi Zeland” u okviru prvog regionalnog festivala angažovanog teatra „Off Frame”.

Pozorište na Terazijama planira da 27. i 28. decembra publici predstavi muzičku reviju „Pod sjajem zvezda”, u kojoj će najveće zvezde ovog teatra (Ivan Bosiljčić, Min Lazarević i drugi) izvoditi brodvejske i filmske mjuzikl hitove - „Pink” iz „Braće Bluz”, „I Will Always Love You” iz „Telohranitelja”, „Sav taj džez”, pesme iz mjuzkla „Mama mija”...
 
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu do Nove godine neće biti premijera, ali će 23. novembra, gostovati Narodno pozorište iz Prištine sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sa predstavom “Žica” Milene Marković u režiji Gorana Šušljika.
 
Ni u Pozorištu „Boško Buha” neće biti premijera do sledeće godine, ali će zato u ovom teatru za Novu godinu biti održana premijera predstave u režiji Milana Karadžića, o kojoj će se više detalja znati kasnije.

Premijere

- Atelje 212
29. novembar (gala premijera 30. novembra)
„Zbogom SFRJ”, inspirisano Volfgangom Bekerom, režija Kokan Mladenović
- Bitef teatar
16. decembar
„Radnici umiru pevajući” Olge Dimitrijević, režija Anđelka Nikolić
- BDP
25. novembar
„Usamljeni Zapad”, diplomska predstava studenata FDU
- Duško Radović
Kraj januara 2012.
„Pet dečaka” Simone Semenič, režija Ana Grigorović
- Boško Buha
31. decembar
Novogodišnja predstava u režiji Milana Karadžića
- Pozorište na Terazijama
27. i 28. decembar
„Pod sjajem zvezda”


Premijere do januara
- Narodno pozorište
22. novembar, Scena “Raša Plaović”
„Zli dusi” F.M. Dostojevski, režija Tanja Mandić-Rigonat
 
D e c e m b a r 2011.
„Nesporazum”, A. Kami, režija Veljko Mićunović
 
J a n u a r  2012.
„Važno je zvati se Ernest”, O. Vajld, režija Nikola Zavišić

Izvor: Blic

Premijera "Čiče" 26. novembra u "Akademiji 28"

Drama Miće Živojinovića "Čiča", o Draži Mihailoviću i Nikoli Kalabiću, imaće beogradsku premijeru sutra u sali "Akademije 28".

Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu Boško Puletić (u ulozi Đenerala Draže) i Lepomir Ivković (u ulozi Kalabića), uz Živojinovića kao naratora, prvi put su izveli ovu predstavu, u samostalnoj produkciji, prošlog meseca u Ugljeviku, u Republici Srpskoj.

Puletić je i režirao ovu, kako je rekao, istorijsku, a ne političku dramu. Napominjući da je rođen u godini smrti Mihailovića (1946.), kazao je da je u školi učio crno-belu istoriju.

"Vladalo je pravilo da su ljudi sa petokrakom časni, rodoljubi i slično, dok su onima sa kokardom pripisivane sve najgore osobine. Moja generacija je u to verovala, ali sam od svoje bake, u četiri zida, slušao i druge priče. Značka na kapi ne određuje kakav je ko čovek. Taj stav je pravi povod za ovu predstavu", istakao je Puletić.

On je dodao da nije naklonjen "ravnogorcima" već želi istinu i pravdu, pa zato predstava nema ideološke namere nego je namenjena pravoj pozorišnoj publici.

"Znamo da podaci kojima raspolažemo nisu sigurna istina, ali su nešto što je najbliže njoj. Ovo je tema koja zaslužuje još mnogo istraživanja", rekao je on.

Ivković je izjavio da učesnici projekta ne prekrajaju istoriju niti nekome sude, već pokušavaju da se približe istini.

On je podsetio da su sa piscem sarađivali na predstavi "Vreme časti i ponosa", po njegovoj knjizi o vojvodi Živojinu Mišiću i vojvodi Stepi Stepanoviću. Kontakt su nastavili i kroz razgovore došli na ideju o novoj predstavi.

Što se tiče lika "izdajnika" Kalabića, Ivković je otkrio samo da se u ovoj verziji neće čuti ni jedna psovka.

Živojinović je ukazao da je ova tema "zatrpana prašinom zaborava, ali i ideološki obojena", a da su ga novopronađeni podaci naveli da napiše dramu.

On je novinarima pokazao Izvod iz matične knjige umrlih iz opštine Valjevo, prema kojem je Kalabić umro 19. januara 1946. godine, dakle dva meseca pre nego što je OZNA uhvatila generala Mihailovića, te tako nije mogao biti izdajnik.

Prema rečima pisca, cilj predstave jeste da se premosti srpska ideološka provalija između Srba četnika i Srba partizana, sa različitim sudbinama a u istoj nesreći, te da se njihovi potomci dovedu do nacionalno korisnog, a ljudski potrebnog pomirenja".

"Čiča" je dokumentarna freska koja na potresan i istinit način osvetljava likove i postupke kako đenerala Draže, tako i lik jednog od najpoznatijih đeneralovih ratnih drugova, komandanata gorske garde, potpukovnika Kalabića.

Drama vremenski pokriva četiri značajna datuma u istoriji ravnogorskog pokreta: 11. novembar 1941, Dražin pokušaj da, pregovorom sa Nemcima, zaustavi represalije prema srpskom narodu; 12. septembar 1944. kada se Draža i njegova vojska suočavaju sa naredbom kralja Petra da se vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini stave pod komandu Josipa Broza Tita; 15. novembar 1945. kada saveznici, šaljući avion, pokušavaju da spasu Dražu i njegov štab; 17. jul 1946, dan Dražine egzekucije.

Izvor: Glas Javnosti

"Rijaliti iza rešetaka" u BDP-u

Predstava "Iza rešetaka" Kokana Mladenovića biće premijerno izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu u subotu, 26. novembra.

Predstava "Iza rešetaka" u režiji Kokana Mladenovića kruševačkog pozorišta govori o zatvorenicima koji ne znaju da su 24 časa pod budnim okom kamere i u direktnom programu.

To zna samo upravnik koji ih navodi na ispovest i međusobnu netrpeljivost kako bi napravio što zanimljiviji šou za publiku.

Glavne uloge igraju Branislav Trifunović, Bojan Veljović, Nikola Pantović, Milija Vuković i Dejan Tončić.

Izvor: Mondo

Ljubavna priča Jelisavete i molera na sceni "Vuka"

Premijera predstave “Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“ Milana Jelića, u režiji Dare de Luke, biće održana 1. decembra u 20 sati na sceni “Aleksandar Popović“ Ustanove kulture “Vuk Karadžić“.

Glumica Irena Mičijević koja tumači Jelisavetu navodi da Jelićev tekst, iako pisan u prošlom veku, tretira teme koje postoje i koje će uvek postojati u ovom društvu.

- „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“ je mala predstava i neće nam otkriti ništa što ranije nismo znali, u biti se ne oslanja na prethodna izvođenja, već donosi jedinstveno čitanje ovog dela. Ona nam daje osvrt na ono što možemo da prepoznamo kao našu uslovnost, a to jeste nemogućnost pojedinca da adekvatno odgovori na zahteve sredine, porodice ili društva. To jeste osvrt na palanku u kojoj živimo i koja je u nama, izvan nas i oko nas, koja je i sada, a biće i u budućnosti. Predstava nam daje odgovor kako nositi odgovornost za svoj život - kaže Mičijević.

Bojan Žirović tumači lik molera i dodaje da ova neobična ljubavna priča, smeštena u jedan neuhvatljivi vremenski okvir, daje sliku naravi čoveka sa ovih prostora.

U predstavi igraju i Tatjana Kecman i Nađa Sekulić.

Milan Jelić sedamdesetih godina 20. veka napisao je “Jelisavetine ljubavne jade“, prvonagrađene drame na konkursu lista “Mladost“, koja je na sceni “Ateljea 212“ igrana više od sto puta.

Izvor: Blic

"Ernest" u Narodnom pozorištu

U Narodnom pozorištu u Beogradu počele su probe za predstavu "Važno je zvati se Ernest", koju po tekstu Oskara Vajlda režira Nikola Zavišić.

Premijera predstave se očekuje sredinom januara na sceni "Raša Plaović", saopštio je nacionalni teatar.

Dramski ansambl Narodnog pozorišta održao je u petak, 25. novembra, prvu čitaću probu, a u podeli su Miloš Ðorđević, Nenad Stojmenović, Sena Ðorović, Anastasia Mandić, Zoran Ćosić, Dušanka Stojanović Glid i Sonja Knežević.

Zavišić je zadužen i za ideju prostora, Bojana Nikitović će uraditi kostime, Sonja Lončar muziku, Tamara Antonijević scenski pokret, dok je Mirašu Vuksanoviću poverena realizacija scenografije.
Dramaturg predstave je Molina Udovički Fotez.

Izvor: Mondo

Predstava "Bunar" u UK Vuk

Predstava "Bunar" o predrasudama i društvenoj regresiji ,po tekstu Radmile Smiljanić i u režiji Egona Savina, imaće premijerno izvođenje 7. decembra na sceni "Kult" Ustanove "Vuk Karadžić".

Ovaj jedinsteni pozorišni projekat nastao je u okviru programa Evropske Unije "Podrška civilnom društvu" za Srbiju , a u saradnji sa "Radionicom integracije" i Fondom "Krug".

"Bunar" je priča o malom mestu u Bosni, o jednoj porodici i problemima svakodnevnog života sa kojima se stanovnici tog mesta susreću godinama posle rata. Glavni zaplet događa se kada stigne ponuda za izgradnju vodovoda u mestu. Odbijanjem takve ponude gubi se mnogo,ali većina stanovnika nije spremna da prihvati novine. U raspravama da li bunare treba prodati u zamenu za vodovod, na površinu izbijaju mnoge predrasude.

Predstava "Bunar" bavi se porodičnim nasiljem, diskriminacijom u društvu i regresivnim stavovima koji onemogućavaju napredak.

,,Verujem da prolazimo fazu uverenja da politički konteksti mogu nešto bitno promeniti u našim životima. Mislim da smo uvideli tu samoobmanu i da je vreme da se okrenemo sebi, svojoj intimi, onome na šta eventualno možemo uticati, a to su naše privatnosti.", kaže reditelj Egon Savin.

U predstavi igraju: Radmila Živković, Jovo Marić, Mariana Aranđelović, Novak Bilbija i Ivana Šćepanović.

"Bunar" je više od predstave. Cilj je da se posebnim aktivnostima pozorište približi pre svega đacima i mladoj generaciji. Organizovanjem debata o predstavi radi se na popularizaciji pozorišne umetnosti, ali i na promovisanju tolerancije i solidarnosti, navodi se u saopštenju.

Izvor: B92

Premijera "Mačoizma" u Narodnom pozorištu

Tokom decembra u Narodnom pozorištu u Nišu biće odigrano 7 predstava. Premijera predstave "Mačoizam" će biti prikazana 24. decembra.



Zbog gostovanja niškog Narodnog pozorišta, tokom poslednjeg meseca u godini biće prikazano 7 predstava. Decembarski repertoar otvoriće narodno pozorište iz Leskovca predstavom "Lubavnik velikog stila".

Karte koštaju 500 dinara, a za studente, đake i penzionere postoji popust. Blagajna je otvorena svakog radnog dana od 10h do 20h.

Repertoar za decembar:

Subota, 3. decembar u 20h

Rej Kuni
Ljubavnik velikog stila
Adaptacija i režija: Slavenko Saletović
Gostovanje Narodnog pozorišta Leskovac

Ponedeljak, 5. decembar u 20h
Pol Zindel
Dejstvo gama zraka na sablasne Nevene
Režija: Jovica Pavić
       
Utorak, 6.12. u 19:30h
Eufemmeizam
Režija: Olivera Đorđević

Utorak, 13.12. u 20h
Branislav Đ. Nušić
Gospođa ministarka
Režija:Dušan Jovanović
   
Četvrtak, 15.12. u 20h
Po motivima Karla Gocija, Žan Klod Karijera, Šekspira i svih onih koji su tragali za istinom
Isti-Na
Režija:Biljana Vujović
     
Petak, 16.12. u 20h
Ljudmila Razumovska
Draga Jelena  Sergejevna
Mentor/Irfan Mensur

Petak, 23.12. u 20h
Pretpremijera
Mačoizam
Tekst i režija: Miroljub Nedović
   
Subota, 24.12. u 20h
Premijera
Mačoizam
Tekst i režija: Miroljub Nedović

---

Gostovanja niškog pozorišta

Na međunarodnom festivalu „Desire Central Station 2011“ u Subotici niško pozorište učestvuje u četvrtak, 1. decembra sa predstavom „OŽALOŠĆENA PORODICA“, u režiji Andraša Urbana.

- Mi pokušavamo da napravimo festival na kojem će se predstaviti savremena pozorišta modernog, alternativnog ili eksperimentalnog karaktera u najboljem smislu reči, modernog u smislu doprinošenja nekom novom teatru. Festival treba da bude jedna vrlo evropska priča i kriterijum selekcije predstava je bio ljudsko postojanje sa aspekta evropskog postojanja. To ne mora da znači da će se ovde pojaviti samo projekti iz Evrope, ali nama je bitno pronalažanje tog evropskog identiteta - rekao je Andraš Urban.

Sa istom predstavom, niško pozorište imaće značajna gostovanja i nastavak već uspostavljenje saradnje, tako da će se predstaviti na sceni u Kopru, 8. decembra, a u Beču, dva dana kasnije, 10. decembra.

Predstava „Ožalošćena porodica“ svoju decembarsku turneju završiće učešćem na „Teatar festu“ u Rakovici.

Izvor: Južne vesti

"Radnici umiru pevajući" u Bitefu

Predstava u režiji Anđelke Nikolić premijerno će biti izvedena 16. decembra na sceni Bitef teatra.

Po tekstu Olge Dimitrijević, pobedničkom komadu sa konkursa za najbolji savremeni društveno angažovani tekst za 2010. godinu Hartefakt fonda, režija ovog kompleksnog pozorišnog projekta je poverena Anđelki Nikolić, dok glumačku ekipu čini trinaestoro glumaca i glumica, uglavnom mlađe generacije.

Radi se o pozorišnom komadu koji na nov i drugačiji način tretira veoma važnu društvenu temu položaja radničke klase u Srbiji, propale i ojađene u procesu surove i neodgovorne tranzicije.

Ovaj celovečernji ekspresionistički socijalno angažovani mjuzikl, napisan u ključu Brehtovog teatarskog izraza je jasno društveno pozicioniran, ali nikako dnevno politički obojen ili opredeljen, već zauzima jedan uzvišeni filozofski pogled na svet, redak u svojoj odgovornosti i plemenit u svom umetničkom izrazu.

Glumačku podelu čine Milan Kovačević, Igor Borojević, Marija Bergam, Marija Milenković, Aleksandar Đinđić, Marko Gvero, Đorđe Branković, Milan Marić, Nina Lazarević, a igračku Ana Dubljević, Milica Pisić, Nevena Jovanović, Ana Ignjatović Zagorac.

Izvor: Mondo