U Vojvodini je pod industrijskom obradom (traktori kombajni kamioni ) 125 milona hektara , Imamo 3 berbe (sem kada je voce u pitanju) a citava srbija ima oko 7 miliona stanovnika . Podelite 125 sa 7 i dobijete preko 17 hektara po stanovniku.Tih 17 hektara taj stanovnik treba da potrosi (pojede) .Prinos po hektaru je od 3 tone (zito) 18 tona (kukuruz) 50 tona (voce) . Ako jedete dve kile hrane dnevno godisne necete pojesti ni tonu.

gde je onda hrana ?

Primer: Nestasica je zejtina , uprava za robne rezerve intervenise sa milion tona zejtina da pokrije traznju, koliko svako zejtina popije ?

Проблем је у трговачко-привредним шпекулацијама и мутљавинама.

Идеална тема за друштво, привреду, финансије...

E, vidis, situacija nije tako jednostavna, samo nice, samo treba da kosis i beres. Treba da vidis odnos nafte i prinosa po hektaru, pa onda masine, delovi, djubrivo, zastitu, vremenske uslove koji su lutrija i slicne sitnice...

... recimo u Sumadiji ,mnogi pokrivaju svoje potrebe za hranom, pa mnogi ni ne kupuju hranu , jer imaju svoju proizvodnju.Njihovu proizvodnju nisam racunao u gore navedeno, nisam nasao podatke.

СЕЉАК ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈСКИ
Наша земља је сељачка земља. Око 80% њеног становништва бави се земљорадњом. Огромни део
обрадиве земље налази се у сељачким рукама. Али поред свега тога стварни господар те земље није
био сељак, и поред тога што има тапију или је грунтовни власник, него јеврејски капитал. Сељак је
тапијом или грунтовницом био везан, као роб ланцима, за ту своју земљу и осуђен да целог века свог
копа, оре, сеје, коси врши, да се труди и мучи, зноји и кулучи, а да од свега тога има веома мало или
ништа. Када би требало, после свршеног напорног и тешког рада, да види плод своје муке, труда и
зноја, када треба своје сељачке производе, праведно и сразмерно уложеном раду, да уновчи, како
би себе и породицу своју достојно опскрбио и децу своју на пут извео, онда се сељак најмање пита.
Кад је трудан сељачки посао свршен, када су пшеница, кукуруз, и остали сељачки производи спремни за
продају, тада су ступили на позорницу Јевреји, који су целокупну трговину сељачких производа имали
у својим рукама и одређивали цену. Није одређивао цену плоду своје муке и зноја сељак, него
Јеврејин, који ни прстом својим није мрднуо, који је дошао на готово. А те цене су такве, да малим и
средњим сељацима, који су у огромном броју, када плате порез, прирез, кулук и отале дажбине, не
остајаше често пута ни толико да људски обскрбе, обуку и исхране своју породицу, него злопате и муче
се, док су на њиховој грбачи, на њиховој патњи и муци, Јевреји, који им много пута у пролеће по
дуплој цени продају њихову сопствену пшеницу да би нахранили гладну децу своју, зарађивали без
муке и зноја милионе и милионе.
Сељак је дакле, огромним делом својим био најобичнији роб јеврејски везан за своју земљу, осуђен
да до смрти своје кулучи и злопати, а да му плод његовог труда односе фактични господари његови,
Јевреји, који се и при овој гадној работи својој тачно придржавају Талмуда, који каже: “Нејевреји су
створени да служе Јевреје. Они морају копати, орати, сејати, косити, вршити. Јевреји су створени да све
готово нађу.” (Талмуд, Берахот 58а).
А при куповини труда сељачког, када га поред ниске цене, још и на квалитету, кантару и рачуну
преваре, Јевреји се и тада придржавају Шулхан аруха који вели: “Дозвољено је Нејевреја преварити.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат). “Дозвољено је Нејевреја при рачуну преварити.” (Шулхан арух,
Кошен ха-мишпат 384б). “Ако два Јевреја један другоме помажу да Нејевреја на мери, тежини или
броју преваре, добитак имају оба Јевреја да поделе.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 183)

(Милорад Мојић, Српски народ у канџама јевреја. Солун; Република Грчка.1994:15-16. )
------------------------------------
Додајте речју јеврејин реч политичар/банкар и добићете све одговоре.

skratio si dobru knjigu,steta....