Srpski i albanski ”Patriotic hypermarket”

Predstava "Patriotic Hypermarket" koja je rađena dvojezično, na albanskom i srpskom, biće premijerno izvedena u Bitef teatru 3. oktobra 2011. godine * Predstava je deo projekta "Pogledi: Susret ličnih istorija Srba i Albanaca sa Kosova"

Saradnja srpskih i albanskih glumaca prema zajedničkom dramskom tekstu Milene Bogavac iz Beograda i Jetona Neziraja iz Prištine doprinela je stvaranju pozorišnog komada „Patriotic hypermarket” u režiji Dine Mustafića iz Sarajeva. Ovaj bilingvalni komad, na srpskom i albanskom jeziku zasnovan je na ličnim, životnim pričama Srba i Albanaca sa Kosova. Premijera predstave održaće se 3. oktobra. 2011. u Beogradu, u Bitef teatru, koji je ujedno i koproducent projekta.

“Možda je došao momenat da umetnost poveže ljude” kaže albanska glumica Ema Andrea koja je najvećim delom prihvatila rad na ovoj predstavi zbog sećanja na prijatelja Bekima Fehmijua i činjenice da će se govoriti o nečemu što je hrabro i humano.

“Mi se tako ozbiljnom temom bavimo na neozbiljan način – kroz umetnost”, objašnjava kompozitor Vlada Pejković. Srpski i albanski glumci, kao i većina ljudi koji rade na ovoj predstavi slažu se u jednoj stvari, a to je da kroz ovaj proces žele da dođu do neke svoje, lične istine vezane za ovu temu.



“Mi kao glumci treba da damo primer da možemo da radimo zajedno”, kaže prištinski glumac Kuštrim Hodža dok beogradska glumica Dubravka Kovijanić misli da je užasno bitno pričati o ovoj temi i da je važno da što veći broj ljudi pogleda predstavu.

Pozorišni komad predstavlja nastavak projekta “Pogledi: Susret ličnih istorija Srba i Albanaca sa Kosova” koji se realizuje kroz saradnju Multimedia centra iz Prištine i Asocijacije Kulturanova iz Novog Sada.

Tim žurnalista intervjuisao je tokom leta 2010. godine srpsko i albansko stanovništvo sa Kosova, istraživši njihove uspomene, poglede na svet i razmišljanja o budućnosti. Tom prilikom, fotografijama je zabeležena autentična atmosfera života na Kosovu. Izložbe intervjua i fotografija “Pogledi: Susret ličnih istorija Srba i Albanaca” iz života ljudi sa Kosova predstavljene 2010. godine u Novom Sadu i Prištini imale su za cilj da prikažu razmenu životnih priča, anonimno intervjuisanih ljudi kako bi se omogućilo bolje razumevanje života Srba i Albanaca na Kosovu.

Na osnovu prikupljenih intervjua, prema zajedničkom dramskom tekstu Milene Bogavac i Jetona Neziraja, u režiji Dina Mustafića, ovaj bilingvalni pozorišni komad dokumentarnog karaktera pokušaće da prikaže odnose između Albanaca i Srba sa Kosova, njihove sličnosti i razlike.

Izvor: e-novine

Nova sezona u pirotskom pozorištu

Narodno pozorište iz Pirota sredinom oktobra započeće novu sezonu predstavom "Laki komad" po tekstu Nebojše Romčevića.


Predstava "Laki komad"

U pirotskom pozorištu u toku su intenzivne pripreme za početak sledeće pozorišne sezone. Tekst Nebojše Romčevića "Laki komad" režiraće Miloš Jagodić koji je dobro poznat pirotskoj publici.

- U pitanju je urnebesna komedija koja, čini mi se,  na realan ali i komičan način oslikava sadašnjost građana Srbije. U komadu će se pojaviti svi glumci pirotskog ansambla koji će imati zaokružene uloge, što će im omogućiti da pokažu svoje umeće - kaže Jagodić.

Adaptaciju teksta uradila je Nataša Ilić, za scenografiju je zadužena Adrijana Lubina dok je originalnu muziku komponovao Petar Antonić.

Premijera predstave "Laki komad" očekuje se sredinom oktobra čime će i zvanično početi nova sezona u pirotskom pozorištu.

Izvor: Južne vesti

Tri države postavile na scenu „Prokletu avliju“

U čast pola veka od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, na pozorišnu scenu stiže „Prokleta avlija“, koprodukcijski projekat teatra iz Virovitice, Užica i Tuzle. Premijera omaža slavnom književniku, najavljena kao sudbinska metafora tri države koje Andrićev opus svojataju kao svoju kulturnu baštinu, zakazana je za sutra u Virovitici.


Scena iz predstave „Prokleta avlija” koju je režirao Nebojša Bradić

„Prokleta avlija“, postavljena u godini u kojoj se obeležava značajan jubilej velikog pisca, zajedničko je ostvarenje Kazališta Virovitica iz Hrvatske, Narodnog pozorišta iz Užica i tuzlanskog Teatar-kabarea Soli. Reditelj predstave je Nebojša Bradić, koji potpisuje i dramatizaciju i scenografiju ovog prvorazrednog kulturnog događaja čiju realizaciju je pomoglo i srpsko ministarstvo kulture.

- Sam izbor Andrićevog dela, a potom i pristup njegovoj scenskoj transpoziciji, došao je kao rezultat dugogodišnjeg približavanja i odustajanja zbog neizvesnosti, nespremnosti i nemogućnosti da se pronađe ključ za scensko čitanje jedne od najznačajnijih novela naše književnosti. Bili su mi poznati i raniji pokušaji koji su ostvarivani u pozorištu i ocene da „Andrić nije za pozorište“. Ipak, naša „Prokleta avlija“ nije za jednokratnu upotrebu, trebalo bi je pogledati - kaže uoči premijere u Virovitici Nebojša Bradić.

Zanimljiv komad, najavljuje reditelj, obećavaju dobra glumačka podela i kreativna atmosfera koja je vladala na probama predstave.

„Na svoj način interesantna je i ta saradnja takozvanih malih pozorišta van centara. Posebno što su to pozorišta koja potvrđuju vitalnost koja često nije svojstvena teatrima iz velikih gradova“, ukazuje Bradić.

Već u ponedeljak „Prokleta avlija“ igraće se u Užicu, a 2. oktobra videće je i tuzlanska publika. Mladi glumac Dušan Radojičić jedini je član glumačke trupe užičkog Narodnog pozorišta, s tim što su iz ovog teatra u izradu predstave uključeni Nemanja Ranković (pomoćnik reditelja) Mirjana Zorzić Petrović (tehnička realizacija scenografije), Snežana Kovačević (kostimi). Od glumaca iz Srbije rolu u „Prokletoj avliji“ dobio je i Petar Benčina, dok ostatak trupe čine Igor Golub, Antun Vrbenski, Mijo Pavelko, Mladen Kovačić i Draško Zidar (Hrvatska), te bosanskohercegovački glumci Vlado Kerošević, Irfan Kaslimović, Dražen Pavlović i Elmir Krivalić.

- Pitanje koje se sve češće postavlja je - da li je Ivo Andrić srpski, hrvatski ili bosanskohercegovački pisac. Nikada nijedna predstava nije uticala na promenu bilo čega, tako da neće ni ova. Ali svakako će poslužiti kao primer kako se tri države mogu udružiti i sarađivati na jednom projektu kao što je ovaj. Krajnje je nebitno čiji je Andrić. Činjenica je da je on deo zajedničkog nasleđa - kaže za „Blic“ Nemanja Ranković, pomoćnik reditelja „Proklete avlije“ i umetnički direktor Narodnog pozorišta iz Užica.

Izvor: Blic

Roma Sijam u Bitefu

Mjuzikl Roma sijam (Gypsy Roma Urban Balkan Beats-GRUBB) biće izveden sutra sa početkom u 17 časova u Bitef teatru

GRUBB je nastao juna 2010. godine u Bitef teatru i od tada ređa međunarodne uspehe, prvo u Londonu, a zatim u Montrealu gde je predstava opisana kao najvažniji kulturni događaj ovog leta. Posle jednoglasnih hvala od strane kritičara i publike, GRUBB se vraća u Bitef, u prisnijoj verziji: Roma sijam.

Roma sijam je prozor u svet romskih tinejdžera u Srbiji. On spaja muzičke žanrove i koristi ples, pozorište, fotografiju, rep i tradicionalne romske melodije da bi iznedrio koncert koji je iskreno svedočenje iz svakodnevnog života mladih Roma.

Pet mladića. Roma. Dvadeset prvi vek. Rep i hip hop koji su postavljeni preko drevnih romskih tradicija. Slika sveta Cigana koja se osipa kako bi našla mesto u modernoj javi koja je opterećena odbacivanjima. Naši nazadni klišei u odnosu na ovu zajednicu se ruše i predstavlja nam se grupa mladih Roma koji ni na koji način ne odgovaraju folklornim slikama koje smo možda imali u glavi.

Svrha ove predstave je da se pozajmi moderan, mlad glas onima koje nikada ne čujemo jer odbijamo da ih slušamo. To je poziv da se uđe u dijalog na veseo i savremen način. Imperativ je čuti te glasove, ponuditi dobrodošlicu ovoj kulturi i dozvoliti joj da postoji.

RPOINT je producirao mjuzikl GRUBB i predstavu Roma Sijam kako bi dao glas mladim Romima, uz podršku GRUBB Kolektiva koji okuplja umetnike iz Srbije, Kanade, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Italiji.

Izvor: Story

„Prokleta avlija” spaja tri države

Premijera predstave „Prokleta avlija”, posvećene obeležavanju pola veka od dodele Nobelove nagrade književniku Ivu Andriću, u koprodukciji tri teatra iz tri države – Kazališta Virovitica, Narodnog pozorišta Užice i Teatra kabare iz Tuzle –nakon uspelog predstavljanja u Virovitici (tamošnje pozorište je  nosilac projekta) očekuje se večeras i sutra u Užicu, pa u Tuzli, 2. i 3. oktobra.

Režija, dramatizacija i scenografija ove hrvatsko-srpsko-bosanske predstave poverena je Nebojši Bradiću. Njegov pomoćnik je užički reditelj Nemanja Ranković. Kostime je osmislila Snežana Kovačević iz Užica, na scenografiji asistira njena sugrađanka Marijana Zorzić Petrović. Kompozitor je Beograđanin Zoran Erić, za lekturu i scenski govor zadužen je Vlado Kerošević iz Tuzle, a dizajn svetla i tehničko osoblje obezbeđuju Kazalište Virovitica i užičko pozorište.

U komadu igraju Vlado Kerošević (BiH), Dušan Radojčić (Srbija), Petar Benčina (Srbija), Igor Golub (Hrvatska), Antun Vrbenski (Hrvatska), Mijo Pavelko (Hrvatska), Mladen Kovač (Hrvatska), Draško Zidar (Hrvatska), Irfan Kasumović (BiH), Dražen Pavlović (BiH) i Elmir Krivalić (BiH). Reč je o prvoj koprodukciji tri regionalna pozorišta kod nas, radu na značajnom delu velikog pisca koje promoviše toleranciju i suživot, kao i poduhvatu koji treba da otvori nove vidove kulturne saradnje na ovim prostorima.

Reditelj Nebojša Bradić ističe da je izbor ovog Andrićevog dela i pristup njegovoj scenskoj transpoziciji došao kao rezultat dugogodišnjeg približavanja i odustajanja zbog neizvesnosti, nespremnosti i nemogućnosti da se pronađe ključ za scensko čitanje jedne od najznačajnijih novela naše književnosti. Prvi put on je pokušao da „Prokletu avliju” uradi u Tuzli 1991. godine, ali nije odmakao dalje od nekoliko ideja za dramatizaciju – krvavo „ratno pozorje” i blizina ratnih doboša onemogućili su taj pozorišni projekat. Onda je 1995. godine na Radio Beogradu postavio radio adaptaciju tog dela, da bi pripremu i realizaciju „Proklete avlije” u Kruševačkom pozorištu otpočeo posle bombardovanja 1999. godine.

– Bavljenje Andrićem u tom periodu za mene je bilo lekovito i podsticajno, ali i bolno. U periodu između prvih pokušaja, početkom devedesetih, i realizacije, umetnička građa je odležala i u trenutku dramaturške sinteze Andrićevu reč sam osećao kao svoju. Tako je pozorište bilo ogledalo koje mi je omogućilo da ponovo sagledam sebe i svet koji me okružuje. I kada sam, posle poziva koji je stigao iz Virovitice, Tuzle i Užica, da radimo „Prokletu avliju” u Andrićevoj godini, zapitao „Zašto danas ’Prokleta avlija’”, setio sam se kratkog Andrićevog zapisa iz „Znakova pored puta”: „Između osvetničkih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo oni su neosetljivi i nedostupni. Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda, nikada više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini...” Pogledajmo zbog toga „Prokletu avliju”, ona nije za jednokratnu upotrebu – napisao je reditelj Bradić.

Izvor: Politika

Poklon Dušana Kovačevića Aleksinačkom pozorištu



Proslavljeni dramski pisac Dušan Kovačević, besplatno je ustupio pravo na postavku svog najnovijeg teksta "Život u tesnim cipelama" Aleksinačkom amaterskom pozorištu.

Premijera se očekuje do kraja godine, a aleksinački ansambl će biti u prilici da bude treći, nakon Zvezdara teatra i Valjevskog pozorišta, koji će na scenu postaviti ovaj komad.

U Aleksinačkom pozorištu kažu da je Kovačević tekst besplatno ustupio zahvaljujući dugogodišnjem prijateljstvu sa umetničkim direktorom tog teatra, Dukom Jovanovićem.

Ova predstava prvi put je odigrana marta ove godine u Zvezdara teatru i jedan je od hitova pozorišnog života Srbije.

- Reč je o radnicima fabrike za proizvodnju letnje i zimske obuće, koji su posle privatizacije fabrike kao kompenzaciju dobili tesne cipele. Reč je o metafori, ali i o osećanju da smo svi pomalo u tesnim cipelama, kao i o osećaju da bismo tu nelagodu voleli da skinemo sa nogu, glave i duše - kaže Dušan Kovačević.

Inače, "Život u tesnim cipelama" biće četvrta premijera AAP, koje krajem oktobra slavi dve godine od osnivanja.

- Poštujemo zacrtani put da na scenu postavljamo samo tekstove najboljih autora. Nakon Nušića i Ace Popovića, Dušan Kovačević je treći iz "velike četvorke" najvećih srpskih tekstopisaca čiji ću komad režirati u Aleksinačkom amaterskom pozorištu. Ostaje da iduće godine "veliku četvorku" kompletiramo predstavom na tekst Sterije Popovića - kaže Duka Jovanović.

Zbog pripreme predstave "Život u tesnim cipelama" iz pozorišta je saopšteno da će planiranu produkciju predstave "Šuma", po tektu Ostrovskog, odložiti za 2012. godinu.

Bogati i siromašni

Upravnik Aleksinačkog amaterskog pozorišta Miloš Paović kaže da će rad na ovom komadu biti veliki izazov, jer je pozorište u velikim organizacionim problemima, a nova predstava će biti najzahtevniji producentski posao do sada.

- S jedne strane smo najsiromašnije pozorište u Srbiji, a s druge među najbogatijima. Zavisi iz kog ugla se posmatra. Iz organizaciono-ekonomskog ugla posmatrano, čudi me da pozorište još uvek postoji. Nemamo prostorije, a svaku upotrebu sale Doma kulture nam debelo naplaćuju ili mi odrađujemo tako što besplatno igramo predstave u korist Centra za kulturu. - kaže Paović.

Paović kaže da kostime i scenografiju skladište po privatnim stanovima, jer u Domu kulture nema mesta, a da je nekoliko učešća na festivalima otkazano  jer Opština nije želela da plati put.

Međutim, i pored toga Paović smatra da je pozoripte na dobrom putu i navodi da "Sablja dimiskija" samo dvadesetak dana od njenog premijernog izvođenja 5.septembra, ima već šest ugovorenih gostovanja u septembru i oktobru.

- "Narodni poslanik" će gostovati u nekoliko gradova povodom obeležavanja dana opština ili dana kulturnih ustanova u tim gradovima. Lokalni mediji sve više pokazuju zanimanje za rad ovog teatra, a mladi ljudi svakodnevno kontaktiraju pozorište sa željom da se priključe u radu.

- Sve ovo predstavlja bogatsvo i perspektivu koje nemaju mnoga institucionalna pozorišta i pored idealnih uslova. Odluka Duška Kovačevića da nam ustupi tekst je najlepši poklon jednom ansamblu, a mi obećavamo da ćemo napraviti dobru predstavu - kaže Paović.

Izvor: Južne vesti

„Višnjik“ je moja poslednja režija

Čehov je doktor za neizlečive bolesti - rekao je Dejan Mijač, čuveni reditelj, čija predstava „Višnjik”, rađena po delu pomenutog ruskog klasika, ima beogradsku premijeru 4. oktobra na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U razgovoru za „Blic” Mijač govori o svom viđenju tog poznatog komada, kao i vremena u kome živimo, o tome da se ovom predstavom oprašta od režije.

Predstava je koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Budva grad teatra, premijera na Svetom Stefanu (17. jul) ispraćena je pohvalama i kritike i publike a na početku razgovora Dejan Mijač kaže: „Zašto Čehov, zašto ‘Višnjik’... često se srećem s tim pitanjima. A zašto ne? Dobar pisac, dobar komad, prijatno mi je bilo da to radim”, a potom, u svom prepoznatljivom, ozbiljnom a duhovitom maniru dodaje, „red je da se pozabavim i nekim ozbiljnim piscem...”

Pa, nije vam to prvi put da radite Čehova. Rekli ste da je to pisac koga sada razumete i koga ste izabrali za svoju poslednju režiju?!
- Dva ili tri puta u životu radio sam Čehova, uvek s ogromnim entuzijazmom i ljubavlju, ali čini mi se bez dovoljno mudrosti. Neću da kažem da sam sad mudriji. Ali, jednostavno, život mi je pokazao neke stvari, i mislio sam da ovako, kao stariji čovek, jedini pisac koga mogu prilično da razumem jeste Čehov. Zgodno se poklapa. Junaci se oslobađaju ili opraštaju od Višnjika (zavisi s koje strane se gleda) kao od jedne velike opsesivne teme i opsesivnog osećanja koje ih prati kroz život... Pa da i ja jednom svojom ličnom prigodom to iskoristim.
 
Zašto poslednja režija?
- Jedna mora biti poslednja. Bolje da ja odredim koja je poslednja nego neko drugi.
 
Mnogi se nadaju da će se ispostaviti da nije poslednja. Dozvolićete, poslednja premijera u režiji Dejana Mijača svakako zavređuje novu haljinu, a budući da je npr. Tina Tarner pravila više oproštajnih koncerata, da li se na ovu glad i skupoću izlagati trošku?
- Nemojte se trošiti. Za svakog sem za mene to je premijera kao i svaka druga premijera. A i za mene je to isto, samo je, eto, zauzela poslednje mesto.


Svetozar Cvetković i Jasna Đuričić u slavnom Čehovljevom komadu „Višnjik”

Čime je motivisana odluka da više ne režirate?
- Ne mogu više.
 
Vi koji ste život merili po sezonama a ne po kalendaru?
- Jeste, i praznici su mi bili nikakvi ni božići ni uskrsi ni drugi datumi iz kalendara, nego premijere.
 
I dalje ste optuženi da ste po načinu rada najmlađi reditelj, što ne ide u prilog tezi o poslednjoj režiji?
- Nije to neki naročito interesantan motiv za razgovor. A s obzirom na to da ne pušim, ne pijem, a u godinama sam kad se poroci moraju ostavljati, ja ostavljam pozorište, tačnije, režiju.

Kog je žanra „Višnjik”?
- Gledali smo da slučajno ne bude tragedija. Jer, pošto se evidentno radi o čistoj propasti, ne bi valjalo da se i mi zaplačemo što je neko pogrešno živeo, što je došlo surovije vreme... Čehov insistira na viđenju stvari onakve kakve jesu, ali ne i na zaključcima. Jednostavno dijagnosticira, pošto je kao što znamo bio lekar. Doktor za neizlečive bolesti. Većina tih neizlečivih bolesti nisu izazvane bakterijama, zarazom... Neprenosive su. Prosto rečeno, ljudski organizam sam sebe jede, sam sebe vodi u bolest, sam sebe razboleva...

Ničim izazvano. Isto kao što čovek sam sebi upropaštava život. E, Čehov je specijalista za tu vrstu bolesti.
 
Ima neke sličnosti između Čehovljevog vremena i našeg, i jedno i drugo je vreme burnih, tektonskih društvenih promena...
- Istorija se pamti po tim promenama, a ne po mirnom toku između promena. Mirni periodi su mali predah. Kad god su se promene dešavale, ljudima je bilo teško. Ja sam u svom životu imao tri, četiri takve društvene, istorijske promene. I to me je naučilo jedino skepsi, naučilo me je da ne verujem u ono da će biti bolje.

Dugo očekivani „Višnjik”

Beogradska premijera predstave „Višnjik” A. P. Čehova u režiji Dejana Mijača biće 4. oktobra na Sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Uloge tumače Jasna Đuričić, Boris Isaković, Jelena Đokić, Svetozar Cvetković, Nada Šargin, Vlasta Velisavljević, Jelena Petrović, Nikola Vujović, Hana Selimović, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević i Branko Cvejić. Reprize su 11. i 24. oktobra. Jugoslovensko dramsko pozorište je predstavu radilo u koprodukciji sa festivalom Grad teatar Budva (premijera je bila 17. jula na Svetom Stefanu).

Izvor: Blic

Premijera "Istine" u Narodnom pozorištu

Predstava niškog Narodnog pozorišta "Istina" biće premijerno izvedena 1. novembra od 20h. Tokom oktobra na repertoaru je 7 predstava.

Tekst za predstavu "Istina" je nastao po motivima Gozija, Karijera i Šekspira, a režiju je uradila Biljana Vujović. Pretpremijera će biti izvedena 31. oktobra od 20h.

Tokom oktobra biće izvedeno 7 predstava, a dve su gostujuće.

U sredu, 5. oktobra od 20h na programu je predstava "Dejstvo gama zraka na sablasne nevene" Jovice Pavića po tekstu Pola Zindela. Dan kasnije u isto vreme biće izveden komad "Devojke" Ivana Vukovića, po tekstu Radoslava Pavlovića.

Glumci Ustanove kulture Vuk iz Beograda izvešće 7. oktobra od 20h predstavu "Zvezdarske zvezdice" Gorice Popović koja je pisala scenario i uradila režiju. U predstavi igraju Gorica Popović, Tanja Bošković, Jelica Sretenović, Anita Mančić, Katarina Žutić, Dara Džokić, Sofija Juričin i Goran Sultaović. Cena karte za balkon je 700, a za parter 800 dinara.

U sredu, 12. oktobra od 20h gostuje Narodno pozorište iz Leskovca sa predstavom "Mandragola" u režiji Juga Radivojevića, po tekstu Nikola Makijavelija. Cena karte za tuprestavu je 500 dinara.

Predstava "Draga Jelena Sergejevna" Ljudmile Razumovske na repertoaru je 13. oktobra od 20h, a u sredu, 19. oktobra biće izvedena predstava "Ožalošćena porodica" Andraša Urbana, po tekstu Branislava Nušića.

Izvor: Južne vesti

U Šapcu spremna revija predstava

Novu pozorišnu sezonu u Šabačkom pozorištu 1. oktobra otvoriće revija "Teatar na dobrom putu" tokom koje će biti izvedeno šest predstava.


"Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja"

Reviju će otvoriti domaćin sa premijernom predstavom "Jovča" u režiji Juga Radivojevića, kada će biti dodeljena i glumačka nagrada "Boris Kovač".

Zrenjaninsko pozorište "Toša Jovanović" nastupiće 2. oktobra sa predstavom "Zbogom Žohari! Balada o Pišonji i Žugi" u režiji Slađane Kilibarde a 3. oktobra nastupiće BITEF Teatar sa predstavom "Ja i ti" supervizora Mirjane Karanović. Dan kasnije Beogradsko dramsko pozorište predstaviće se komadom "Život je pred tobom".

Zbog otkazivanja gostovanja zagrebačkog pozorišta Rugatno, dva poslednja dana festivala ponovo će nastupiti domaći glumci sa komadima "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja" i "Pusti me da sanjam", po tekstu inspirisanom životom Laze K. Lazarevića.

"Trenutno nas samo finansije sprečavaju da revija preraste u značajan srpski pozorišni festival. Mi se finansiramo iz gradskog budžeta i prodajom karata tako da zavisimo od platežne moći publike", rekao je agenciji Beta Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta.

On je dodao da će novu sezonu obeležiti i otvaranje pozorišne galerije koja je po površini najveći izložbeni prostor u Šapcu.

Izvor: B92

Beogradska premijera Grka Zorbe

Predstava Grk Zorba premijerno će biti izvedena 6. oktobra, kada će zvanično biti otvorena nova 2011/12 sezona u Pozorištu na Terazijama

Adaptaciju i režiju ovog mjuzikla koji je prikazan letos u okviru Budva grad teatra uradio je Mihailo Vukobratović, a uloge tumače Desimir Stanojević, Slobodan Stefanović, Ljiljana Stjepanović, Jelena Jovičić, Vladan Savić, Danijel Korša, Milan Antonić, Vesna Paštrović, Marina Aleksić.

Reprizna izvođena su 7. i 16. oktobra.

Izvor: Story