Svi mi treba da razvijemo mehanizam kojim cemo se boriti protiv problema, i on moze biti razlicit za svakog od nas...
Zato i ne volim te varijante u kojim postoji neko instant resenje...

Happy thoughs nisu resenje... verujem da nekim ljudima mogu da pomognu... ali postoje mnogo bitnije stvari od pozitivnog razmisljanja... bar iz mog ugla...


Lewis Rothschild: You have a deeper love of this country than any man I've ever known. And I want to know what it says to you that in the past seven weeks, 59% of Americans have begun to question your patriotism.
President Andrew Shepherd: Look, if the people want to listen to-...
Lewis Rothschild: They don't have a choice! Bob Rumson is the only one doing the talking! People want leadership, Mr. President, and in the absence of genuine leadership, they'll listen to anyone who steps up to the microphone. They want leadership. They're so thirsty for it they'll crawl through the desert toward a mirage, and when they discover there's no water, they'll drink the sand.
President Andrew Shepherd: Lewis, we've had presidents who were beloved, who couldn't find a coherent sentence with two hands and a flashlight. People don't drink the sand because they're thirsty. They drink the sand because they don't know the difference.

The American President (1995)

eto ti sad.. taman se složim oko iste stvari    kad ono nije nego.... ajd' iz tvog ugla, da se nađeš u pustinji - šta bi radio, a da ne razmišljaš pozitivno, jer to je l' nije bitno?    gledao realno.. ok.. realno si u pustinji i šta dalje...

Hm... well... prvo bih se zapitao "What the fuck am I doing here?" i "How the hell did I get here?"

Posto mi to ne deluje kao scenario koji moze tek tako slucajno da se desi

"A clever person solves a problem. A wise person avoids it." ~ Albert Einstein

a.. ne deluje ti... ali da se desi - vidim scenu sediš u pesku i plačeš...da, da... to bi sigurno uradio jer ako su nebitne pozitivne misli, šta - kako.... Recimo da nisi bio mudar i nisi izbegao problem, našao si se u njemu (problem- pustinja) i kao pametan - bićeš pesimista u rešavanju istog? Bićeš realan?    Nije važno za ovo, daj mi bilo koji primer realne zapetljane situacije razrešene bez pozitivnih misli, ako postoji nešto takvo....   

Poenta je da mi pustinja deluje neralno i besmisleno iz jednostavnog razloga... ne desava se bas da te neko pokupi helikopterom, veze oci, i odnese u nedodjiju i ispusti...

Pustinja figurativno... Jebem li ga... Neka situacija koja bi imala smisla da se koristi kao pokazni primer mi ne pada na pamet...

Generalno mislim da je kljuc u prevenciji Trudim se da ne dozvolim sebi da do takvih situacija dodje...
Desavaju mi se jako retko, je probleme resavam pre nego sto dodju do tako neke faze...
Dosta razmisljam o tome i razradjujem moguce scenarije pa sam gotovo uvek spreman za ono sto moze da se desi, bilo dobro ili lose...

Po prirodi sam takav da sam se, bar do sada, u svim situacijama koje su me zadesile snalazio jako dobro...

Reverzni inzinjering... what lead to this...

Ne znam da ti kazem primer...
Imao sam problema u skoli, neuradjenih domacih, nespremljenih odgovora i slicno - vrlo malo ali ih je bilo, i uvek sam ih resavao istinom, minulim radom i snalazljivoscu...
Imao sam finansijskih problema, ali sam ih uvek uspevao resiti time sto sam imao pripremljen teren... time sto sam imao ljude koji ce mi pomoci jer sam ih ja necim pre toga zaduzio (malo pregrub izraz, ali nebitno...)...

Verovatno je kljuc cinjenica da verujem u sebe... ali to je nesto sa cime sam rodjen, nesto sto je samo hranjeno nekim uspesima i ispunjenjima ciljeva...
Ne deluje mi kao nesto sto mozes izilovano vezbati, kao da ciljas grupu misica u teretani...

Nisam robot... kad se izvucem iz neugodne situacije izuzetno sam srecan i zadovoljan, ali se uglavnom u tim situacijama trudim da budem down to Earth... i prioritet mi je da ne dozvolim da se situacija pogorsa dok ne uspem da nadjem resenje koje ce je poboljsati, ako vec nemam neku ideju koja bi mogla funkcionisati...

Konfuzno... zato ja ne drzim motivacione govore

Uopshte nisam jadikovo, nit sam trazio saosjecanje ni od kog. Bio sam uopshte pozitivan. Nije pomoglo. Sad kroz sve gledam onako - prolazno.... Nichim se vishe ne opterecujem

Eto SF, ti si rođen sa tim pozitivnim u sebi, odlično za tebe... samo to snalaženje u školi, ili u trenu finansijske nestabilnosti, hoćeš reći da nije poteklo iz tog pozitivnog dela misli u tvojoj glavi? Najrealnije si sagledao situaciju, i uradio šta možeš – to je upravo ta pozitivna misao koja te vodi...
Isto tako si mogao najrealnije sagledati situaciju i ne uraditi ništa, što verovao ili ne mnogi rade- e to je ta negativna misao koja vodi...
realista da, pozitivan realista... Možda nisi kompletan primer optimiste ali upravo ta snaga, ta vera u sebe, to suočavanje sa problemima i jesu te pozitivne misli koje ti od prve stranice stavljaš u drugi plan, a one, su najvažnije u svemu...
Ja, recimo, često umem biti klasičan primer optimiste, baš sa tim stavom lako ću, gde realno sagledavanje  samo malo potisnem dok ne dođe krajnje vreme da se sa njim suočim, a onda uz pomoć tog pozitivnog stava se na ovaj ili onaj način, u pravom smislu reči- iščupam... Svesna sam da to nekad nije pametno, ali dok sam bila realista (a sad više nisam : ) ) umela sam razmišljati negativno, ne baš tipa ’ruši se svet’ ali ’nema šanse, ja to ne mogu’ se dešavalo bez da pokušam i uverim se mogu li ili ne zaista... i samo jedan me je događaj promenio... od tad, nema panike, nema žurbe, nema suza – ja to mogu i amin... svakako u skladu sa  sposobnostima i verom u sebe i svoje mogućnosti... (da se ne vraćam na početak i one tvoje ekstreme)   

Ja sam rodjen sa verom u sebe i to sam godinama gradio...
U situaciji u kojoj odredjena stvar koja mi se ne dopada treba da bude uradjena ja cu je uraditi i necu kukati ne zato sto verujem da mogu ili nesto slicno, vec zato sto pouzdano znam da to niko drugi nece uraditi, i da ako to ne uradim sad i odmah, bice mi sve teze...

Djindjic je to lepo rekao... "Ako treba da progutas zabu, ucini to odmah. Sto vise cekas, sve ce ti biti gadnija. Ako treba da progutas vise zaba, progutaj prvo onu najvecu..." - RIP.

Isto kako ima ljudi koji su realni da sagledaju, ali ne rade nista, ima i onih koji veruju u sebe, ali ne rade nista...
Znam par bisera koji imaju neshvatljiv talenat, ali ga nisu negovali...

Primer koji je zanimljiv je recimo pokojni Drazen Petrovic... pored cinjenice da je bio neverovatan talenat, on je bio jedini igrac generacije koji je provodio duplo vise vremena na treningu, koji nikad kap alkohola nije popio, nikad nije lumpovao do jutra, uvek na spavanje rano, ustajanje rano...
Sa druge strane imamo Zarka Paspalja koji je isto bio cudo od igraca ali koji je radio sve suprotno, pa je odmah po penzionisanju doziveo dva teska srcana udara, a u karijeri nije postigao ni 10% onoga sto je mogao...

No dobro, kosarka je samo primer...

Od mene ces uvek kada se svet bude rusio cuti "rusi se svet" , ali nikad necu reci "nema sanse, ja to ne mogu" za nesto za sta postoji sansa da je moguce

Mada od dosta starijih ljudi sam cuo da su imali life turning events... od roditelja pa na dalje... we'll see...

U dvadesetak redova si upravo rekao što ja u jednoj rečenici, ne?   
Samo, jedna stvar... "U situaciji u kojoj odredjena stvar koja mi se ne dopada treba da bude uradjena ja cu je uraditi i necu kukati ne zato sto verujem da mogu ili nesto slicno, vec zato sto pouzdano znam da to niko drugi nece uraditi, i da ako to ne uradim sad i odmah, bice mi sve teze..."  Ako je niko neće uraditi, ti ćeš uraditi iako ne veruješ da možeš i sl.?? Ili jednostavno drugi razlog stavljaš ispred prvog pomenutog, kojim se opet, je l' u neku ruku vodiš?

Ja cu je uraditi jer nemam izbora Mozda necu uspeti, ali to ne znaci da necu dati 200% svojih mogucnosti u tom pokusaju